Ti Nisi Ono što Misliš da Jesi

Ljudi nisu ono što govore da jesu, niti su ono što rade. Ništa nije onako kako izgleda da jeste. Vrlo je važno da smo svjesni činjenice da ljudi rade ono što rade jer njihova dominantna genetska  potreba zahtjeva da se izrazi na takav način. Svako ima neku dominantnu potrebu koja mu nalaže da radi ono što radi. Svako cijeni događaje i situacije po sebi. Oni imaju pravo na svoje mišljenje, bez obzira da li je ono tačno ili nije. Uistinu, ni jedno mišljenje nije tačno, ali čovjek treba da dođe do tog saznanja kad on to želi.

Ko si ti? Jesi li ti ono što radiš_ Glumac, profesor, doktor, biznismen?

Ne, ti nisi ono što radiš. Ako se baviš tim profesijama, to ne znači da si ti ta profesija. Ti nisi taj rad i ta profesija. Izabrao si profesiju iz straha za opstanak, ali to nisi ti.

Postao si vlasnik kuće, fabrike ili nekog biznisa, ali to nisi ti. Ti nisi stvar, a ovo su sve stvari. Nisi ono što uobražavaš da jesi. Nisi, dakle, ono što radiš i čime se baviš. To što radiš, manifestuje i izražava tvoje trenutno stanje svjesnosti koje je ograničeno. To je stanje tvojih imaginarnih potreba.

Jesi li ti tijelo?

Ne, ti nisi tijelo.

Naravno, ti imaš tijelo, ali sebe nikad ne zoves tijelom, nego sebe oslovljavas sa "Ja".Tvoje tijelo je školska učionica, instrument u kojem se tvoje "Ja" budi, prelazeći iz jednog razreda u drugi dok ne dodje do diplome, tj. iz "nizeg nivoa" svijesti u "viši nivo". Čak i ako izgubiš tijelo smrću, tvoje "Ja" ostaje živo i onakvo kakvo je oduvijek i postojalo.

Jesi li ti tvoj intelekt?

Ne, to nisi, jer tvoj mozak je kosmički kompjuter, koji registruje i prima pet čula. Tvoja objektivna svjesnost (nametnuta) funkcioniše kroz taj moždani instrument.

Jesi li ti ono što sada misliš?

Ne, nisi ni to.

Ko si onda?

Ti si svijest koja je uvijek svjesna.

Ono što ti sada misliš je produkt tvog iskustva, uslovljenosti, kulture u kojoj živiš. Tvoja svijest funkcioniše kroz tijelo, ali ti nisi tijelo. Ti si idejno, plansko Duhovno biće. Možeš sebe nazvati drugim imenom, nuklearnim bićem npr. Ti si rezultat genetskog plana i zakona. Ti si "Drvo života". Ti si "Kralj" i "Kraljevina Božija". Sve ono sto si ti, u stvari je čisti Um.

 Zahvalnost

Filozofi su zahvalnost kao neophodnu ljudsku vrlinu isticali još u antičkoj Grčkoj i Rimu, a sada nam i savremeni psiholozi potvrđuju anketama i statistikama da ljudi koji se često osećaju zahvalnim više zarađuju, bolje spavaju, redovno vežbaju i ređe padaju u depresiju.

Savremeni psiholozi veruju da zahvalnost zaista blagotvorno utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje. Statistike, dobijene rezultatima anketa, u okviru proučavanja sprovedenih na američkom Hofra univerzitetu (iz Hempsteda) ukazuju da odrasli ljudi koji gaje osećanje zahvalnosti optimističnije gledaju na život, zadovoljniji su svojim društvenim odnosima, manje su pohlepni i zavidni, ređe su depresivni i ređe piju, fizički su zdraviji, bolje spavaju i više vežbaju. Što se tiče dece, ona koju su roditelji na vreme naučili ili vaspitali da budu zahvalna imaju bolje ocene, više ciljeve za budućnost, zadovoljnija su svojim životom, drugovima, porodicom i školom, manje su materijalistički orijentisana i spremnija su da dobro uzvrate dobrim.

Istraživanja potvrđuju iskustvo

Kako god jednostavno zvučalo, zahvalnost je zapravo zahtevna, složena emocija, koja zahteva “razmišljanje o samom sebi, sposobnost da priznamo da zavisimo od tuđe pomoći, i poniznost, da bismo uvideli sopstvena ograničenja”, ukazao je prof. psihologije na Univerzitetu Kalifornija, dr Emons, jedan od pionira u proučavanju zahvalnosti. Zahvalnost, sem toga, ljude prisiljava da prevaziđu ono što psiholozi nazivaju “negativnom pristrasnošću” - tendenciju da se bave problemima, nepravdama i onim što ih nervira, umesto događajima koji im popravljaju raspoloženje. Usredsređenost na stvari za koje možemo da budemo zahvalni pomaže nam da ostanemo "na svetloj strani života", da se sačuvamo od depresije i steknemo sposobnost da bolje podnesemo stres, bol ili neku nesreću, ukoliko nam se dogode. Da zahvalnost zaista deluje ovako, potvrdile su i ankete na koje su odgovorili ljudi koji su preživali katastrofu 11. septembra u Njujorku i uragan Katrina u Nju Orleansu.

Može li se preterati sa "zahvalnošću"?

U izražavanju zahvalnosti je moguće i preterati, naročito ako se to radi preteranim poklonima, što kod primaoca može da izazove neprijatnost, ljutnju, osećaj krivice i osećaj obaveze. Takvo izražavanje zahvalnosti može i da se zloupotrebi, za kontrolisanje darovanog i iznuđivanje lojalnosti. To se može izbeći ako se stavite u položaj darovane osobe i ako uvek iskreno procenjujete svoje motive - da li ste nešto dali iz iskrene  zahvalnosti, bez daljih očekivanja, ili vaš poklon sadrži skriveno očekivanje da će vam onaj kome ste ga dali uzvratiti još nečim što biste potajno hteli....

Kako vežbati zahvalnosti?

Kao dobra vežba zahvalnosti može da posluži stara budistička vežba samoposmatranja pod nazivom "naikan", koja od čoveka zahteva da svakodnevno razmisli: “Šta sam dobio od toga i toga? Šta sam dao tome i tome? i - Kakve nevolje sam pričinio tome i tome?” Ako zaista ukažemo dužno uvažavanje svima koji su imali neku ulogu u našem životu - od prodavačice koja nas je uslužila u radnji, preko vozača gradskog autobusa kojim smo se prevezli, pa sve do članova najbliže porodice - i razmislimo o tome da li smo i na koji način smo im uzvratili - moći ćemo da ojačamo svoj osećaj poniznosti i svesnost o uzajamnoj zavisnosti svih ljudskih bića na našoj planeti.

5 SAVJETA ZA SREĆU

Definisanju pojma sreća može se prići na više načina. Ovaj put smo izabrali definiciju Tel Ben Šahara, profesora sa Univerziteta Harvard na kursu pozitivne psihologije koji smatra da je sreća cjelokupno iskustvo zadovoljstva i smislenosti. Srećna osoba istovremeno uživa u pozitivnim emocijama i smislenosti svog života. Ključ za srećan život prema Ben Šaharu je uravnoteženost između duhovnih i tjelesnih zadovoljstava.

Pritom ne možemo očekivati da svaki dan budemo srećni jer to prosto nije u ljudskoj prirodi. Na putu ka tom idealu uvijek će nam se ispriječiti neizbježne emocije. Doduše, kako profesor Ben Šahar kaže, postoje i ljudi koji su stalno srećni i oni se obično zovu – psihopate.

Cilj našeg postojanja je da ukupno posmatrano u životu doživimo više lijepih dana, da više uživamo u smislenim aktivnostima nego da smo razočarani ili tužni. To je moguće ukoliko kao konačni cilj svog postojanja postavimo upravo – sreću. Da ne dužimo, evo nekoliko zanimljivih savjeta šta treba da uradite.

1. Dozvolite sebi ljudske slabosti

Budite svjesni činjenice da ste na koncu ipak samo čovjek. Tek kad prihvatimo emocije kao što su tuga, bijes, ljutnja, strah itd., kao sasvim prirodne pojave, dobijamo šansu da ih prebrodimo. Ukoliko odbacujemo emocije bez obzira da li su pozitivne ili negativne, to će nas dovesti do frustracija i osjećaj nesreće.

2. Postavite sebi ciljeve

Istraživanja su pokazala da ostvarivanje vaših ciljeva koji su istovremeno koherentni sa vašim životnim vrijednostima može znatno povećati osjećaj sreće. Zanimljiv je podatak da ostvarivanje (ili neuspjeh) ciljeva nema posebno važnu ulogu. Svrha postavljanja ciljeva je da smo stalno fokusirani na nešto zbog čega maksimalno koristimo svaki trenutak koji nam stoji na raspolaganju.

3. Tragajte za izazovima

Čarobna formula za povećanje osjećaja sreće je da vaš cilj ne bude ni dosadan ni nedostižan. Opet ravnoteža. Trebate tragati za izazovima koji odgovaraju vašim mogućnostima ili ih donekle prevazilaze.

4. Pojednostavite svoj život

Neka istraživanja su pokazala da kvalitetno provedeno vrijeme znatno više utiče na sreću od materijalnog bogatstva. Pod kvalitetno provedenim vremenom podrazumijeva se ‘osjećaj da osoba ima dovoljno vremena da uživa u smislenim aktivnostima, da se posveti samo-refleksiji i odmoru.’ Drugim riječima, umjesto pretrpavanja silnim obavezama koje morate uraditi, reorganizujte svoj dan tako da prioritet date onome što želite raditi. Sreća je stvar vašeg životnog stava, a ne materijalnog bogatstva.

5. Fokusirajte se na sreću

Uložite ponekad napor u traženju sreće, odnosno traganju za iskustvima koja će vam pomoći da se osjećate srećno i da naučite da trebate biti zahvalni za život koji imate. Kad padnete, nastavite dalje i fokusirajte se na pozitivne stvari. Kad doživite lijepe (ili ružne) stvari koje vas čine srećnijim nemojte ih tek tako pustiti iz sebe nego promislite malo o njima. Istraživanja ukazuju da promišljanje u čemu ste najviše uživali može značajno povećati vaš osjećaj dobrobiti.

Ako su emocionalni vampiri deca, šta znači biti odrastao?

Zrelost i

mentalno zdravlje

Po mom mišljenju, zrelost i mentalno zdravlje su jedno isto.

I jedno i drugo sastoji se od tri suštinska faktora.

1. Ose}aj kontrole

Da bismo bili psihički zdravi, moramo verovati da ono što

radimo ima nekog uticaja na ono što nam se dešava. Čak

i ako je osećaj kontrole samo privid, on obično dovodi do

celishodnijeg ponašanja od verovanja da ono što radimo

ništa ne može da promeni.

Vremenom i zahvaljujući dubljem razmišljanju, naši

izbori postaju sve bolji i počinjemo da shvatamo da imamo

sve bolju kontrolu nad svojom sudbinom. To je glavna dobit

odrastanja.

Emocionalni vampiri nikad ne odrastaju. Celog svog

života oni sebe vide kao žrtve sudbine i nepredvidivih postupaka

drugih ljudi. Događaji se dešavaju, a oni samo reaguju

30 Emocionalni vampiri

na njih. Kao posledica toga, oni nemaju prilike da uče na

vlastitim greškama i jednostavno nastavljaju uvek iznova

da ih ponavljaju.

2. Ose}aj povezanosti

Ljudska bića su društvena bića. Svoju punu ljudskost možemo

da doživimo samo u kontekstu povezivanja s nečim

većim od sebe. Naše veze s drugima i naše obaveze daju

značenje našem životu.

Postati odrastao čovek znači naučiti da živimo po društvenim

pravilima, koja u tolikoj meri bivaju deo naše stvarnosti

da ih većina nas poštuje čak i bez razmišljanja.

Drugi ljudi su isti kao i ja. Normalni ljudi tokom odrastanja

sve više shvataju svoju sličnost s drugima. Empatija je važna

odlika zrelosti.

Vampiri jednostavno ne shvataju ovaj koncept. Za njih

su drugi ljudi tu samo da bi zadovoljavali njihove potrebe.

Što je pošteno, pošteno je. Društveni sistemi zasnovani su

na uzajamnosti u svemu, od češkanja leđa do toga da jedno

drugom govorimo istinu. Odrasli ljudi razvijaju osećaj za

poštene odnose i koriste ga kao merilo za procenjivanje sopstvenog

ponašanja. Vampiri to ne rade; njihov pojam poštenog

podrazumeva da oni dobiju ono što žele, kada to požele.

Ono što dobijaš odgovara onome što daješ. Odrasli ljudi razumeju

da što više daješ, više dobijaš. Vampiri samo uzimaju.

Drugi ljudi imaju pravo da me odbiju. Ljudski odnosi zavise

od jasnog uviđanja psihološke granice između onog što

je moje i onog što je tvoje. Robert Frost je to lepo objasnio:

„Dobre ograde stvaraju dobre susede.“

Zrelost i mentalno zdravlje 31

Vampiri teško uočavaju ove vrlo važne granice. Oni veruju

da odmah treba da dobiju sve što požele, bez obzira na to

kako se drugi osećaju u vezi s tim.

Društvena bića poklanjaju jedna drugima poverenje

uzdajući se u to da će slediti ova suštinska pravila, a emocionalni

vampiri izneveravaju to poverenje.

Njihov nedostatak povezanosti s nečim širim od sebe takođe

je i razlog unutrašnjeg bola vampira. Svet je pust i hladan

kad u njemu nema ničeg većeg od vaše sopstvene potrebe.

3. Borba sa izazovima

Odrastati znači raditi stvari koje nisu lake. Bez izazova, naši

životi se svode na bezbednu ali nezadovoljavajuću rutinu.

Izazovi se javljaju u svim oblicima i veličinama. Oni koji nam

najviše pomažu navode nas da se suočimo sa svojim strahovima,

pobedimo ih i proširimo granice svog postojanja. Vampiri

su u tome ponekad bolji od nas. Osim što su veliki gnjavatori,

emocionalni vampiri su i umetnici, junaci i vođe. Zbog svoje

nezrelosti, oni su u stanju da rade štošta što mi ne možemo. Sile

tame uvek vrebaju na ivicama kreativnosti i velikih poduhvata.

Svet bi bez vampira bio manje stresan, ali smrtno dosadan.

Da bismo se uspešno izborili s vampirima, moramo da

primenimo nove misli i da preduzimamo neuobičajene

poteze. Oni povremeno mogu biti i zastrašujući, ali suočavanje

sa strahom ubraja se u one izazove koji nam pomažu

da sazrevamo.

Za[to ljud i postaju emociona lni va mpiri?

Baš kao što neke novije priče o pravim vampirima njihovo

krhko stanje pripisuju virusu koji se prenosi putem krvi,

32 Emocionalni vampiri

postoje i mnoge teorije o poremećajima ličnosti koji pogađaju

njihove emocionalne srodnike. Neki od najpopularnijih

trenutno podrazumevaju poremećaj odnosa hemijskih supstanci

u mozgu, traume u ranom životnom dobu ili dugoročno

štetne uticaje odrastanja u disfunkcionalnoj porodici.

Zaboravite te teorije; one će vas više povrediti nego što

će vam pomoći u nastojanjima da razumete vampire. Za to

postoje dva razloga. Prvo, razumevanje uzroka problema

nije isto što i njegovo razrešenje. Drugo, emocionalni vampiri

već vide sebe kao nevine žrtve sila koje su izvan njihovog

uticaja. Ako ih i vi tako vidite, njihova prošlost može da vam

skrene pažnju sa vaših i njihovih izbora u sadašnjosti.

Mnoge knjige o samopomoći imaju duge odeljke koji

govore o tome kako su teški ljudi postali takvi kakvi su. U ovoj

knjizi toga nema. Posle mnogo godina bavljenja terapijom,

došao sam do uverenja da je daleko važnije razumeti strukturu

ljudskih problema – kako oni funkcionišu i kako treba

postupati s njima – nego spekulisati o tome šta ih je izazvalo.

Nez relost nasup rot zlu

Emocionalni vampiri nisu suštinski zli, ali im njihova nezrelost

dopušta da funkcionišu ne razmišljajući o tome da li su

njihovi postupci dobri ili loši. Oni druge ljude vide samo kao

potencijalne izvore onoga što im je u tom trenutku potrebno,

a ne kao zasebne ličnosti sa sopstvenim potrebama i osećanjima.

Radije nego da kažemo da su oni sami po sebi zli,

možemo reći da iskrivljeno opažanje emocionalnih vampira

predstavlja otvorena vrata kroz koja zlo vrlo lako ulazi.

Svrha ove knjige nije razmatranje morala emocionalnih

vampira, već da vas nauči kako da ih uočite u svom životu,

Zrelost i mentalno zdravlje 33

i da vam pruži ideje o tome šta da radite kad se nađete na

udaru sila tame.

Razumevanje nezrelosti emocionalnih vampira jeste vaše

najvažnije oružje. Mnogi od njihovih najbezočnijih postupaka

delovali bi savršeno razumljivo kad bih ih učinio dvogodišnjak.

Ne dopustite da vas zavede hronološka starost ili

odgovoran položaj vampira. Oni su dvogodišnjaci, bar po

svom tipičnom ponašanju. Najuspešnije strategije koje vam

pomažu da se izborite s emocionalnim vampirima upravo su

one koje biste primenili prema maloj deci – postavljanje jasnih

granica, stvaranje odgovarajućih uslovnih okolnosti, doslednost,

što manje pridikovanja, nagrađivanje pozitivnog ponašanja

i ignorisanje lošeg, i povremeni prekid komunikacija.

Verovatno već poznajete ove tehnike, ali možda niste

znali da se one mogu primenjivati i na odrasle. Ili ste možda

mislili da ne bi trebalo da ih koristite sa odraslima. Trebalo

bi, barem ako želite da ih sprečite da vam piju krv. Kontakt

s vampirima je ionako dovoljno naporan; nema svrhe zanemarivati

delotvorne strategije samo zato što mislite da su

one namenjene isključivo deci.

Prav ilo svako ga i niko ga

Ljudska bića se ne uklapaju glatko u dijagnostičke kategorije,

koliko god one bile prefinjene ili dobro zamišljene. Čitajući

ovu knjigu, verovatno ćete otkriti da svako koga poznajete,

uključujući i vas, ima poneku karakteristiku svakog tipa ovih

vampira. Svako ima poneku; niko nema sve. Najnaporniji

ljudi predstavljaju mešavinu dva ili više tipova vampira.

Veliki su izgledi da ćete pronaći svog nasilničkog šefa ili sitničavog

bivšeg muža ili ženu raštrkane po svim stranicama

34 Emocionalni vampiri

ove knjige. Slobodno primenjujte tehnike koje vam deluju

najprikladnije, bez obzira na to u kojem se poglavlju spominju.

Mnoge od ovih tehnika uvode se u prvim poglavljima,

a razrađuju kasnije u knjizi. Verovatno će vam najkorisnije

biti da je čitate redom tako da ćete, kad stignete do komplikovanijih

tipova vampira, već posedovati čitav arsenal

tehnika među kojima ćete moći da birate.

[ta ako prepoznate sebe ?

Ako prepoznate sebe među vampirima, glavu gore; to je vrlo

dobar znak. Svi imamo izvesne sklonosti ka poremećajima

ličnosti. Ako prepoznate sopstveni tip, vaš problem je verovatno

manji nego u slučaju kada to uopšte ne primećujete.

Svaki odeljak završava se opisom terapijskog pristupa za

različite tipove vampira. To bi trebalo da vam pomogne da

sami razrešite svoje vampirske probleme, ili da izaberete

odgovarajućeg terapeuta ili terapiju za sebe ili vampire u

svom životu.

Emocionalni vampiri skloni su da prihvataju terapijske

pristupe koji njihovo stanje pogoršavaju umesto da ga

poboljšaju. Ljude koji imaju nastupe besa poput dvogodišnjaka

ne treba preterano ohrabrivati da otvoreno ispoljavaju

svoja osećanja ili da, daleko bilo, stupe u kontakt s detetom

u sebi.

Mišljenja u vezi s terapijom su, naravno, moja lična i

svakako ih ne dele svi psiholozi. Psiholozi nikada ne misle

svi isto. Ja verujem da emocionalni vampiri mogu da odrastu

i da postanu zdrava ljudska bića, ali to zahteva veliki napor

s njihove strane. I s vaše.

Zrelost i mentalno zdravlje 35

Nadam se da će vam ova knjiga koristiti, kod kuće, na

poslu i u svim drugim oblastima vašeg života. Osim toga,

ne bi mi ni najmanje smetalo kad bih vas tu i tamo pomalo

nasmejao – i, ako ne očekujem suviše, pružio i poneki tračak

nade za stanje ljudskosti koja se rađa s razumevanjem