Karma je kosmički princip akcije i reakcije. Svaka akcija ima određenu reakciju i svaka reakcija je nastala od neke određene akcije. Svaka akcija stvara određene energije koje se, u određenom trenutku, istim intenzitetom vraćaju onome tko ih je stvorio. Isto stvara isto. Akcija=Reakcija.
Uzrok naše karme može biti na vise nivoa jer je svako krojač svoje sudbine. Svaka misao, svaki osećaj, svako delovanje je u biti akcija koja ima određenu reakciju. Što bi značilo da ne postoji greh, krivICa, slučajnost, sreća - postoji samo uzrok i posledica.
Karma je sanskritska reč i znaci točak. A mi je takođe zovemo i sudbina. Karma nas tera da se uvek iznova inkarniramo, da bi se ponovo popeli, osloboditi problema, koje smo sami sebi stvorili. Svaka nova inkarnacija je za nas nova mogućnost da nešto naučimo jer se mi uvek ispočetka borimo sami sa svojim unutarnjim problemima. Što pak ne znaci da trebamo bežati od problema nego ih se osloboditi, otpustiti. Jedan od najboljih načina za oslobađanje, otpuštanje problema je bezslovna ljubav, ali isto tako i prihvaćanje samog sebe, sebe kao duhovne duše, što znaci voleti sebe kao što jesmo sa svim manama i kvalitetama. Zašto imamo sve te određene kvalitete i mane? Odakle dolazi naše razmišljanje, ponašanje?
Zakon karme je: "oko za oko, zub za zub“, što nekome napravimo to nam se vraća. Što napravimo nečijem detetu, to će se našem detetu vratiti. Na taj način mi pogađamo same sebe i nikoga drugog. Tučemo sami sebe, lažemo se, varamo...
Zakon karme nam kaže: “Ništa nije slučajno.“ Ne postoji slučajnost.
Pripazite kod vaših misli da li nekome šaljete ljubav ili mržnju jer se to sve vama vraća s istim intezitetom. Ostavite sve te energije mržnje, ljutnje i straha iza sebe i šaljite samo energiju ljubavi i svetla u svet jer na taj način ne pomažete samo drugima nego i samima sebi kao i majci zemlji. Karma je jedna vrsta računa, takozvanoga kosmičkog računa, na kojem mi skupljamo sve nase akcije bile pozitivne ili negativne i koje "trošimo“ u ovom, prošlom ili sledećem životu. Od nas samih zavisi da li želimo živeti svetlo i ljubav ili mržnju i bes. Mi smo sami odgovorni za svoj život!
Naš karmički račun je uvek proveravan od viših bića i u trenutku smrti naša duša bude informisana šta je u ovom životu napravila, naučila i da li je svoj "zadatak" ispunila. Nakon kratkog "podučavanja“ je duša opet "spremna“ za sledeću inkarnaciju.
Mnogi ljudi su napravili razna krivična dela koja će im se u sledećem ako ne već i u ovom životu vratiti.
Uvek se sve vraća na isti način, ubistvo privlači ubistvo, silovanje-silovanje, prevara-prevaru, krađa-krađu. Ako ne direktno, onda posredno se izvrši kompenzacija, plaćanje ili "nadoknada".
Više manje su sve te karmičke akcije: nekoga povrediti, ogovarati, namerno ne primećivati, podcenjivati, lagati - nama normalne. Ali isto tako možemo biti ljubazni i fini prema drugima i dozvoliti sebi da nam takve stvari postanu još normalnije.
A bezuslovna ljubav i oprost nam mogu pomoći da otpustimo našu karmu.
o sam ga ja znao. Nikada mi to ne bi rekla kad bi znala da ću ja reći NE. Jer, tada se ne bi osećala dobro. Ona je znala da ću ja reći: “Naravno da ja volim. Volim ja najviše na svetu.”. Olakšanje koje sam vidao na njoj, kad sam to rekao, je teško opisati. Još sam se više iznenadio kad sam osetio da je to i meni donelo olakšanje.
Deca znaju da manipulišu, a posebno s roditeljima. Tako uče o životu. Ako im to ne dozvolimo onda se sutra neće znati snaći u životu. Takvo j evreme. Svako zlo ima svoje dobro i obrnuto. Jedino moramo znati postaviti granice. Da li je ona pokušavala manipulisati kad je to rekla. Možda i jeste. Ali ima svako pravo na to. Bori se za sebe i svoju porodicu - na svoj dečiji način. Tu joj ne smemo zameriti.
U tom momentu je ona samo željela potvrdu da ja volim njenu mamu. Želela je potvrdu da postoji. Jer ako je ona nastala kao plod ljubavi, a između njenih roditelja te ljubavi više nema onda i ona oseća da više ne postoji. Moji roditelji se smeju rastati. Ali se moraju i dalje voleti. Ništa drugo nije važno.
Ljubav, to sam ja. Nastao sam iz ljubavi znači da sam ja ljubav. Znači da je moja žena ljubav. Znači da je naša ćerka ljubav. Znači da ste vi ljubav.
I mržnja je ljubav. Osobi koju stvarno mrzimo nećemo nikada reći da je mrzimo. Samo ćemo osobi koju volimo reći da ju mrzimo. “Ko se tuče, taj se voli.”.dem rekao. Gospodo, vrlo jEdnostavno - mrzim je. Mrzim je jako. I sve ću uraditi da joj to i pokažem. Normalno je da je mrzim. Imam je pravo mrzeti. Ako može ona mene toliko mrzeti da je tražila razvod, onda ću i ja mrzeti nju. I još malo više pa neka vidi kako je to.
Za one koji ne znaju kakav je taj osećaj mrznje, ne bih vam ga baš preporučio. Vrlo je samodestruktivan. Kasnije sam naučio i zašto.
Stvarno ne znam kako se osećaju ljudi koji se rastaju bez djece. To mora da je životni pustoš. Ne mogu to zamisliti. Na svu sreću mi imamo dete. Vrlo pametno i emotivno dete. Dete koje nam je već sa svojih tri-četiri godine davalo vrlo pametne savete šta da radimo ali mi to nismo hteli da slušamo. Ipak smo mi stariji i pametniji. Ha. A nismo shvaćali da ona isto ima pravo glasa jer tu se radilo o njezinoj porodici. Jedinoj koju ima. I želi da ta porodica bude sretna jer će jedino tako i ona sama biti sretna.
Mržnja je vrlo jednostavan osećaj. Baš kao i ljubav. Ja volim svoju ćerku. I to sam nastavio pokazivati vikendima kada je dolazila kod mene. Naravno, život ide dalje, i uporedo sam počeo istraživati i što ima “novog u ženskom svetu”. Stvar je jednostavna, bivšu ženu mrzim, naše dete volim, naći ću nekoga ko mi se sviđa i ako se sviđa i mojoj ćerci, to je to. Znao sam da će to mojoj ćerci biti vrlo teško, ali moraće se priviči na to. Ako su mogla sva ostala deca onda će i ona. Naravno, tu i tamo se počelo događati da kada je ona kod mene, da zvoni telefon. Znate, počeo sam primećivati da svaki put kada zvoni telefon nju počinje da boli stomak, postaje žedna ili gladna, ne može naći plavi flomaster ili ne može nešto da dohvati. Umesto da zaključim zašto to radi, odlučio sam joj svaki put reći da mi nije jasno zašto to radi. I pitao sam je da li zna zašto to radi. Nisam se borio s njom. Prvo je govorila da je to zato što stvarno ne može da nadje plavi flomaster. Onda je počela odgovarati da ne zna. Na kraju je jednoga dana odgovorila nešto što uopšte nisam očekivao. Rekla je “Želim da ti voliš moju mamu”.
Ostao sam bez teksta. Očekivao sam da će reći nešto o osobama sa kojima sam se razgovarao ali ovo ne. Kako to može od mene da traži? Zar joj nije jasno da je sve gotovo? Nisam joj nikada rekao da njenu mamu mrzim niti joj to ičime pokazao. Zar još sad moram i reći da je volim? I onda sam shvatio šta se dogodilo. Shvatio sam da sam uspeo u nečemu što mi uopšte nije bila namera. Uspeo sam objasniti svojoj ćerci da može slobodno da kaže šta oseća. Nije mi to rekla zato što to želi, nego zato što to želi i zna moj odgovor. Znala ga je i pre nego sam ga ja znao. Nikada mi to ne bi rekla kad bi znala da ću ja reći NE. Jer, tada se ne bi osećala dobro. Ona je znala da ću ja reći: “Naravno da ja volim. Volim ja najviše na svetu.”. Olakšanje koje sam vidao na njoj, kad sam to rekao, je teško opisati. Još sam se više iznenadio kad sam osetio da je to i meni donelo olakšanje.
Deca znaju da manipulišu, a posebno s roditeljima. Tako uče o životu. Ako im to ne dozvolimo onda se sutra neće znati snaći u životu. Takvo j evreme. Svako zlo ima svoje dobro i obrnuto. Jedino moramo znati postaviti granice. Da li je ona pokušavala manipulisati kad je to rekla. Možda i jeste. Ali ima svako pravo na to. Bori se za sebe i svoju porodicu - na svoj dečiji način. Tu joj ne smemo zameriti.
U tom momentu je ona samo željela potvrdu da ja volim njenu mamu. Želela je potvrdu da postoji. Jer ako je ona nastala kao plod ljubavi, a između njenih roditelja te ljubavi više nema onda i ona oseća da više ne postoji. Moji roditelji se smeju rastati. Ali se moraju i dalje voleti. Ništa drugo nije važno.
Ljubav, to sam ja. Nastao sam iz ljubavi znači da sam ja ljubav. Znači da je moja žena ljubav. Znači da je naša ćerka ljubav. Znači da ste vi ljubav.
I mržnja je ljubav. Osobi koju stvarno mrzimo nećemo nikada reći da je mrzimo. Samo ćemo osobi koju volimo reći da ju mrzimo. “Ko se tuče, taj se voli.”.
No comments:
Post a Comment