„Život
od tebe ne zahteva da budeš konzistentan, okrutan, strpljiv, pun pomoći za
druge, ljut, racionalan, nepromišljen, pun ljubavi, brzoplet, otvorenog uma,
neurotičan, oprezan, rigidan, tolerantan, rasipan, bogat, depresivan, nežan,
bolestan, obziran, smešan, glup, zdrav, pohlepan, lep, lenj, odgovoran,
budalast, da deliš sve s drugima, da si pod pritiskom, da si intiman,
hedonističan, poduzetan, manipulativan, da imaš uvid, da si mudar, da si
sebičan, da si brižan ili da se žrtvuješ. Život od tebe ne traži ništa od toga.
Život pak zahteva da osetiš posledice svojih izbora.“ (Richard Bach, Priručnik
za Mesije)
Da
osetite posledice svojih izbora - to je jedino što će život od vas očekivati.
Ništa od onoga. Nema pravila, nema zakona, nema dobrog ili lošeg. Nema
preporuke života, jer životu je svejedno. Setite se – svejedno, jer je sve
jedno. Životu je svejedno, jer je sve jedno. I jedino što se od vas očekuje
jeste da osetite posledice svojih izbora. Koji god izbor da napraviš, osetićeš
posledice. I to je ono za šta život jeste. I taj osećaj posledica je tvoj
učitelj. Kad osetiš posledicu, donosiš zaključak kako se ponašati sledeći put,
šta ti ne odgovara, a šta ti odgovara.
Ali
ako bežiš od posledica svojih delovanja, svojih izbora, ako odgađaš posledice
svojih izbora za sledeći život, za sutra, za preksutra, šta ti se dogodi?
Dobiješ novo telo i snosiš posledice izbora kojih se ni ne sećaš. I onda se
osećaš kao žrtva. Pa onda iskoristi ovu mogućnost da ne odgađaš doživljaje
posledica svojih izbora ovog života. Ajde sada završi šta treba unutar ovih
godina koje imaš, a život je rastegljiv, jer je i vreme rastegljivo i imaćeš
koliko god ti treba - ako ti treba još 50 godina, imaš ih, ako ti treba još 100
godina, možeš ih imati, ako uspeš svoj um uveriti da je telo nesmrtno sa 70, a
to nije teško. Imate dovoljno vremena da se uverite.
Kako
možeš odgoditi posledice svojih izbora? Kako? Bežiš od njih, to svi radimo
svaki dan. Možeš bežati. Vrlo uspešno, ne baveći se nečim, ne želeći odraditi
razgovor koji treba, bežeći od odnosa, bežeći od odgovornosti, na taj način
odgađamo posledice. Odgađamo da osetimo posledice. To je ključna reč – jedino
što život traži jeste da osetiš posledice. One će se događati, ali hoćeš li ti
osetiti tu posledicu ili ćeš bežati od doživljaja – e tu je rešenje? Jer kad
osetiš, možeš stati i zapitati se – da li mi ovo služi?
Ego
će tada reći - jao, ova bol, jadan ja,
kako sam grozan, šta sam napravio, i okrivljavaće se celi život tako da te
ostavi u tom stanju svesti. A duh, svest, će osetiti posledicu i reći – o, ovo
nije za mene, neće uopšte ni biti spomena – vidi kako sam grozan, šta sam
napravio, kriv sam, bičujte me, ništa od toga jadan ja.
Samo
kaže – ovo se ne radi, idem dalje, sada živim drugačije. To radi svest – svest
oseti i odluči šta dalje. Um oseti i deprimira se i onda se okrivljuje
još sto godina. Primetite te mehanizme.
Nemojte
ništa uzimati dogmatično,
bez
zadrške i doslovno.
Bitno
je osvešćivati manipulaciju koja je napravljena nad vašom seksualnom energijom.
Seksualna energija je jedina energija koja postoji. Postoji samo jedna energija
u svemiru, kao što je jedna svest. Postoje vibracije, odnosno frekvencije te
jedne svesti. Pa isto tako postoje frekvencije jedne te iste energije,
različiti izrazi jedne te iste energije. Ali je jedna energija, nema ih sto,
jedna je. Kada se ta energija nalazi na Suncu, ona se naziva sunčeva energija.
Kada se nalazi u čoveku, naziva se seksualna energija. Ali to je jedan te isti
život, jedna te ista energija, samo zavisi za koji je objekat, za koje je mesto
vezana.
Seksualna
energija ljudskog tela jeste ista energija kojom Sunce gori, samo što je tamo
na Suncu, pa ima malo drugačiji oblik. I ta energija koja je akumulirana u
središtu stomaka, leži u energetskom centru tela (u srcu je centar svesti, a u
dan tienu je centar energije vašeg tela – jedno je fizičko, a drugo je vezano
za nefizičku svest). To nije druga
čakra, iako je druga čakra vezana za seksualnost. I taj energetski centar, dan
tien u stomaku (ispod pupka, iznad druge čakre) – tačka je iz koje se u svim
smerovima širi energija, to je fizičko središte tvog tela, to je središte tvog
jajeta, jer ti si zlatno jaje, tako vaše energetsko telo izgleda. Ispod zlatnog
jajeta, mogu ići razne boje do fizičkog tela. To je fizički i energetski
centar.
Ta
seksualna energija je kreativna, stvaralačka energija, i ona može ići u više
smerova. Jedan smer u kom može ići je na polne organe, drugi smer je prema srcu
i gore da probije kroz glavu prema izvoru kreacije. Jedan smer se izražava
putem seksualnosti, odnosno seksualnih odnosa, sam sa sobom ili sa drugim
ljudima. Drugi smer se izražava putem spoznaje, širenja svesti ili putem
kreativnog izražaja tebe kao umetnika na bilo koji način. Možeš biti pekar i
umetnik. Možeš biti pilot umetnik, i ima takvih. Ti si umetnik kad god si
vrhunski u nečemu što radiš. Kad god je neko umetnik u nečemu što radi, onda ga
svi izrazito cene. I možete biti sigurni da ti ljudi koriste seksualnu energiju da bi bili umetnici. I ako
pogledate kroz istoriju najveće ljude koji su ostavili traga u našoj
civilizaciji i doneli nam neverovatan napredak, bilo tehnološki, energetski,
kulturni, umetnički, naučni, ili bilo koji drugi, i pročitate njihove
biografije, videćete da su oni svoju seksualnu energiju usmeravali u kreativni
izražaj. Jer to je moćno, s tom energijom je stvoren svemir, vi možete stvoriti
svemir sa njom.
Zamislite
kolika je snaga nuklearne, atomske energije, i koliku količinu energije
oslobodi cepanje atoma. Pa znate li koliko atoma ima u vašem telu? Pa da vi
eksplodirate, razneli bi pola planete koliko atoma ima u vašem telu. To je
ogromna moć u svakom biću. Pogotovo što vi sa svojom svešću imate sposobnost
kontrole ili upravljanja osnovnim elementima. Zaboravili smo to, ali sa
svesnošću idemo prema tamo. Zašto imamo tu sposobnost? Svest je stvorila um, a
um je stvorio zvuk iz kojeg je stvorena materija. Svest je stvorila um, um je
stvorio zvuk i materiju. Što znači da ako ti kao svest uspeš povratiti kontrolu
nad vlastitim umom, ti tada sa vlastitim umom možeš povratiti kontrolu nad
elementima koji tvore fizički, pojavni svet, možeš povratiti kontrolu nad
svojim fizičkim postojanjem. Dok god um vlada tobom kao svešću, ti to ne možeš.
I zato nisi sposoban živeti svoje veličanstvo. Niko od nas kada um vlada našim
životima nema sposobnost uticaja na osnovne elemente koji čine svemir.
Ko
može od nas pretvoriti vodu u vino? Ne možemo, jer nema majstorstva nad umom.
Jer um vlada ovim ovde životima. Kada svest nadvlada, tada povrati vlastiti
uticaj na um, kojeg je ona sama stvorila, i onda putem uma može da upravlja
osnovnim elementima. Ne ide obratno, i zato se vi nećete odreći svoga uma, vi
nećete uništiti svoj um, vi ćete samo osvestiti ko je tu gazda, a ko je sluga.
Ko je tu koga stvorio, ko tu sa kim upravlja. I onda putem uma imaš uticaj na
vlastito telo. I kada postaneš majstor
vlastitog tela, tek onda možeš biti majstor elemenata u prirodi oko sebe. Jer
dok nemaš kontrolu nad vlastitim telom, dok god smatraš da moraš svaki dan
jesti da bi preživeo, da moraš spavati 8 sati, da moraš toliko vode piti, da
moraš ovo, da moraš ono, nemaš kontrolu nad telom, onda telo tobom upravlja,
telo ti kaže “Ako ne jedem 3 puta dnevno, ja sam nervozan.”
Ko
je tu onda gazda? Ako ne spavam toliko, nisam ni za šta. Ko tu kontroliše koga,
ti telo ili telo tvoj život? Samo primetimo koliko smo udaljeni od majstorstva
nad vlastitim bićem. I nećemo majstorstvo postići nasilnim putem ili tako da
idemo u teretanu, već tako da ojačamo svest. Kada svest ojača, ona sama preuzme
kontrolu. Ona ne želi oslabiti um i ne želi oslabiti telo. Svest želi snažno
telo i snažan um, ali i snažnu sebe. Snažniju od njih, jer zna da što je
snažniji i moćniji um, to je moćnija manifestacija u fizičkoj stvarnosti. I
svest nikada neće ići da poništava um koji drži ovaj svet u postojanju. Jer
njoj je u interesu da taj um bude snažan, ali da je ona snažnija od njega, a ne
obratno.
Naravno,
u ovim našim procesima, s obzirom da je um jako, jako snažan, koristi nam da se
on oslabi u nekom trenutku, da ti dobiješ motivaciju, da dobiješ podsticaj da
se osnažiš, ti kao svest. Kada se ti osnažiš, onda ponovo počneš da osnažuješ i
svoj um. Seksualna energija je fizički izražaj, ona nije duhovna, ona je
opipljiva, ona je merljiva, ona je stvarna, ona postoji unutar stvorenog
svemira, i u njemu leži. Njena svrha je da se penje prema gore, da probije u
solarni pleksus, da probije u srčanu čakru, da probije u petu, u šestu, u sedmu
čakru, da prožme celo biće, da se popne uz taj stub, da se zmija digne uz taj
štap, jer ona se metaforički prikazuje kao kobra koja je sklupčana i diže se
prema gore. Kada ona padne prema dole, dakle ide prema polnim organima, ta
energija se troši za nešto za šta originalno nije bila napravljena. Ali to ne
znači da je to greh. To nije nešto što ti Bog, koji ne postoji, zamera. Nema
Boga, jer kada bi Bog postojao, znači da bi bilo nešto što nije Bog. A to ne
postoji. Ako bi postojalo nešto što je Bog, to znači da postoji nešto što nije
Bog, a toga nema. Ako ima belo, znači da imaju i druge boje. Kada kažeš Bog,
odmah se pojavljuje i zaključak ima nešto što to nije. Zato ga nema, nema
starca, nema bića, nema lika. Ima samo to stanje bivanja, hajdemo ga zvati
božansko, svest. Božansko je stanje, Bog bi bio lik.
Dakle,
greha nema. I ako čujete tu reč, nemojte je uzimati biblijski, hrišćanski,
uzimajte je kao nešto što te odvlači od samog sebe, nešto što te odvlači od
vlastitog cilja. A ta reč je namerno tako teška kako bi te naterala da to ne
radiš, jer je bolno iskustvo odvajanje od samoga sebe, jer je bolno ići
suprotno svome putu, bolno je.
Napisao:
Ivan Bavčević
www.centarsvesti.com
www.facebook.com/bavcevic
Obrada
sa hrvatskog na srpski: Milan Bojić
No comments:
Post a Comment