AUTOSUGESTIJA

Kada smo, pre nekoliko godina, počeli da razumemo princip autosugestije, napravili smo plan za njegovu praktičnu upotrebu - razvijanje određenih kvaliteta kojima smo se divili kod poznatih ličnosti iz istorije, naime:

Uobičavali smo da pred spavanje zatvorimo oči i vidimo, u mašti (molimo vas da ovo u potpunosti razumete - ono što smo videli bilo je namenski stavljeno u naš um u obliku uputstava, ili kao direktna naredba našoj podsvesti, i kao šema po kojoj treba graditi maštom i nije bilo ni u kakvoj vezi sa onostranim ili neobjašnjenim fenomenima) veliki sto za sastanke koji stoji ispred nas. Onda smo zamislili određene ljude kako sede za tim stolom. To su bili ljudi iz čijih smo ličnosti i života hteli da usvojimo određene kvalitete i da ih namenski ugradimo u našu ličnost koristeći autosugestiju. Na primer, neki od ljudi koje smo izabrali da sede za našim zamišljenim stolom bili su Linkoln, Emerson, Sokrat, Aristotel, Napoleon, Džeferson, Elbert Habard, čovek iz Galileje i Henri Bičer, poznati engleski govornik. Svrha nam je bila da zadivimo podsvesni deo našeg uma, autosugestijom, mišlju da razvijamo određene kvalitete kojima smo se najviše divili kod svakog od ovih, a i mnogih drugih velikana. Iz noći u noć, po sat vremena ili duže, prolazili smo kroz ovaj zamišljeni sastanak. Zapravo, ovo smo nastavili da radimo do dana današnjeg dodajući novu ličnost za sto kad god pronađemo nekog od koga oponašanjem želimo da preuzmemo određene kvalitete.

Od Linkolna smo želeli osobine po kojima je bio najpoznatiji -ozbiljnu posvećenost nekoj svrsi; osećanje pravde prema svima, prijateljima i neprijateljima; ideal koji je za cilj imao uzdizanje naroda, običnih ljudi; hrabrost za prekidanjem tradicija i osnivanjem novih kada su okolnosti to zahtevale. Sve ove kvalitete, kojima smo se toliko divili kod Linkolna, želeli smo da razvijemo u sopstvenoj ličnosti posmatrajući zamišljeni sto, praktično naređujući svojoj podsvesti da sliku koju vidi koristi kao šemu po kojoj će graditi.

Od Napoleona smo želeli da uzmemo tvrdoglavu istrajnost; hteli smo njegovu stratešku veštinu da nepovoljne okolnosti preokrene u svoju korist; želeli smo njegovo samopouzdanje i divnu sposobnost da inspiriše i vodi ljude; težili smo njegovoj sposobnostl organizacije sopstvenih sposobnosti i drugih radnika jer smo znali da prava moć dolazi samo od mudro organizovanih i pravilno usmerenih napora.

Ono pronicljivo shvatanje budućnosti po kojem je bio poznat, želeli smo od Emersona. Hteli smo njegovu sposobnost da tumači rukopis prirode koji se manifestuje u potocima što žubore, pticama koje pevaju, deci koja se smeju, plavom nebu, zvezdanim nebesima, zelenoj travi i divnim cvetovima. Želeli smo njegovu veštinu da protumači ljudska osećanja i da razmišlja od uzroka ka posledicama i obrnuto.

Želeli smo snagu reči i sposobnost tumačenja aktuelnosti Elberta Habarda, njegovo umeće da kombinuje reči, kako bi prenele verne slike misli koje smo stvarali, i da piše tako ritmično da smisao ili iskrenost njegovih reči ne dolazi u pitanje.

Hteli smo Bičerovu snagu privlačnosti kojom je opčinjavao srca slušalaca prilikom javnih govora, njegovu veštinu da govori silovito i s takvim ubeđenjem da publiku nagoni na smeh ili plač i podstiče je da zajedno s njim oseća veselje i muziku, tugu i radost.

Dok sam gledao sve te ljude koji su sedeli oko zamišljenog stola, razmišljao sam o svakom ponaosob po nekoliko minuta i govorio sebi da stičem njihove osobine.

Pre nego što sam počeo da zamišljam ove sastanke, nekoliko puta sam probao da govorim u javnosti i to je uvek bila propast. Već prvi govor, koji sam održao posle nedelju dana ove vežbe, bio je toliko uspešan da su me pozvali da održim još jedno predavanje na istu temu i od tada, pa sve do danas, stalno napredujem.

Prošle godine tolika je bila potražnja za mojim predavanjima da sam proputovao veći deo Sjedinjenih Država i govorio u vodećim klubovima, građanskim organizacijama, školama i na posebno sazvanim sastancima. U Pitsburgu sam u maju 1920. u Klubu za reklamiranje održao predavanje o Čarobnim lestvicama ka uspehu. U publici su bili neki od vodećih poslovnih ljudi Sjedinjenih Američkih Država, zvaničnici iz Karnegijeve kompanije za proizvodnju čelika, kompanije H. Dž. Hajnca Pikla, robne kuće Džozefa Horna i drugih velikih gradskih industrija. Ovi ljudi bili su analitični. Mnogi od njih studirali su na univerzitetima. Umeli su da prepoznaju pametne savete. Na kraju obraćanja dobio sam takve ovacije da su mi neki članovi kluba rekli da se tako nešto u njihovom klubu još nije čulo. Ubrzo po povratku iz Pitsburga, kao uspomenu na taj događaj, dobio sam medalju od Svetskog udruženja klubova za reklamiranje na kojoj je pisalo: ,,U zahvalnost Napoleonu Hilu, 20. maj 1920."

Molim vas, nemojte misliti da je ovo bio nalet egoizma. Dajem vam činjenice, imena, datume i mesta, i to radim samo da bih vam pokazao da sam praktično počeo da stičem osobinu kojoj sam se toliko divio kod Henrija Vorda Bičera. Ova osobina razvijena je dok sam zatvorenih očiju gledao zamišljeni sto i lik gospodina Bičera kako sedi pored ostalih mojih savetodavaca. Princip kojim sam ovu sposobnost razvio bila je autosugestija. Um sam toliko ispunio mišlju da ću dostići Bičera, pa čak ga i prevazići, da rezultat nije nikako mogao biti drugačiji.

Ali ovo nije kraj mojoj priči koju, uzgred budi rečeno, stotine hiljada ljudi koji me sada poznaju iz skoro svakag većeg ili manjeg grada i sela u Sjedinjenim Državama može da potvrdi! Odmah sam počeo netoleranciju da zamenjujem tolerancijom. Počeo sam da oponašam onu divnu osobinu besmrtnog Linkolna - pravda za sve, prijatelje i neprijatelje. Pojavila se nova moć, ne samo u mojim govorima već i u pisanju, i jasno sam mogao da vidim razvoj sposobnosti da se u pisanju izrazim sa silom i ubeđenjem čemu sam se toliko divio kod Elberta Habarda. Kada smo kod toga, pre nekoliko meseci gospodin Majers, zvaničnik kompanije Moris Peking iz Čikaga, primetio je da ga moja pisma urednika u časopisu Hilova zlatna pravila izuzetno podsećaju na pokojnog Elberta Habarda. Dodao je da je nekoliko dana pre toga svom saradniku rekao da nisam samo postao isti kao Elbert Habard već sam ga i prevazišao.

Ponovo vas podsećam da ne odbacite ove činjenice olako ili ih pripišete egoizmu. Ukoliko pišem podjednako dobro kao Habard, to je zato što sam tome težio tako što sam prvo namerno iskoristio autosugestiju da bih ispunio svoj um ciljem i svrhom ne samo da se izjednačim s njim već i da ga, ukoliko je moguće, prevaziđem. Ova lična iskustva opisujem samo zato što znam da su istinita i zato što verujem da više vredi rizikovati da vas prozovu egoističnim, nego da koristite hipotetičke opise principa autosugestije ili pišete u trećem licu.

Ukoliko su čovekovi planovi bazirani na čvrstim ekonomskim principima, ukoliko su pošteni i pravedni prema svima koje dotiču i ukoliko iza tih planova stoji snaga samog čoveka i njegova vera u sebe, što potiče od postupaka koji su uvek zadovoljavali njegovu savest, siguran sam da će ga ka uspehu voditi izvanredna sila koju ništa na svetu ne može zaustaviti, a samo nekolicina je može prrotumačiti i razumeti.

Moć je organizovano znanje koje se kontroliše i usmerava ka ciljevima koji su zasnovani na pravdi i pravednosti za sve kojih se tiču. Postoje dve vrste ljudske moći. Jedna se postiže organizovanjem pojedinačnih sposobnosti, a druga organizacijom pojedinaca koji u harmoniji rade ka ostvarivanju zajedničkog cilja. Moć se može postići samo inteligentno vođenom organizacijom.

Pojedinačne sposobnosti možete organizovati samo autosugestijom jednostavno zbog toga što ne možete oživeti ili pokrenuti svoje sposobnosti, emocije, intelekt, moći rasuđivanja ili telesne funkcije pre nego što ih sve ne objedinite, povežete i od njih napr avite plan.

Svaki plan, mali ili veliki, može se razviti u vašem umu samo principom autosugestije.

Um liči na plodnu baštu zato što će se u njemu razviti fizičke, tjelesne aktivnosti koje potpuno odgovaraju prirodi misli koje njime dominiraju, bilo da su te misli tamo namerno stavljene i drže se dok ne puste koren i počnu da rastu ili su jednostavno došle same i nepozvane.

Nema bekstva od efekata dominantnih misli. Nije moguće razmišljati o neuspehu, siromaštvu i obeshrabrenju, a istovremeno uživati u uspehu, bogatstvu i hrabrosti. Sami možete odabrati šta okupira vaš um pa stoga možete kontrolisati razvoj svoje ličnosti što vam, zauzvrat, pomaže da odredite ličnosti ljudi koje ćete privući. Vaš um je magnet koji, u zavisnosti od položaja kakav zauzimate u životu, privlači ljude s kojima najbliže dolazite u kontakt. Stoga vi sami možete da namagnetišete um samo mislima koje će plivući one ljude s kojima želite da ostvarite kontakt i poziciju u životu kakvu hoćete da zauzmete.

Autosugestija je osnova na kojoj se gradi privlačna ličnost zato što će ličnost ličiti na dominantne misli koje pomažu umu, a one će, za uzvrat, kontrolisati postupke tela.

Korišćenjem principa autosugestije, vi slikate sliku ili pravite plan po kojem će raditi podsvesni deo vašeg uma. Kada naučite pravilno da se koncentrišete ili usmerite pažnju na ovaj proces planiranja izgradnje, odmah možete dopreti do svoje podsvesti i to će aktivirati vaše planove.

Početnici stalno moraju ponavljati svoje planove dok ih podsvesni deo uma ne preuzme i realizuje. Zato se nemojte razočarati ako rezultate ne dobijete istog trenutka. Samo oni koji su ovladali ovom veštinom mogu odmah da dopru do svoje podsvesti i usmere je u određenom pravcu.

Na kraju ove lekcije podsetiću vas da u pozadini principa autosugestije leži jedna bitna stvar koja se ne sme prevideti, a to je snažna, duboko usađena i veoma emotivna želja. Želja je sam početak rada uma. Dubokom, oživljenom željom možete praktično sve materijalizovati. Snažna želja početak je svih ljudskih dostignuća. Autosugestija je samo princip kojim se to htenje saopštava podsvesnom delu vašeg uma. Verovatno ste i sami iskusili da je relativno lako steći sve što se žarko želi.