Osvešćivanje seksualne energije

Nije bilo zabranjeno uživati u drvetu znanja, ali je bilo zabranjeno jesti plod. Koja je razlika između uživanja u drvetu znanja i jedenja ploda? 

Majstori tantre znaju da kada u seksualnosti uživaš, to je jedna od najlepših stvari koja se može dogoditi. I uživajte. Ali ti majstori ne doživljavaju fizički orgazam, ne troše energiju, jer energija ne može nestati, ona samo promeni oblik. Tu snažnu energiju koja je uskladištena, s kojom ti možeš stvoriti najveće ideje kao Tesla, kao Ajnštajn, Mikelanđelo, i ostaviti ih u nasleđe istoriji, ti jednostavno pretvoriš u tečnost i izbaciš iz tela. Da li vidite zašto je to greh? Nije zato što je to loše  pa ćeš kao biti kažnjen. Već je zbog toga što imaš energiju sa kojom možeš oslikati Sikstinsku kapelu tako da petsto godina kasnije i dalje svi u čudu gledaju u nju, možeš napraviti bežični prenos električne energije, izumeti radio, razne uređaje i struju koju danas koristimo, ili umesto svega toga, možeš istu energiju pretvoriti u tečnost koju ćeš baciti u wc. Dakle, da li shvatate koja je to razlika? Možeš je pretvoriti u nešto ljudskom oku neviđeno, možeš putovati na Mesec raketom, ili možeš to pretvoriti u tečnost.

Energije imaš neograničeno, ali da li živiš na nivou svesti da je stvaraš neograničeno, ili živiš u umu koji smatra da ničega nema dovoljno?
Iako je istina da si ti izvor i da je ta energija neograničena, kada ti u svom životu živiš u umnom konceptu koji smatra – nema dovoljno, treba puno raditi da bi se nešto zaradilo, siromaštvo je svuda - naravno da se to odražava na sve, pa čak i istinu pretvori u laž.

Dakle istina da si ti neiscrpni izvor energije je ograničena. Jer je um temelj ovog pojavnog svemira, pa je ujedno temelj i te energije, i kada on smatra da nema dovoljno, i realizacija je takva da nema dovoljno.

Razlika između uživanja u drvetu znanja i jedenja ploda je da uživaš u toj energiji, da uživaš sa sobom ili sa partnerom u razmeni energije, ali nema fizičke manifestacije jer je to nepotrebno bacanje te energije. I rađanje 7 milijardi ljudi na planeti na Zemlji, ne znam za koga je. Jesmo li sretniji što nas ima toliko? Čemu to služi? Za našu sreću, za naš duhovni razvoj, za dobrobit civilizacije na planeti Zemlji nas ne treba 7 milijardi. Odakle potreba da nas je toliko? Eto, da nas ima, da ne izumremo. I to sve od Drugog svetskog rata. Ogromnu ekspanziju smo napravili.

Bitno je naučiti koristiti seksualni čin sa sobom ili s drugim tako da se energija podiže prema gore, ali da nema fizičkog orgazma kada nije potrebno. I u katoličkoj i u drugim crkvama su napravili da je greh imati seksualni odnos s drugom osobom ako ti cilj nije dobijanje deteta. Uzeli su ideju koja je zdrava i onda su je malo preradili u nešto negativno. Ono što je zapravo bilo istina je - uživaj u seksualnom činu, ali ne imaj nepotrebnu fizičku manifestaciju, osim kada odlučite da ćete imati dete. Dete ne može doći slučajno, to znate. Neki se potpuno zdravi ljudi trude godinama, nekima se dogodi prvi put i nije slučajno, dete dođe. I tako dete dođe kada se dogovori sklope. Ali ono što su oni uzeli iz celog tog učenja je da se ne biste nikada trebali seksati, osim kad hoćete da rodite dete. I onda svi žive u grehu, svi se osećaju grešno, svi se moraju ići ispovedati – zgrešio sam.

Najmoćniju energiju tvoga bića - to je ono što te čini živim, što te čini da deluješ, što te tera u životu da ideš napred, s čim možeš napraviti najimpresivnija dela za čovečanstvo - iskrivili su tako da budeš posramljen, da ne smeš o tome ni pričati, da je to tabu tema, da se osećaš krivim ako radiš nešto što su ti rekli da nije ispravno, da nije u redu, da je greh. I onda, u toj manipulaciji, drže te u sramu. Kada si u sramu, ti si poslušan, ti si pokoran, ti plaćaš za oprost greha. Kada si u sramu, ti ideš svaki dan na posao koji ti se ne sviđa. Dopuštaš da parlamenti i vlade donose sulude zakone, bez da se ti žališ na njih i digneš revoluciju isti dan kada ih izglasaju. I dopuštaš da te policija legitimiše na ulici bez razloga. Da vrše opresiju nad tobom, da ti banke naplaćuju ogromne kamate, da ti zaplene tekući račun, da ti zaplene i oduzmu kuću. Sve to pokorno dopuštaš, jer živiš u sramu, u krivici i strahu. Ideš u šoping centre i kupuješ ono što ti ne treba, natrpavaš se svakojakom hranom koja ti ne treba, jer su te takođe uverili da je energija ograničena i da ti moraš jesti da bi živeo, da bi telo preživelo, samo kruta hrana, samo piće. I onda još razviju celokupnu nauku koja se zove medicina, gde ti obrazovani ljudi objašnjavaju koliko ti dnevno treba vitamina a, b, c, d, k, l, koliko minerala, magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, koliko proteina dnevno, ugljenih hidrata, koliko masti, zasićenih i nezasićenih. Ne znam kako smo kao vrsta preživeli 100 000 godina bez tih informacija, uopšte mi nije jasno kako su ljudi živeli bez tih informacija, bili zdravi, nisu imali rakove, infarkte, moždane udare, šećer u krvi, holesterol, a sve bez tih informacija. A sada imaju.

Zemlja će izbalansirati svoje. Ništa se ne događa bez plana i dogovora, dakle i ovo smo se dogovorili. Ali uprkos tome što smo se dogovorili, mi smo se dogovorili da ćemo mi biti oni koji će se probuditi, koji će doći na ovu Zemlju da imaju iskustva u ovakvoj situaciji i da budu oni koji će delovati drugačije, koji će delovati suprotno. Ovo se događa zbog nas, da bismo mi imali ta iskustva, da bi imali iskustva sebe kao probuđenog, da bismo imali iskustva sebe kao onog koji nesebično daje i deluje za dobrobit, koji neće biti žrtva kao ostali, nego će delovati suprotno tom osećaju. Super, sad nas je 7 milijardi. Sada ti imaš priliku osetiti se drugačije, iskusiti sebe da ne pripadaš tome, da nisi deo te kulture. Da nisi Zemljanin, da si Bog. Ne usuđujem se reći ljudi, nisu to ljudi, nego Zemljani. Jer da su ljudi, ne bi se tako ponašali. Čovek je božansko biće, a ne želim uvrediti životinje pa nazvati neke ljude životinjama, jer bi to bila uvreda za životinje. Životinje su prekrasne.  Životinju da staviš u autobus, gledala bi mirno, lepo kroz prozor, ne bi pravila nerede. Ne bi pričala gluposti. Da staviš kozu, ovcu, tamo bi stajala i ništa. Ali neki Zemljani uđu u autobus i onda ti bude muka i poželiš odmah da izađeš na sledećoj stanici.

Ono što je osnovno jeste da je seksualna energija kreativna energija, stvaralačka, to je jedina energija, to si ti, ta energija si zapravo ti, to je ono što kruži tvojim telom, to je taj život, to si ti. U tom obliku u telu se naziva seksualna, u drugom obliku se ta ista energija naziva drugačije. Ali to si ti, znaj da si to ti. I sada zamisli kada tebe neko zarobi i kaže ti da nije u redu da ti budeš takav. Znači ti se poništavaš, jer ti si ta energija. Naučen si od malena da je živiš na određeni način, da je to nešto o čemu se ne priča, da je to malo sramno, i kada se ta energija potiskuje, kada se o njoj ne razgovara, kada se njoj ne pristupa otvoreno i kvalitetno, ona vodi u perverziju, ona vodi u porno časopise, filmove, ona vodi u zlostavljanje, ona vodi u prostituciju. Sva ta zablokirana, izmanipulisana, posramljena i okrivljena energija jeste proizvela sve to što mi sada kao društvo ne cenimo, odnosno isti ljudi koji su posramili tu energiju, sada se kritički bore protiv rezultata toga. Kažu da bavljenje prostitucijom nije u redu. Pa što ste učinili da se ljudi srame, što ste napravili  da je greh nešto što je prirodno? Pa naravno da će ljudi ići u izopačeno izražavanje toga. Kada bismo zdravo pristupili seksualnoj energiji, kada bismo dozvolili da se ona izražava, da ona nije nešto sramno, da to nije nešto zbog čega se trebaš osećati krivim, onda bi istog momenta nestalo i pornografije, i prostitucije i zlostavljanja, istog dana bi nestalo.

Jer ne bi bilo potrebe za skrivanjem i potajnim radnjama, jer je sad dozvoljeno, jer je prirodno. Ta se energija jako upali već nakon 11, 12, 13  godina života, ali mi nemamo kvalitetan pristup vlastitoj deci i ne učimo ih kako da se nose sa tom energijom. I kada se pokuša nešto napraviti, odmah se digne revolucija da se s decom ne sme o tome razgovarati. Pa nego kad ćeš s njima razgovarati? Nakon što se svi seksaju bez zaštite? Zaštita nije samo zbog dece, i nije sida jedino što ti se može dogoditi, to je najmanja mogućnost koja ti se može dogoditi. Šta je sa ostalih 100 bolesti koje mogu dobiti, to se ignoriše?

Kroz naše živote se svašta dogodilo, i ta energija je već i okaljana i istrošena na razne načine i uprljana konceptima, uverenjima, stavovima, društvom, religijom, svime i svačim. I ne možemo se praviti da krećemo čisti, i ne možemo se praviti da ćemo evo sada osvestiti tu energiju i krenuti kao nevini tinejdžer koji prvi put to iskušava. Svašta se tu dogodilo i ne samo da se dogodilo, nego je u našim maštanjima, zbog toga što je energija bila sputavana, ostalo puno, puno, puno snova, fantazija, i svega što čovek možda nije ostvario sa sobom, a želeo je. Ne može nikome ni kazati da mu je to mašta, jer misli da je to nešto prljavo i neugodno, i onda ne zna ni kako bi rekao. Ne usudi se ni kazati nekome da bi baš  voleo to iskusiti. Ali kada krene fantazija u glavi, kada krene mašta, bilo kada, moglo je i sa 18 godina krenuti, pa se ne ispuni, onda to stoji u biću, to stoji u sećanju, to stoji u umu i treba biti očišćeno.

Kada su ljudi u zrelijoj dobi ulazili u čišćenje i osvešćivanje, neki majstori su ih poticali da izraze svoje fantazije i maštu sa svojim partnerima, jednostavno da se oslobode tereta toga neizražavanja. Jer, nemoj umreti u ovom telu a da ti je ta fantazija ostala. Ili je se oslobodi da je ne želiš više, ili je izrazi jednom barem, da vidiš da ti to ne treba, da je to samo fantazija, da nema uopšte veze sa stvarnošću. Ti to ne želiš zapravo, ali tvoj um te izmanipulisao da misliš da to želiš. Ali do toga ne možeš doći razmišljanjem, ne možeš logikom objasniti sebi da je to samo fantazija, da ti to ne treba, a iznutra i dalje stoji. Uđi u proces energetski, svesno, gde ćeš ili odbaciti tu potrebu ili ćeš je izraziti, biti iskren prema sebi, biti iskren prema partneru. Ništa loše se ne može dogoditi kada dvoje odraslih ljudi razgovaraju. Samo da ode napetost, da ode maštarenje, da ostane čistota. Kod nekoga ko tek kreće, ko je mlad, kod njega po pravilu nema fantazija koje bi stigle da se stvore i tako izmanipulišu iskustvo. I u toj slobodi nema ničega da se boji. Onda si čist i ideš i imaš jako brzo duhovni napredak. Ali kada si proživio 30, 40, 50 godina života i svašta je tu ostalo, onda ne možeš  da se krećeš čist. Treba sebi priznati sve što je ostalo neispunjeno, neizraženo, potisnuto, zabranjeno, okrivljeno. Priznati sebi da to postoji. I onda tek videti šta ćeš s tim. Prvo moraš priznati da je tu. Suočiti se s time. Dozvoliti sebi da imaš pravo na to, da imaš pravo na tu fantaziju, da imaš pravo. Ok je, stvorila se, tu je, šta je loše u njoj? Pa ništa. Ok, ajde onda. Vidi da li ti to treba i hoće li ti to stvarno doneti sreću i zadovoljstvo, i ako vidiš odmah da ti ne treba, otpusti je. Možeš je otpustiti. Neke stvari ćeš možda morati proživeti. I u redu je, kada ih proživiš jednom, videćeš da je možda to samo bila fantazija koja nije utemeljena u stvarnosti, da ti to ne donosi zadovoljstvo i otpašće kao suva grana s tebe. To je velika razlika između nas odraslih i novih koji su došli na planetu i sada imaju priliku da zdravi i  čisti rastu, ako ih usput ne unište školom i medijima.
 

Vežba:  
Sedite u svesti, budite prisutni u svom telu. Opusti telo, opusti lice, opusti ramena, oseti pod ispod stopala, oseti vezu sa Zemljom. I usredsredi se na tačku ispod pupka. Obrati pažnju na ritmički pokret tvog stomaka, kako se napumpava kada udišeš, kako se uvlači kada izdišeš. Samo primeti pokret stomaka. Budi u stomaku, budi u toj tački ispod pupka. I kaži u sebi – Pozivam snagu moje kreativne seksualne energije da mi se pokaže. Telo je opušteno, ruke su opuštene, ramena su opuštena. I kaži sebi – osvešćujem svoju seksualnu kreativnu energiju. Kaži joj – dopuštam ti da se krećeš. Slobodna si. I sada je svojom namerom usmeri prema solarnom pleksusu, prema dijafragmi, oseti kako se penje, razliva se iz stomaka na tvoj solarni pleksus. Ne srami se ničega, i ako misli dođu, i ako mašta dođe, i ako osećaji dođu, pusti. Oseti kako ti se razliva po celom solarnom pleksusu. I usmeri tu energiju u srce, u centar prsa, iz tačke ispod pupka penje se i probija ti u srce. Dišeš stomakom, nema grča, nema blokade, dopuštaš toj energiji da se pomera,da se razlije. Svestan si daha, telo je opušteno, dopuštaš toj energiji da se penje. Cela tvoja prsa su prožeta kreativnom energijom, stvaralačkom. I ako osećaš fizičku bol u centru grudi, pusti.

Koja god senzacija da se pojavi, dobra je. Uživaj. I ta energija se sada penje u tvoje grlo, u treće oko, svestan si daha, stomak se pokreće gore dole, telo je opušteno i energija iz centra tela, iz tačke ispod pupka, je ispunila solar, srce, grlo, čelo. Ti si u čelu. Puštaš je da probije kroz vrh glave. Vrati se u srce. Svestan si daha, telo je opušteno, nema misli, samo bivaš, samo si u srcu. Dišeš stomakom. Samo budi u srcu i tišini. Samo u srcu. Reči ne mogu pričati o ovome. Svaka reč o ovoj energiji stavlja je u okvir i opet je zarobljava. Primetite samo sva pitanja svoga uma. Budi u srcu i izbriši sve reči što sam ti rekao do sada o ovoj energiji, i to je ograničeno,  i to je okvir, i to je definicija, a ona nema definiciju, ona je sloboda, ona je spontana, ona je puna ljubavi, saosećanja, uživanja, radosti, to je radost. Ona ne sudi, ne definiše, ne preispituje, ne određuje dobro i zlo. Nema koncepte, nema pravila. Deli se sa svima. Oseti, samo budi u srcu. Sve što možeš napraviti je ne dozvoliti manipulaciju, ograničenje samom sebi, svojim oblikom u ovoj energiji. Osećaj tačku ispod pupka, osećaj tu energiju kako ide u srce, kako se penje uz kičmu.Znajte da na nivou višem od ovog fizičkog, cela kreacija neprestano vodi ljubav sama sa sobom. Sva bića su u kontinuiranoj razmeni energije. Svi vode ljubav sa svakim. Ljudsko oko ne vidi. Dopuštanje slobodnog protoka dovodi u stanje čistote. Život će se pobrinuti. Nešto će se dogoditi, neka osoba, neki proces, neko isceljenje, neka spoznaja, nešto će doći što će te staviti u stanje čistote. Da nećeš morati ništa da siliš. Energija će sama promeniti tok, svest će napraviti svoje, kada je oslobodiš. Udahni duboko. 
 

Autor: Ivan Bavčević
www.centarsvijesti.com
www.facebook.com/bavcevic
Obrada sa hrvatskog na srpski: Milan Bojić

 

Duhovni rast, usamljenost, masovna svest

Intenzivnijii duhovni rast se, takoreći po stereotipu, ne vezuje uz radno mesto, uz mnoštvo obaveza, društvenih, profesionalnih, porodičnih... Nije nemoguće i tako, ali, što se čine veći pomaci u svesti, to su pritisci okruženja masovne svesti sve veći, sve strašniji, nepodnošljiviji. Na svest koja je sve suptilnija, sve viših vibracija, sve senzibilnija - uslovi običnog  života su sve grublji, postaju, kao što reče T. Mikušina, slično čekiću kojim se udara po nekom osetljivom elektronskom instrumentu. 

Iskorak iz obične životne pozicije u neki manastir, u neko tiho, usamljeno mesto u prirodi, uz učitelja ili bez njega, nije samo iskorak ka "specijaliziranju" duhovnosti, već može da bude i bekstvo iz sve nepodnošljivijh uslova savremenog života, koji je... znamo kakav. Nekima je život u raljama masovne svesti pakao, odlazak u  manastir, ašram ili u neku sličnu individualnu izolaciju može da znači pronađenu "obećanu zemlju". Čak i ne mora da se radi o posvećivanju duhovnosti.

Ima tv-reportaža o bračnim parovima intelektualaca koji su napustili velike gradove i prešli da žive i rade u nekim dalekim seoskim sredinama. Ili, jedan od zanimljivih primera: Čovek od osamdeset i nešto godina, koji kao da je tek prevalio šezdesetu, živi negde u planini, nekoliko kilometara od prvog naselja, do njega se dolazi samo na konju ili pešice, govori reporterki o svom životu, a na njeno pitanje, maltene sažaljivo postavljeno, da li bi rado prešao da ima uslove, u neko naselje, neočekivano odgovara: "Ovaj raj na Zemlji ne bih menjao ni za šta na svetu!"

Prelazak u izolaciju u drugom slučaju baš može da bude težak i traumatičan. Usamljenost može kod nekih da izazove mentalnu dezintegraciju, jer mogu da krenu procesi često nimalo lakog suočavanja sa sobom i sa onim što nosimo nešto dublje zakopano u sebi. U egipatskim školama misterija jedna faza života u izolaciji je bila istovetna silasku u pakao sopstvene duše, pročišćujući proces na putu intenzivnijeg duhovnog rasta. 
 

Ako neko "specijalizira" duhovnost van stega masovne svesti i obaveza i trošenja energije u okviru nje, pa ostane i dalje van intenzivne uključenosti u društvo, ne vraćajući se u svoju "običnu" životnu poziciju iz koje je otišao, u redu je, jer čak i ponovna duža zalaženja u masovnu svest mogu biti teška.Razumljivo je da je takvima potrebno izvesno vreme, koji dan, za energetsko čišćenje od svega čime su se informaciono-energetski "inficirali" u masovnoj svesti. 

To treba razumeti, ali onda imamo problem sa prenošenjem duhovnih ideja, teorija, objašnjenja, a osobito sa davanjem saveta i preporuka za praktičnu primenu ljudima koji su ostali u "običnoj" životnoj poziciji. Dakle, imamo problem kada takav neko, ko se duhovno usavršio van masovne svesti, i ostao da živi van nje, nastoji da savetima pomaže onima koji su ostali unutar nje. Lako je reći (na primer): "Samo budi! Ne delaj, delanje je od ega! Nadiđi um, poistoveti se sa Bićem! Posveti se meditaciji!", itd. 

To svakako nije problem da izvede neko ko je van običnih porodičnih, profesionalnih i društvenih obaveza. Onome ko je u njihovoj mreži - ne da je izuzetno teško da se takvi saveti primene i uklope u sve dnevne, svakodnevne obaveze, nego je uglavnom i nemoguće da se to dosledno učini. Njega ne samo da mogu posao i uslovi u kojima radi da iscrpljuju tako da je hronično van elementarne ravnoteže za primenu bilo kakvih duhovnih saveta, već u njegovoj situaciji može da deluje i mnoštvo drugih ometajućih faktora (na primer, često i banalnih - naći, imati tiho mirno mesto za meditaciju u stanu, u višespratnici,  u kojem bruji televizor, galama ostalih članova porodice, te brujanja sa ulice, iz drugih stanova, itd, što je mnogo više od galame koja smeta, to je pritisak grubih vibracija na um-duh-telo koji su rastom svesti postali prefinjeniji i osetljiviji).

Onaj ko daje takve savete, a ko više nije sputan masom takvih obaveza i ometajućih faktora, svoju duhovnu moć, stečenu u izolaciji, uz učitelja ili u manastiru, najneposrednije bi demonstrirao kada bi se ponovo vratio u životnu poziciju iz koje je otišao na duhovno "usavršavanje". Kada bi nam on dokazao da su svi saveti koje sada daje "sa strane" primenljivi i uz njegovo funkcionisanje u "običnoj" životnoj poziciji - morali bismo mu verovati.

Konstatacija kojoj se opravdano može prigovoriti: A zar već nema dosta onih koji su postigli visok ili viši duhovni nivo, pa se vratili u "običnu" životnu poziciju i nastavili da žive i deluju u njoj, ili koji su ostali u njoj (u slučaju da se ceo proces tu i izvodio). 

Pitanje koje se raščlanjuje na dva potpitanja: 

a) realno stanje u vezi sa nečijim, ili našim, postignutim duhovnim nivoom, u slučajevima "rada na sebi" i u slučajevima duhovnih težnji i kretanja na duhovnom putu; 

b) realna efektivnost saveta koje takav neko, bilo ko drugi, mi sami, daje drugima, vrednost iskustva koje im prenosi. 

Složena pitanja čije razmatranje zahteva prostor u posebnom tekstu...
 

Autor: Miroslav Prvulović

Probudi se! Dođi kući! Ljubav te zove!

Je li moguće da ljubav koju sam čitav život tražila napokon nalazim?
Ljubav koju sam zamišljala kao nešto najlepše na svetu, nešto zbog čega su se sve boli i patnje isplatile.
Sad je vidim. Tu je. Čeka me. Ali nije sama.
Ljubav ne može biti sama. Ljubav ne izdvaja ništa. Ona nema granice. Ljubav je jedinstvo svega. 

Ali čekaj, ko je to onda s njom?
Je li moguće?
Je li moguće da smrt koje sam se bojala čitav život sada postaje stvarna?
Smrt koju sam zamišljala kao nešto najružnije na svetu, nešto što bi po svaku cenu trebala izbeći raznim površnim zadovoljstvima i ukrašavanjem.
Sad je vidim. Tu je. Čeka me. Ali nije jedina.
Sa onom ljubavi je. U ljubavi je. 

I to je taj tren. Taj tren povratka u jedinstvo. Tren gde prestaju dualnosti. Život i smrt nestaju.
Nema više „crnog i belog“, „dobrog i zlog“, „levog i desnog“...
Ajme, pa da, nema više „mene i ostalog“.
U istom se trenu  oba polariteta vraćaju jedan drugom.
Da bi iskusila pravu ljubav, ja moram umreti. Jer ljubav nema granica. Ljubav je smrt ovog „ja“. 
Ovo „ja“  se nekad proglasilo odvojenim od svega ostalog. I tu je počelo patiti. Tražilo je ljubav.
I sad se vraća. Nestaje. I u tom nestajanju spoznaje ljubav i smrt.
I sve je dobro. Sve je mir. Sve je kako je. 
 

Jedna se velika celina odlučila sama sa sobom našaliti. Prividno se podvojiti.
Primarni strah od smrti bio je strah od ljubavi.
Želja za ljubavlju bila je želja za smrću.
I sada oboje nestaje. I sve samo Jeste. Savršenstvo tu i sad.
Dobro da je sve samo bila šala! 
Hvala! Hvala!

Autor: Saša Iris Pavan

MAGIČNI POKRETI - UVODNO PREDAVANJE

Magični pokreti su postali dostupni javnosti kroz radove antropologa Karlosa Kastanede, koji opisuju njegovo

lično iskustvo tokom sticanja znanja i ovladavanja praktikama Tolteka. Smatra se da su znanja, koja on opisuje,

stara više milenijuma a nastala su na području današnjeg Meksika i juga SAD, u to vreme nastanjenom

narodima čije poreklo nam je nepoznato.

Objavljivanjem knjige "Magični pokreti" Kastaneda iznosi u javnost nekoliko osnovnih serija pokreta koji su bili

sastavni deo njegove obuke kao učenika Don Juan Matus-a, a ostale serije pokreta se pokazuju na seminarima,

koje kasnije organizuje.

Generalno, kada se čitaju njegove knjige, koje su u suštini jedna antropološka studija napisana u obliku

dnevnika - beleški koje je on vodio tokom 10-tak godina, moguće je steći nerealna očekivanja ili se oduševiti sa

pojedinim delovima koji su u stvari nebitni! Iako se u knjigama govori o vrlo neobičnim iskustvima, njegov stav,

kao i njegovog učitelja Don Juana Matusa, bio je da svemu vezanim za učenje Tolteka, treba pristupiti krajnje

racionalno i analitično - "sa sve četiri noge na zemlji"!

Stoga je i namera ovog kursa da se učesnicima prenesu, kroz predavanja koja prate praktični rad na

savladavanju magičnih pokreta, i teoretske postavke Tolteka vezane za energetsku strukturu

univerzuma i ljudskog bića, na način prihvatljiv za naš racionalni um.

Tolteci

Naziv "Tolteci" u kontekstu ove radionice ne uzimamo kao narod, državu ili vremenski period civilizacije, već

kao naziv za, kako su sami sebe nazivali, "ljude od znanja", čuvare tradicionalnih veština.

Znanja, stara više hiljada godina, baziraju se na jednostavnoj činjenici, koju naše doba ponovo počinje da

otkriva:

Univerzum je prvenstveno svet energije, fluidan, koji mi doživljavamo kao svet čvrste materije.

Naš materijalni svet ni u kom slučaju nije iluzija, ali je samo jedan od mogućih načina da se interpretira

energija, u koju smo uronjeni,. Pojmovi vremena i prostora, za koje tek sada shvatamo da nisu nepromenljivi,

za Tolteke su bili polje praktičnog delovanja - samo proizvoljni opisi spoljnjeg sveta, koje je moguće menjati!

Medjutim, najveća dostignuća Tolteka vezana su našu svest.

Shvatili su da možemo da funkcionišemo na dva načina:

- kao materijalna bića, individue kojim upravlja razum i

- kao energetske jedinice, povezane sa energijom koja čini univerzum.

Stoga su svi njihovi napori bili usmereni na pronalaženje tehnika kojima se pojedinac osposobljava da, po

svojoj volji, upotrebljava oba načina koji su nam potpuno prirodni.

Zvali su ih "razumom" i "tihim (direktnim) znanjem", a oblasti njihovog delovanja "tonalom" i "nagualom", pri

čemu su potencirali da se samo fizički jak, stabilan i krajnje racionalan pojedinac može upustiti u avanturu

traganja za svojom energetskom polovinom bića.

Moguće je izvlačiti paralele izmedju njihovog sistema sa drugim sistemima istoka i zapada, ali postoji nešto što

ih izdvaja: osećaj za praktično.

Naime, dolaskom raznih osvajača, završno sa španskim konkvistadorima, njihov sistem znanja koji je delom bio

inkorporiran u društveni sistem (kao religijske organizacije kod nas) se ruši zajedno sa njihovom civilizacijom i

oni su primorani da se reorganizuju. To kao posledicu ima odbacivanje svega nepotrebnog - rituala,

ceremonija, hijerarhija - i postavljanje kao cilja njihovog sistema nečeg što se naziva apstraktna sloboda.

Ako tražimo adekvatno objašnjenje pojma apstraktne slobode, možda bi najbliža bila iluminacija, prosvetljenje,

ali u njihovom sistemu dostizanje tog stepena svesnosti je značilo prvenstveno praktičnu i voljnu sposobnost

upotrebe našeg energetskog dela.

Shvativši takodje, da naš energetski deo, kao deo univerzuma, nije podložan fizičkom propadanju kao naše telo,

napore su usmerili i da pronadju alternativu smrti, prelaskom u druge forme postojanja pri čemu su zadržavali

svoju individualnost, svoje zemaljsko "ja".

Da bi sve to i ostvarili, osmislili su tzv. put ratika, koji ne znači izučavanje borilačkih veština niti monaško

povlačenje u osamu, posebne vidove oblačenja, ishrane itd., već teži tome da naš način života postane

maksimalno energetski efikasan u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i interakciji sa okolinom.

Magični pokreti su prvi stepenik za svakoga, ko teži apstraktnoj slobodi - magični fitness centar za naše

fizičko i energetsko telo!