Hronični umor - bolest sa hiljadu lica

Lana Gedošević | 

Talno ste umorni, ne pomaže ni kada se dobro naspavate, gubite volju za životom i sve vam je teško. Možda patite od hroničnog umora, sindroma koji uopšte nije naivan.

Stanje u kome se čovek, bez obzira na količinu odmora i sna, stalno oseća umorno do pre nekoliko godina malo ko da je ozbiljno shvatao. Međutim, i lekari i naučnici su danas saglasni da takozvani sindrom hroničnog umora uopšte nije naivan, da kod ljudi može da prouzrokuje najrazličitije probleme, i da ih u drastičnim slučajevima u velikoj meri onesposobi za bilo kakav rad.

Kod hroničnog zamora zapravo se radi o nemogućnosti da se snaga održi na očekivanom nivou. Teorije o uzroku ove bolesti su brojne, ali pravi razlog još nije poznat. Upravo zato ovo oboljenje često nazivaju i “bolest sa hiljadu lica”.

- Uzrok može da bude manjak hormona kortizola, zatim smanjene funkcije štitne žlezde (hipotireoza), dok je kod nekih uzrok narkolepsija (san koji nastupa naglo). Takođe, uzroci mogu biti hronična mononukleoza, anemija, depresija, nekada i tinjajući rak koji stvara toksine, zatim autoimune bolesti, a često zna da se javi i kod gojaznih osoba. Takođe, uzroci su i prekomerna upotreba alkohola i kafe. Ako ovakvo stanje potraje duže, ono je ponekad i znak depresije, a javlja se i kod ljudi sa takozvanim bipolarnim poremećajem - objašnjava prim. dr Petar Borović, lekar opšte medicine Instituta "Batut"..

Prema njegovim rečima, sindrom hroničnog umora javlja se i kod adolescenata koji neretko znaju da zamene noć za dan. Naime, kako objašnjava dr Borović, svaki put kada zaspimo posle 22.30 organizam ne dobija glavni hormon koji luči pinealna žlezna - melatonin, i koji je zapravo zaslužan za podizanje imuniteta, štiti od raka i zbog koga čovek, kada se ujutru probudi, ima osećaj da se naspavao.

- Ovaj sindrom najčešće pogađa ljude između 40 i 50 godina, i četiri puta više žene nego muškarce. Razlog tome je što žene podnose najveći teret svakodnevnog života, od posla, preko dece, do kuće. Najugroženije su one osobe koje nemaju samopouzdanje, koje se povlače u sebe, koje nisu borci, ili osobe koje iz nekog razloga imaju osećaj krivice - kaže dr Borović.

S obzirom na najrazličitije uzroke, i simptomi ovog oboljenja mogu biti različiti. Nekada se javljaju neobjašnjivi bolovi u stomaku, nekada je u pitanju bol u grudnom košu, u nekim slučajevima se radi o hroničnom kašlju, glavobolji, bolovima u vilici... Kod ljudi koji piju veće količine kafe javljaju se takozvane teške noge, trnjenje u nogama i napadi panike jer kofein stimuliše mozak.

- Ne postoji univerzalna metoda lečenja, i ono je takvo da se zapravo leči ono što je glavni simptom. Tako, ako je na primer problem štitna žlezda, leče se hormoni. Ono što bi takođe trebalo raditi jeste jačanje imuniteta, ali i podizanje samopouzdanja, zbog čega je nekima potrebna i psihoterapija - objašnjava dr Borović, istakavši da je lečenje različito od slučaja do slučaja.

SIMPTOMI

- Dugotrajan umor
- Osećaj slabosti
- Nesanica ili san bez osećaja odmora
- Loša koncentracija i pamćenje
- Neobjašnjiv bol u mišićima i zglobovima
- Glavobolje

KAKO SAVLADATI UMOR

- Osam sati sna (dnevno)
- Unositi više vitamina, posebno B grupe

- Unositi više minerala, posebno gvožđa
- Jačati imunitet
- Smanjiti stres
- Promeniti stil života
- Lekovi (po potrebi)
- Psihoterapija