Gospod
Isus Hrist je rekao: „Ne živi čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči koja
izlazi iz usta Božjih."
„Reč"
je Životna Energija ili Vibrirajuća Kosmička Sila. „Usta Božja" su medula
oblongata (produžena moždina; zadnji deo mozga, koji se sužava u kičmenu
moždinu). Ovo je ulaz (Usta Božja), najvažniji deo ljudskog tela, za Životnu
Energiju („Reč") koja podržava čovekovu egzistenciju. U hinduističkim i
hrišćanskim spisima ta Reč je Aum, odnosno Amen.
Samo
je Savršena Moć ta koja leči; svi spoljni načini stimulacije samo sarađuju sa
Životnom Energijom i bezvredni su bez nje.
Lečenje
prema temperamentu
Medicina,
masaža, nameštanje kičme ili elektro-terapija mogu pomoći da se povrati izgubljena harmonija u
ćelijama hemikalizacijom krvi ili fiziološkom stimulacijom. Ovi spoljni načini
ponekad pomažu Životnoj Energiji pri lečenju; međutim, nemaju moć delovanja na
mrtvo telo iz kojeg je Životna Energija otišla. U zavisnosti od specifične
prirode individue i njenog karaktera i temperamenta, za lečenje se mogu
koristiti imaginacija, razum, vera, emocije, volja ili trud, bilo da je osoba
imaginativna, intelektualna, verujuća, emotivna, voljna ili stremeća. Ovo je
poznato malom broju ljudi.
Emil
Kue je istakao vrednost autosugestije; međutim, osoba intelektualnog tipa nije
prijemčiva na sugestije, nju može da zainteresuje samo metafizička rasprava o
moći svesti nad telom. Ona ima potrebu da razume svako zašto koje se tiče
mentalnih moći. Ako joj se objasni, npr, da se plikovi mogu stvoriti hipnozom,
kako je to pokazao Viljem Džejms u „Principima psihologije", analogno tome
moći će da shvati da moć uma može da izleči bolest. Drugim rečima, ako um može
da stvori loše zdravstveno stanje, zašto ne bi mogao da stvori i dobro
zdravstveno stanje? S tim u vezi, ova osoba sada može da razume da je moć uma
razvila različite delove tela; um nadgleda proizvodnju i obnavljanje ćelija
tela.
Autosugestija
je takođe nemoćna da deluje na čoveka kojeg karakteriše jaka moć volje. On može
biti izlečen od bolesti afirmacijama koje stimulišu njegovu volju više od
njegove imaginacije. Autosugestija je ipak od koristi ljudima čiji temperament
je uglavnom emotivan.
ruke
koje lece
Snaga
emocije i volje
Zabeležen
je slučaj jedne emotivne osobe koja je izgubila moć govora, da bi, zatim, tu
moć povratila kada je bežala iz zapaljene zgrade. Iznenadan šok izazvan
plamenovima nagnao je ovu osobu da viče: „Vatra! Vatra!" - zaboravljajući
svoju dotadašnju govornu nemoć. Jaka emocija je porazila podsvesnu
naviku-bolest. Ova priča je primer isceljujuće moći intenzivne pažnje.
Za
vreme mog prvog putovanja parobrodom, od Indije do Cejlona, iznenadilo me je
prokletstvo morske bolesti i tom prilikom sam izgubio cenjeni sadržaj svog
stomaka. Bilo je to, za mene, jedno veoma uvredljivo iskustvo. Navalilo je u
trenutku kada sam potpuno uživao u prvom iskustvu ploveće sobe (kabina) i
plivajućeg sela. Tada sam čvrsto odlučio da nikad više ne budem tako prevaren.
Stao sam čvrsto na pod kabine i zauzeo stabilan stav. Zapovedio sam sebi da
nikad više ne dopustim morskoj bolesti da me savlada. Kasnije, za mesec dana
putovanja do Japana i nazad, i za 50 dana puta od Kalkute do Bostona, i za 26
dana puta od Sietla do Aljaske i nazad, nikada mi više nije bilo muka.
Pokretanje
Životne Energije
Moći
volje, imaginacije, razuma ili osećanja nisu dovoljne kako bi dovele do
fizičkog ozdravljenja. One deluju samo kao različiti posrednici, koje, u
zavisnosti od temperamenta osobe, na odgovarajući način, mogu pokrenuti Životnu
Energiju da leči. U slučaju paralize ruke, ako voljom i imaginacijom stalno
stimulišemo Životnu Energiju, ona može iznenada
da pojuri do bolesnog nervnog tkiva i da izleči ruku.
Ponavljanje
afirmacija treba da bude postojano i neprestano, tako da snaga volje, ili
razuma, ili osećanja bude dovoljna da pokrene neaktivnu Životnu Energiju i
preusmeri je u prirodne kanale. Čovek ne bi smeo umanjiti važnost ponavljanih,
sve dubljih, napora.
Pri
sađenju, uspeh zavisi od dva činioca: potentnosti semenja i kvaliteta
zemljišta. Slično tome, u lečenju je najvažnije da postoji moć isceljenja i
prijemčivost pacijenta na lečenje „... Sila (odnosno, moć lečenja) iziđe iz
njega..." i „... Vera tvoja spasila te je ..." (po Marku 5;30;34):
ovakve Biblijske izreke pokazuju da su potrebni i moć isceljenja, i vera
bolesne osobe. Veliki iscelitelji, ljudi koji su našli Boga u sebi, ne leče
slučajno, već sa egzaktnim znanjem. Potpunim uvidom u upravljanje Životnom
Energijom oni šalju ka pacijentu stimulativni impuls, koji harmonizuje protok
Životne Energije u pacijentu. Tokom lečenja, oni zapravo vide kako psihofizički
zakoni Prirode deluju u tkivima bolesnog čoveka i isceljuju. Osobe nižeg
duhovnog postignuća takođe su sposobne da leče sebe i druge vizualizovanjem i
usmeravanjem priliva Životne Energije u oboleli deo tela.
jogananda
Moguća
su i trenutna izlečenja fizičkih, mentalnih i duhovnih bolesti. Tama taložena vekovima
može biti u jednom trenutku raščinjena dovođenjem svetlosti, a ne pokušajima
isterivanja mraka. Čovek ne može da kaže kada će biti izlečen, zato ne treba
postavljati tačne vremenske granice.
Vera,
a ne vreme, će odlučiti kada će biti izlečen. Rezultati zavise od tačnog
buđenja Životne Energije i od čovekovog stanja svesti i podsvesti. Nedostatak
vere koči Životnu Energiju i sprečava savršeno delovanje ovog Božanskog
Doktora, Graditelja Tela i Majstora-Zidara.
Napor
i pažnja su najbitniji za postizanje odgovarajućeg stepena vere ili moći volje,
ili mašte koji će automatski podstaći Životnu Energiju da leči. Želja ili
očekivanje rezultata slabi moć istinske vere. Bez korištenja volje i vere,
Životna Energija ostaje uspavana.
Potrebno
je vreme da pacijent koji pati od hronične bolesti oživi oslabljenu moć volje,
vere ili mašte, pošto su njegove moždane ćelije filigranski izbrazdane mislima
o bolesti. Potrebno je dosta vremena da se izgrade loše navike svesti o
bolesti. Isto tako, potrebno je određeno vreme da se izgrade dobre navike
svesti o zdravlju.
Ako
sugerišete sebi: „Dobro sam", a u stvari sumnjate u to, efekt je isti kao
kada biste uzeli dobar lek i istovremeno progutali drogu koja poništava njegovo
delovanje. Kada koristite misli kao lek, morate paziti da dobre misli ne
neutrališete lošim mislima. Da bi misao bila aktivna i uspešna, mora biti
oplođena takvom voljom, koja će odbiti loše uticaje negativnih misli.
Istina
je moć u afirmaciji
Misli
se moraju razumeti i ispravno primeniti da bi bile delotvorne. Ideje prvo ulaze
u ljudski um u gruboj, neobrađenoj formi; potrebno je da budu prihvaćene sa
dubokim razmišljanjem. Misao iza koje ne stoji duševna ubeđenost nema
vrednosti. Zbog toga ljudi koji koriste afirmacije bez dubokog uvida u istinu
na kojoj se zasnivaju (čovjekovo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom) imaju loše
rezultate i žale se da misli nemaju iscijeljujuću moć.
Autor:
Paramahansa Jogananda, odlomak iz knjige "Naučno isceljujuće
afirmacije"
PROČITAJTE
JOŠ ODLOMAKA IZ KNJIGE "NAUČNO ISCELJUJUĆE AFIRMACIJE"
Teorija
izlečenja prema Joganandi
No comments:
Post a Comment