Da znate kako njih
izbeći.
1. Pomama na duhovnu brzu hranu. Kada
duhovnost se meša sa kulturom koja vrednuje brzinu, performase i brzo stećeno
zadovoljstvo— nastaje duhovna brza hrana.
To je i rezultat rasprostranenog mita da neko može osloboditi se od patnji ili
postati uspešna osoba lako i brzo. Samostalno ili nakon telefonskog razgovora
sa gledaocem u šolju ili karte. Trebamo da shvatimo jasno— duhovna
transformacija se ne može postići na impuls. To je naša svesna delatnost, koja
zahteva i zaslužuje posvećenost i upornost duž određeno vreme. A tu je i dobra
stvar: ulaganje u svoju transformaciju— najviše isplatljiva investicija.
2. Veštačka duhovnost. Manifestuje se na
način da osoba govori, oblaci se i ponaša na način na koji po njegovoj
pretpostavci to radi jedna duhovna osoba. To je jedna vrsta imitacije, poput
one kada tkanina sa leopard šarom pokušava da imitira pravo leopardovo krzno.
3. Pomešana motivacija. Dok naša
urođena želja za rast je uvek čista, ona se često meša sa nižim motivima. Kao
što ljubavni glad, želja pripadanja, verovanje da će duhovni razvoj ukloniti
patnje, potreba popuniti unutrašnju prazninu, duhovne ambicije— želja da
postane posebna, najbolja, istaknuta osoba.
4. Identifikacija sa duhovnim iskustvom.
U ovom slučaju ego se identifikuje sa duhovnim
iskustvom, čak stećenom i drugom osobom, i pripisuje ga za sebe.
Oboleli počinje da veruje da ostvaruje uvid (insajt) koji nekad imao sam ili
proćitao u jednoj duhovnoj knizi. Većinom, ova bolest dolazi i prolazi
relativno brzo; ali kod osobe koja sebe smatra prosvetljenom i / ili duhovnim
učiteljem, ona se zadrži na duže vreme.
5. Oduhovlenje ega. Ova bolest pojavi
kada je sama struktura ličnosti pod vođstvom ega duboko identifikuje sa
duhovnim idejama i konceptima. Rezultat je neprobojna egoistična ljuštura. Kada
ego postaje spiritualizovano, osoba postaje nepropustljiva i ravnodušna ka
pomoči, novom znanju, konstruktivne povratne informacije. Duhovni rast i razvoj
prekida, a najgore od svega— sve ovo se desi u ime duhovnosti.
6. Masovna proizvodnja duhovnih nastavnika
i lidera. Postoji nekoliko poznatih duhovnih tradicija koje neprestano
proizvode ljudi koje sebe smatraju prosvetljenim ili majstorima,
dok u stvari nisu. Spiritualna proizvodna linija radi pouzdano: dodati malo
sjaja na određena mesta, složiti facu punu uvida i gotovo— ti
si prosvetljen i spreman da prosvetljiš druge na isti način. Problem nije
toliko u tome ko i kako učio ovihučitelja, koliko u tome što oni
ozbiljno smatraju i predstavljaju sebe kao pravi duhovni nastavnici za
neupučenu javnost.
7. Duhovni ponos. Pojavi se kada
praktičar, posle godina napornog rada, zaista dostigne određeni nivo mudrosti i
počinje da koristi svoja ostvarivanja da opravda odsutstvo dalje prakse Osećaj duhovne
superiornosti— još jedan simptom ove duhovno prenosive bolesti. Ona takođe
se manifestuje kao suptilan osećaj da ja sam bolji i mudriji od
ostalih, ja sam preko njih, jer sam na duhovnom putu.
8. Kolektivna svest. Takođe se naziva
grupno mišljenje, psihologija kula, ili ašramska bolest. Ovaj podmukao virus na
više načina liči na klasičnu ko-zavisnost. Učesnici duhovne grupe drže se
nepisanog i nesvesnog (u težim slučajevima— u pisanoj formi) dogovora o tome
kako da misle, govore, oblače i ponašaju. Pojedinci kao i grupe inficirane
virusom kolektivne svesti odbiju ili čak i mrze lica,
vrednosti i prilike koje se ne uklapaju i njihove nepisana pravila.
9. Sindrom izabranosti. Nažalost, ovaj
sindrom više ne odlikuje samo Bogom izabrani narod. Verovanje da naša
grupa je duhovno naprednija, više prosvetljena ili, jednostavno, bolja nego
bilo koja druga je tipično za takozvane sekte. Štaviše, ne
samo sekte, nego i svetske religije javljaju tendenciju sve veće
netrpljivosti prema pripadnicima drugih duhovnih pokreta. Pa čak i prema
nepripadnjicima nikakvih. Ovo delenje ljudskih biča na naši idrugi vodi
samo do ratova. Verskih, navijačkih i svih ostalih. Postoji velika, ključna
razlika između verovanja da čovek je našao pravi put, nastavnika
ili zajednicu za sebe, i osećaja da je upoznao Jednog Jedinog Boga
i želje da posveti svoj život Njemu.
10. Smrtonosni virus “Dostigao sam”.
Ova bolest je veoma opasna, jer može voditi do fatalnih za duhovnu evoluciju
posljedica. A to je verovanje da stigao sam do ciljaduhovnog razvoja.
Čim ono se učvršćuje u psihi jedne osove, njen duhovni napredak staje. Jer ako
si stigao na kraj puta, nema gde da ideš dalje. Dok sama suština duhovnog rasta
i razvoja u neprestanom putovanju prema savršenstvu, koje nema kraja ni u
prostoru nitu u vremenu.
Opis sastavljen na
osnovu klasifikacije duhovno prenosivih bolesti predložene Mariana Caplan.
No comments:
Post a Comment