Kako prihvatanje menja stvarnost

Prihvatanje situacija, ljudi, događaja, onoga što nam stvara pritisak u životu i što nam se u njemu ne dopada ključno je za svaku  promenu. Mi u stvari ništa ne možemo da uradimo dok ne prihvatimo događaje i ljude koji nam se ne dopadaju. Kako ne mogu ništa da uradim, reći će neko, eto baš neću da budem više u toj situaciji, neću da radim taj posao, ili da živim sa tom osobom…. Naravno, mi uvek možemo odlučiti da izađemo iz neke situacije i pre nego što je zaista prihvatimo, ali onda ćemo se ubrzo ponovo naći u sličnoj situaciji. Ovo vam mogu potvrditi mnogi ljudi, a moguće je i da ste se sami već uverili u istinitost ove tvrdnje. Naime, ako nam nešto i dalje smeta, ako nas muči i mi samo odemo iz te situacije, bez istinskog prihvatanja, to znači da je u nama sve i dalje isto. Pošto je spoljašnja stvarnost, samo odraz naše unutrašnje realnosti, logično je da ćemo se ubrzo ponovo uplesti u slične, odnosno iste situacije, to je prosto neminovno.

Sve dok mi nešto ne promenimo u sebi, a prihvatanje je osnova za to, neće se menjati ni naše životne okolnosti. Ako su u nama ostale iste nerazrešene teme i energetske blokade, naravno da nam se neće promeniti život. Postoje osobe koje su preduzimljive, vrlo često nestrpljive i hrabre, spremne da po svaku cenu menjaju spoljašnje okolnosti. Nekada sam bila jedna od njih i znam da je to nemoguće bez prihvatanja. Možete se upinjati koliko god hoćete, prosto ne ide. A pri tom frustracija u vama raste, jer vi se borite sa nevidljivim. U stvari se borite sa sobom, odnosno svojim umom, a on je najteži protivnik, zato što je i jedini.

E sad, ako  ste se uverili u neopohodnost prihvatanja, da vidimo šta to u stvari znači prihvatiti situaciju. Da li ću u tom slučaju biti srečna što me partner emocionalno zlostavlja, ili što sam ostala bez posla? Ne, prihvatanje ne znači da ćemo biti srećni zbog okolnosti koje nas muče i ne prijaju nam. Prihvatanje je u stvari vrlo jednostavno i označava neopiranje situaciji, nešto kao ,,priznavanje, potvrda da se to događa i da je deo našeg života. Vrlo jednostavno, a ipak toliko složeno, jer prihvatanje se mora dostići. Prosto, ne ide uvek lako, naprotiv. Kada vam se vremenom izoštri sposobnost samoposmatranja, moći ćete jasno da osetite otpor koji se u vama javlja pri pomisli na određenu osobu ili neku situaciju. To uvek znači da je još niste prihvatili. I to je u redu. Zaista je u redu, jer za prihvatanje je prosto potrebno vreme. Tokom tog vremena možete primenjivati neke tehnike, a i ne morate, nekada je dovoljno da ste prosto svesni činjenice da se neki deo vas  još uvek opire toj situaciji. Opiranje nije isto što i: ,, Ne dopada mi se,,. Opiranje je više kao: ,,Neću, ne želim da mi se ovo događa! Zar baš mora? Joj… neću, neću… neću!,, Opiranje je vrlo aktivno. Kada prihvatim situaciju koja mi se ne dopada onda sam  u miru. Pomisao na te okolnosti u meni ne stvara nikakav naboj. Tada sam u stanju da donosim dobre odluke. Tada mogu da razmišljam kako da postupim u određenim okolnostima i da verujem da će odluka koju donesem biti najbolja za mene.

Prihvatanje donosi unutrašnji mir i radost, kao i uvide. Kada najzad prihvatimo nešto što nas je dugo mučilo, jasno vidimo put koji smo prešli i primećujemo na njemu one trenutke kada smo mislili da smo prihvatili postojeće okolnosti,ali nije bilo tako. Ključna stvar koja se događa kada prihvatimo neku situaciju je promena te stiuacije. Okolnosti se gotovo trenutno menjaju, a menja se i naša perspektiva, jer ih sada posmatramo na sasvim drugačiji način. To se dešava jer su se unutar nas razvezali  stari energetski čvorovi, koji su nas uvek vodili istim putevima, ka uvek istim situacijama i ljudima. Tako nam prihvatanje postojećeg omogućava da otvorimo neka  nova vrata i zakoračimo u drugi sve