Kolektivno
nesvesno
Kolektivno
nesvesno manifestuje se kada više individua istovremeno usvoje jedan
iracionalni koncept. Tada svaka od osoba
postaje dalje indoktrinirana idejom ili mišlju i često intezivno traga za
potvrdom, pokušavajući da natera druge da prihvate njene nelogične ideje. Ovaj
oblik funkcionisanja čoveka dešava se zbog četiri ljudske karakteristike, koje
su evolucioni instinkti ili urođeni obrasci uma.
Primarna
karakteristika koja se nalazi u kolektivnom nesvesnom je naša evoluciona
osobina za fizičko preživljavanje, koju nazivam „snaga je u brojevima”
instinkt.
Ovaj
instinkt je duboko ukorenjen u našem umu i nalazi se u njegovom primitivnom
delu, koji je naseljen nekim oblicima evolucionog koda. Ovaj kod je nesvesna
potreba za pronalaženjem sigurnosti u velikim grupama, i u relaciji je sa
praistorijskim vremenima, kada su lov u grupama i struktura društva
poboljšavale šanse primitivnog čoveka da fizički preživi. Taj kod je apsolutno
esencijalan za širenje naše vrste. Na nesreću, ovaj instinkt kreira veoma nelogičan,
samoodrživi validacioni sistem koji je savršen za širenje iracionalnih
uverenja, koncepata i ponašanja, a postaje još čvršći uz pomoć našeg drugog
najdominantnijeg ljudskog instinkta.
Ova
sekundarna karakteristika koja raspiruje kolektivno nesvesno je nesvesna
potreba za potvrdom među vršnjacima i ona je nesvesni misaoni proces kodiranja
naše instinktivne potrebe da se uklopimo u neposrednu društvenu strukturu. Ovo
je takođe evoluciona osobina smeštena duboko u našem primitivnom centru mozga i
povezana je u velikoj meri sa pomenutim primarnim instinktom. Ova
karakteristika stvara nesvesnu potrebu da tražimo grupe kojima bismo mogli da
se pridružimo, jer nam instinkt govori da su šanse za opstanak bolje ako smo
članovi grupe. Međutim, kada smo vođeni nesvesnim željama da se uklopimo, naš
um se nesvesno prilagođava principima grupe bez obzira da li vrednosti imaju
izvorište zasnovano na logici ili ne.
Treći
najdominatniji instinkt koji katalizuje kolektivno nesvesno je evolucioni
fiziološki instinkt „Ja hoću to i hoću to odmah“. Ovaj duboko opsesivni nagon
nalazi se u gotovo svakom aspektu ljudske psihe. Ova osobina je duboko
ugravirana u naše umove i direktno je povezana sa instinktima opstanka kada su
hrana, sklonište, voda i bezbednost bile na prvom mestu u „od danas do sutra“
načinu postojanja praistorijskog čoveka. Danas možemo da primetimo da ne samo
da je ova osobina evoluciona, već je takođe i naučena i potvrđena modernim
svetom gde svi imaju želju da „idu u korak sa drugima“.
Četvrta
najdominantija osobina je „majmun koji vidi majmuna“, koja je u osnovi ljudski
instinktivni mehanizam učenja. Od rođenja, ljudska bića uče gledajući šta drugi
rade, i imitirajući to ponašanje. Ovaj mehanizam učenja se prenosi tokom naših
života i koristi se kao sredstvo potvrđivanja u grupnim sredinama. Ako grupa
veruje ili deluje na poseban način, onda će i drugi članovi grupe činiti isto,
jer to pomaže svakoj osobi u grupi da se uklopi u društvenu strukturu i stoga
nesvesno dobije lažnu sigurnost.
Nesvesne,
instinktivne ljudske karakteristike, postaju još snažnije i izraženije kako se
kolektiv širi. Kada grupa jednom usvoji iracionalni koncept, i nastavi da se
širi, tada ljudski um pogrešno gleda na svakog novog člana kao na dokaz tačnosti
iracionalne misli ili koncepta – na primer, ljudi gravitiraju iracionalnim
konceptima u politici, zato što ideja „kada milioni ljudi veruju u to, mora
biti istina“ prevazilazi njihov centar
za logiku, i ometa njihove sposobnosti da analiziraju koncepte i informacije
racionalno.
Napisao:
Charles T. Rentz
Prevod:
Marko Maoduš
No comments:
Post a Comment