TRAGANJE ZA BOGOM by Louis Krstic

Poslednjih godina mnogi a naročito mladi ljudi, istražuju po knjigama psihologije,metafizike, filozofije, religija... ne bi li došli do saznanja koja bi udovoljila njihovu potrebuza produbljenim razumevanjem života. Mnogi ih osudjuju ne shvatajući da se ne radi o bilokakvoj zastranjenosti već o unutarnjoj suštinskoj potrebi za duhovnim izrastanjem idozrevanjem. Čovek je do sada spoznao telesno dozrevanje koje se naročito primećuje u doba puberteta a završava sa fizičkom punoletnošću kao i mentalno koje se završava oko 24godine. Ono suštinsko, unutarnje duhovno sazrevanje čovek još nije raspoznao niti garazume.Ovo poslednje, duhovno, odvija se stalno i neprekidno. Značajnu tačku prekretnice utom dozrevanju, na koju i aludiram ovde, doseže tek posle mnogo života u fizičkom telu.Upravo taj momenat je presudan za dalji ispravan sveukupni razvitak.Kako sam i sam u ovom životu dosegao tu tačku prekretnice našao sam se u izvesnomunutarnjem stanju koje je činilo da sebe ne raspoznajem – slično mladom čoveku u doba puberteta kome i nije jasno šta se sve sa njime i u njemu dogadja. U takvom stanju nisamshvatao pomamu za karijerom i materijalnim bogatstvom, prestižom i sličnim stvarima a jošmanje sam razumeo podmićivanja, potkradanja i slične radnje. U to vreme, za razliku oddanašnjeg, nije bilo ni knjiga ni novina na području bilo kakve dublje spoznaje života.Televizija tako nešto nije prepoznavala a religiju onakvom kakvom je bila nisam osećaonimalo privlačnom.Još onda sam osećao neverovatno jaku i preciznu intuiciju koja me je usmeravalakada da krenem, kada da nešto uradim da bi bilo pravo vreme, gde da odem da bi neštonajbolje obavio... Ondašnji psiholozi su intuiciju objašnjavali kao rad čovekovog zakržljalogčula. Takvo objašnjenje meni je delovalo neprihvatljivo pa sam se pitao, „Kako je moguće da jedno zakržljalo čulo može znati bolje od samog čoveka kada i gde će nekoga sresti i kada igde treba nešto naći? Kojim načinom to čulo prikuplja podatke?“Snovi su mi bili jako izraženi i često su ukazivali da se u predstojećem danu pripazim jer će doći do konfrontacije sa nekom osobom na poslu. San koji mi je posebno ostao usećanju bio je onaj kojeg sam usnio još kao sedmogodišnji dečak. U snu sam se našao uučionici sa ostalim učenicima. Popeo sam se na djačkoj klupi, danas takvih klupa više nema,koja se slomila i pri tome me udarila po stopalu. Tog istog trenutka sam se probudio jer samosetio bol u stopalu. Probudivši se video sam da je sa plafona palo poveće parče maltera iudarilo me po tom istom stopalu i u istom trenutku kada i klupa iz sna.Pitanje koje me je svih tih godina opsedalo bilo je, „Ako je moj mozak ili podsvesnideo uma taj koji proizvodi snove, kako je mogao znati da u tom istom trenutku pada i udarame parče maltera? Kako je mogao da podesi taj tajming?“ Objašnjenja psihologa i njimasličnim po pitanju snova meni su bila neprihvatljiva. Unutarnji osećaj mi je govorio da je sveto drugačije i da trebam tragati za istinom.Jedne godine intuitivno sam podstaknut da zavirim u ondašnje turističke aranžmane unovinama pa sam tako bio privučen onim koji je vodio u Vankuver na veliki sajam. Iako me privukao odbacio sam takvu mogućnost budući nisam imao novaca za taj ili bilo kakav sličan put. Medjutim, narednih dana bivam podstaknut intuicijom da igram loto što sam i učinio.Dobitak je bio do u dinar oniliki koliko je koštao turistički aranžman za Vankuver. Iakozačudjen takvom podudarnošću intelektualizovao sam i odlučio da umesto u Vankuver odemu London sa daleko manje novaca a da za ostatk kupim nešto u stanu. Tada nisam ninaslućivao da je taj put trebao da za mene bude važan ne zbog sajma već zbog udovoljenja potreba za mojim unutarnjim duhovnim napajanjem. Još manje sam mogao pretpostaviti da jeiza intuicije i tih spoljašnih podešavanja dogadjaja stajao neko ko je brinuo za moj ispravanduhovni razvitak koji je upravo i pripremio put i novac za mene. Tako sam u stanu kupio

stvari koje su mi po mom shvatanju bile potrebne ali za koje kasnije nisam imao priliku da ihkoristim.Te iste godine se kod mene pojavio neobjašnjivi problem. U glavi sam počeo čuti jakohujanje ili zavijanje vetra. Pojavljivalo se i ranije ali je posle izvesnog trajanja prestajalo.Sada se pojavilo i nije prestajalo. Konsultovao sam medecinsku enciklopediju gde jenajimpresivnije objašnjenje bilo i najmanje prijatno. Mogućnost da je u pitanju tumor kojiraste i vrši pritisak na unutarnje organe. Počeo sam odlaziti lekaru i specijalistima po mnogim bolnicama po Beogradu vršeći sva moguća snimanja, preglede i tretmane. Ta jurnjavapo bolnicama je trajala nekoliko meseci. Ništa nije otkriveno a hujanje vetra koje je ponekada bilo izuzetno visoko, nikako nije prestajalo. Narednog leta, kada su mi uslovi rada u preduzeću postali nesnosnim, pojavila seosoba iz Kanade koja mi je ponudila brak. Iako je moje shvatanje ljubavi i braka bilo sasvimdrugačije, iako nerado, prihvatio sam.Tako sam se u jesen 1987 godine našao u Kanadi u braku koji je trajao do u dan tačnošest meseci. Onda sa dve torbe u rukama, bez posla, bez prijatelja, bez stana, bez dovoljnogznanja jezika i sa novcem za samo pet dana opstanka našao sam se na ulici. Ubrzo sam otkrioda nas život nikada ne ostavlja sa svim vratima zatvorenim. Već sledećeg dana sam našao posao.Iako sam hteo bilo kakav posao, pa makar i sa metlom samo da zaradim za osnovne potrebe, ponudjeno mi je da radim sa ljudima u vodjenju proizvodnje. Posao nije bio iznadmojih mogućnosti ali bio mi je pretežak zbog nemogućnosti da komuniciram sa ljudima. Zatose moj život sastojao od rada i mahnitog učenja jezika. Godinu dana kasnije život mi je potpuno izgubio smisao pa sam se sedeći u biblioteci pitao, „Čemu sve ovo. Mogao bihnestati sa lica zemlje a da niko i ne primeti.“ Još dok sam tako razmišljao jak intuitivni osećajme podstakao da se prebacim za susednim stolom. Iako je sto bio prazan, iako nisam videorazlog, prebacio sam se. Na stolu je bila jedna jedina knjiga koju sam iz radoznalosti otvorio.Tamo gde sam je otvorio stajao je krupniji naslov, „Kako prepoznati svoje depresivno stanje ikako se sa njime izboriti.“Autor, psihijatar iz Toronta, koji je i sam prošao depresivno stanje zbog čega je bio u bolnici, pod nekih pet tačaka je opisao depresiju. U svim tačkama sam prepoznao sebe.Medjutim, za pobedu nad takvim stanjem naveo je neophodnost topline i ljubavi porodice ato je bilo ono što nisam imao. Pa ipak, sada sam se po prvi put suštinski i duboko počeo pitatiko je stajao iza moje intuicije. Jer, taj neko kao da je potpuno znao šta se dogadja u meni pa je stavio odredjenu knjigu na susednom stolu a onda kao da me uhvatio za ruku, odveo donjega i rekao, „Čitaj neznalice.“ Na tom spratu biblioteke pored samog lifta, bio je sto sa knjigama i natpisom,„novodošle knjige.“ Odabrao sam knjigu sa samog kraja pod naslovom,

The Magic of  Believing 

. Autor je koristio izvesnu tehniku unutarnje sugestije u vodjenju svog biznisa kojamu je donosila uspešnost u poslu. Odgovarajućeg objašnjenja funkcionisanja te metode nije bilo ali sam bar bio na tragu nečega. Koristeći navedenu tehniku sugerisao sam mladimkomšijama ispod mog stana, da utišaju muziku ili prekinu sa prepirkom što bi, začudjujuće,oni odmah izvršavali. Jednom prilikom sam im sugerisao da posudu sa peskom na terasi počiste budući da se osećao smrad izmeta njihove mačke. Izvršili su moju sugestiju u roku odnekoliko minuta. Vladavina nad drugim ljudima na bilo koji način me nije interesovala takoda su rezultati ovih eksperimenata meni bili samo dokaz da život nije gola materijalnost.U periodu iza toga nastala je moja jurnjava za knjigama. Naprosto sam ih gutao.Intuicija me precizno vodila od knjige do knjige po bogatim bibliotečkim policama. Kadasam sve njih iscrpio prešao sam na kupovinu novih po bogatim knjižarama. Za nekolikomeseci naprosto sam progutao nekoliko stotina knjiga. Istovremeno sam odlazio i istraživao po mnogim učenjima, religijama i pravcima.