Prazan prostor i mi u njemu

,,Čovek često zaboravlja prostorni značaj svojih postupaka, misli, osećanja i reči. Delujući nasamo pokazuje svoje pravo lice. Bez obzira na to da li ljudi vide ili ne vide, da li znaju ili ne znaju kako se neko ponaša, prostor sve vidi i  sve zna jer u njemu sve ostavlja trag. Pojava koju prostor jednom zabeleži, ostaje u njemu zauvek delujući na ljude, na okruženje i na svog tvorca. ,,

Aspekti agni joge

Praznina je pojam o kojem retko razmišljamo, baš kao što ne mislimo o prostoru, a neispunjen prostor je takođe praznina.Nas praznina zbunjuje, čak i uznemirava i zato tako očajnički težimo da je ispunimo. Ispunjavamo je stvarima, zvucima, pokretima, čime stignemo… Suočeni sa praznim prostorom, uglavnom osećamo narastajuću napetost. Kao da iz prostora nešto vreba, kao da će nas praznina zgrabiti ukoliko joj samo dozvolimo da postoji. Isto je i sa unutrašnjim prostorom, onim koji se prostire unutar naše svesti. Taj prostor najčešće je ispunjen raznim mislima, pitanjima, zaključcima, brigama, željama… Retko mu dozvoljavamo da bude prazan, plašimo se, kao da bi nas ta praznina unutar nas progutala. Strah nam ne dozvoljava da doživimo tu veličanstvenu prazninu u sebi i oko sebe. Zato često previše pričamo ili se zatrpavamo raznim aktivnostima koje nam onemogućavaju da osetimo prazninu i tišinu u njoj.  O prostoru uopšte ne razmišljamo, ponašamo se kao da ne postoji, kao da ne prebivamo u njemu.

Ipak, ako malo razmislite, shvatićete ogroman značaj prostora i praznine. Zar soba nije prazan prostor? Da nije tako, ne bismo mogli da je ispunimo nameštajem. Baš kao i posuđe. Da u njemu nema prostora, ne bismo ga koristili da u njega sipamo hranu. Da između slova nema praznina, ne bismo mogli da čitamo, a i muzika bi bila sasvim drugačija bez pauza.

I kao što su pauze u govoru važne da bismo razumeli sagovornika, tako su važne i pauze u životu. Potrebno je da dopustimo sebi da osetimo prazninu… To savršeno prisustvo koje se širi u nama i oko nas. Prazno prisustvo koje nas ispunjava spokojnom tišinom. Ne plašite se. U praznini nema ničeg pretećeg, to su samo naši strahovi i projekcije koje je neophodno prevazići. Posmatrajte prostor svesno, osetite ga… prostor u sebi i prostor oko sebe…. i oni će se u jednom trenutku stopiti i vi ćete osetiti jedinstvo sa onim što sada zovemo spoljašnji svet.