Kako da naučite da postanete asertivni

Asertivnost je stav i način ponašanja u bilo kojoj situaciji u kojoj treba da izrazite svoja osećanja, zatražite ono što želite i kažete ne kada nešto ne želite.

Postati asertivan znači postatati svestan sebe i spoznati svoje želje. Ova spoznaja počiva na ideji da je vaše pravo da zatražite ono što želite. Ako ste asertivni, svesni ste svojih prava koja imate kao ljudsko biće. Vi poštujete sebe i svoje potrebe, jednako kao druge osobe i njihove potrebe. Asertivno ponašanje predstavlja način da razvijete samopouzdanje i da steknete veće uvažavanje od strane ljudi sa kojima ste u svakodnevnom kontaktu.

Razvijanje neverbalnog asertivnog ponašanja

Neverbalni aspekti asertivnosti na koje možete da obratite pažnju prilikom komunikacije sa drugima jeste gledanje direktno u osobu kojoj se obraćate. Gledanjem u pod ili u stranu šaljete poruku da ste nesigurni. Suprotno ekstremno ponašanje „buljenje“, takođe nije korisno jer druga osoba može da se oseti ugroženom.

Važno je i da imate otvoreno umesto zatvorenog držanja. Ako sedite, nemojte prekrštati noge ili ruke. Ako stojite, stojite uspravljeno na obe noge. Stojite direktno ispred osobe umesto da se sklanjate sa strane. Dok komunicirate, nemojte da izmičite ili se udaljavate od druge osobe. Doslovno morate da ostanete na svom mestu.

Ostanite smireni. Izbegavajte da se suviše emocionalno uznemirite ili uzbudite. Ako ste ljuti, oslobodite se ljutnje negde drugde pre nego što pokušate da budete asertivni.

Vežbajte ove navedene neverbalne veštine sa prijateljem kroz igranje uloga u situacijama koje zahtevaju asertivno ponašanje.

Razvijanje asertivnih rečenica

U svakodnevnom životu sigurno ste se često našli u situaciji kada vam nečije ponašanje smeta a vi sputavate sebe da izrazite svoje neslaganje. Verovatno ste nekada pustili osobu da vas preskoči u redu u kome čekate, bilo vas je sramota da partneru/partnerki kažete da vam nešto smeta, suzdržavate se da postavite pitanje na predavanju, teško vam je da izrazite negativna osećanja ili da od nekoga zatražite pomoć kada vam je to potrebno. U našim životima postoji čitav niz situacijama u kojima nam je nezgodno da tražimo ono što želimo ili da odbijemo ono što ne želimo. Učenje asertivnih rečenica jedan je od načina da se snađete u ovim situacijama.

Kako biste se izborili sa ovim situacijma važno je da iznesete svoju molbu. Ovo je najbitniji korak u razvijanju asertivnosti. Jednostavno kažite šta je ono što želite (ili ne želite) direktno i otvoreno. Evo nekih upustava za asertivno iznošenje molbi:

Upotrebite asertivno neverbalno ponašanje koje smo već opisali. Stanite uspravno, uspostavite kontakt očima i radite na tome da ostanete smireni i sabrani.

Iznesite zahtev na jednostavan način. Biće dovoljno jedna ili dve rečenice koje je lako razumeti. Npr. „Volela bih da me ne prekidaš dok pričam“

Izbegavajte da tražite više stvari istovremeno.

Budite određeni. Zatražite tačno ono što želite, ili vas osoba kojoj se obraćate može pogrešno razumeti.

Upotrebljavajte „Ja izjave“ u obliku: Voleo/la bih, Želim, Značilo bi mi… Veoma je važno da izbegavate da upotrebljavate  „Ti izjave“ u trenutku kada iznosite molbu. Izjave koje sadrže pretnju ili pokušaj prinude (Uradićeš to ili u suprotnom…) dovešće do toga da osoba zauzme odbrambeni stav i umanjiće šansu da dobijete ono što želite. Dakle, važno je da fokus vaše molbe bude na onome što vi želite i u vezi sa tim kako se vi osećate umesto da predstavlja diktat kako bi tuđe ponašanje moralo da se pokorava vašoj volji.

Protestvujte protiv ponašanja, ne protiv ličnosti. Kada protestvujete protiv nečega, vodite računa o tome da protestvujete protiv tačno određenog ponašanja, ne protiv njene ličnosti! Važno je da osobi stavite do znanja da imate problem sa onim što ona radi ali ne i sa tim kakva je on ili ona osoba. Npr. Umesto da kažete „Mislim da si neodgovoran što me ne nazoveš da kažeš da ćeš kasniti“ korisnije je da kažete „Imam problem sa tim što me ne pozoveš da kažeš da ćeš zakasniti“. Na ovaj način stavljate osobi do znanja da je poštujete ali da vam se ne sviđaju neka njena ponašanja. Sa druge strane, kada osuđujete njenu ličnost zbog izvesnog ponašanja dovodite je u situaciju da se brani što stvara uslove za dalje produbljivanje konflikta. Kada protestvujete protiv nečijeg ponašanja, neka vaša žalba uvek bude praćena pozitivnom molbom, poput: „Volela bih da ne kasniš kada se dogovorimo da se vidimo“

Nemojte se izvinjavati zbog sopstvenih želja. Kada želite nešto da zatražite, učinite to direktno. Recite: „Želeo/la bih da uradiš…“, umesto „Izvini, da li bi mogao….“ Kada želite da odbijete nečiji zahtev, uradite to direktno ali učtivo. Nemojte se izvinjavati ili opravdavati. Jednostavno recite; „Ne hvala, ne, nisam zainteresovan/a…“ Ako druga osoba pokuša da izvrši pritisak na vas, jednostavno ponavljajte svoj odgovor sve dok joj ne postane jasno da zaista tako i mislite. Ovaj metod popularno se zove „pokvarena ploča“ i veoma je koristan u situacijama kada vas prodavci vrbuju da kupite njihov proizvod.

Iznosite molbe, ne zahteve ili naredbe. Asertivno ponašanje podrazumeva da uvek poštujete prava i dostojanstvo druge osobe. Iz tog razloga asertivne rečenice uvek su pre u formi molbe a ne zahteva. Zahtevi da se neko ponaša na drugačiji način predstavlja agresivni vid ponašanja koji teško da će vam omogućiti da ostvarite svoje želje i stoga je veoma važno da vaše asertivne rečenice budu izrečene u vidu molbi a ne naredbi.

Kao što vidite učenje asertivnog ponašanja može da vam bude od koristi u širokom spektru situacija, od snalaženja u situacijama kada je prodavac veoma navalentan do učenja kao da se postavite prema šefu, poslovnom partneru ili partneru/partnerki.

Naveli smo vam samo par praktičnih saveta koji vam omogućavaju da se asertivno postavite. Ipak, najsigurniji način da steknete asertivne veštine jeste kroz asertivni trening koji predstavlja iskustveni vid učenja. Jednom kada kroz ovaj trening naučite da se postavite asertivno, ove veštine postaće vaše trajno vlasništvo i osposobiće vas da se otvoreno izborite za svoje ciljeve kao i da bez osećanja krivice odbijete predloge drugih za koje smatrate da nisu u vašem interesu.

Mia Popić, REBT savetnica