ALFABET POSTOJANJA - MAJA IKICA MILOSAVLJEVIĆ

ANĐELI

Anđeli su svuda oko nas. Oni nas paze, teše, grle i ponekad - kada je to potrebno - malo nas „gurnu“ - kao da kažu „Hajde!“. Njihovo prisustvo u našem životu se može osetiti i videti na mnogo čudesnih načina, a mnogi ljudi ne obraćaju paznju na ta osećanja, već ih objašnjavaju kao „neobične dogadjaje“. Čudesne intervencije nosilaca nebeskih poruka je sasvim nemoguće ignorisati. Svaka osoba koja je ikada živela na ovoj planeti imala je iskustvo sa anđelima - svesno ili nesvesno. Ljudi su bili buđeni iz najdubljeg sna baš na vreme da pobegnu iz zapaljene kuće; neko je „slučajno“ skrenuo na „pogrešan put“, samo da bi kasnije saznao da je onaj pravi poplavljen; neka žena je trčala za vozom, pala i slomila nogu, da bi kasnije saznala da je baš u njenom kupeu bila bomba koja bi je ubila da je ušla u voz...

To su samo ekstremni primeri, ali ima mnogo više suptilnih načina  na koje naši anđeli rade... Vaši anđeli razgovaraju sa vama svakodnevno. Kako? Ne čuje svako anđeoske glasove kao zvuke. Mnogi ljudi primaju nebeske poruke neverbalnim sredstvima kao što su vizije, osećanja ili jednostavno „kaže“ im se. Dar koji omogućuje da čujemo glas Boga ili anđela zove se „klerodijencija“ (clairaudience –jasno čuti). Taj glas može, ali ne mora da zvuči kao vaš sopstveni glas, može da liči na šapat ili „glasnu“ misao kako ja volim da kažem, ali znaćete da nije vaša. Kako Dorin  Virtue kaže, ljudi često misle da lude kad čuju glasove. To se povezuje sa psihičkim bolestima i za ono što većina zna o njima. Da bi shvatili da to nisu vaše sopstvene misli niti vaš ego, već da su to vaši anđeli morate obratiti paznju na ono što se poručuje. Poruke ega su uvek destruktivne, napadne i impulsivne. Na primer, ego vas mođe ubediti da ćete pasti. Poruke ega su uvek uznemirujuće i nepovezane. Ako slušate glas ega, život će vam biti haotičan i pun straha.

Nasuprot tome, anđeoski glasovi ponavljaju svakodnevno ono što treba da znamo, sa ljubavlju i pažnjom. Njihovo vođenje je puno ljubavi i umirujuće i utešno i naše duše  se osećaju na sigurnom kad im ukažu poverenje. Znaćete da vođenje dolazi od anđela kada je puno ljubavi, fokusirano i dosledno za vas i vašu porodicu.

Clairvoyance ili „jasno viđenje“ je anđeoska pomoć  kroz mentalne vizuelne privide ili slike. Ovde ima puno varijacija, možete videti seriju slika ili jednu scenu (to se dešava meni npr.), u boji ili ne, u simbolima itd. Važno je da shvatite da VI najbolje znate šta anđeli žele da vam kažu. Ako vam nije jasno - tražite od njih da vam pojasne

svoju poruku i nastavite da tražite da vam pojasne dokle god vam ne bude potpuno jasno. Vi sebi morate DOZVOLITI da vidite, jer vas anđeli NIKADA ninašta ne teraju silom. Kako Dorin Virtue kaže, ma koliko želeli da lično vidite svoje andjele u tome vas sprečava duboko ukorenjeni strah da bi se preplašili ako ugledate „duha“.

Vaši andjeli to poštuju, i neće se pojaviti dok niste sigurni da će vas njihova pojava ne uplašiti, već utešiti.

Clairsentience ili „jasno osećanje“ je način dobijanja poruka preko osećanja u telu, npr. stezanje vilice, pesnica, stomaka, itd. Onaj ko dobija ovakve poruke oseća kako se temperatura u sobi menja i to ga upozorava na nepogodnu situaciju. Svako od naših pet čula ima odgovarajuće spiritualno čulo. Klersentienti  bivaju vođeni od anđela  neznim osećajem dodira, mirisa ili čak ukusa. Ja sam najbolje upoznata sa ovom vrstom komunikacije i na taj način sam najčešće u vezi sa sa anđelima ili duhom. Uvek osetim kada je moj otac u blizini i zapravo osetim njegovu ruku u kosi, tako se nas dvoje pozdravljamo, jer je to uvek činio, još kada sam bila mala devojčica.

To je nešto što ćete uvek razumeti ili znati. Klersentienti bivaju vođeni i preko intuicije, osećaja „u stomaku“ i sl. Puno od naše intuicije dolazi iz regije stomaka, osetimo lepršanje ili zatezanje mišića. Instinktivno, mi pokušavamo da objasnimo ova osećanja, dok je najpametnije da se VLADAMO prema njima.To je skoro jednako empatiji.

Klersentienti dobijaju anđeoske poruke preko srca i emocije ljubavi. Ako vam se grudi napune toplinom na pomisao da nešto uradite, to je direktiva od Boga i anđela.

Dorin Virtue kaže: “O, ovo je suviše dobro da bi bilo istinito, ja samo sanjam“, to možete pomisliti, ali radost koju vam je određena misao donela je putokaz kako treba da živite.

Claircognizance ili „jasno shvatanje“ je četvrti način komunikacije. Klerkognizantu možete postaviti bilo kakvo pitanje o bilo kojoj temi. Za minut ćete dobiti tačan odgovor, zajedno sa činjenicama i brojkama. Klerkognizant zna, ali ne može da objasni odakle zna. Tako nekad i sam sumnja u svoje znanje! To je greška. Data nam je mogućnost da koristimo božansku mudrost zbog samih sebe i zbog ostatka sveta, to je izvanredan dar i treba ga koristiti!

Svi mi imamo pristup do sva četiri kanala komunikacije, pitanje je samo koji je najbliži našem senzibilitetu.

Obično, andjeoska uputstva se dobijaju preko jednog kanala, a još jedan možemo otvoriti ako radimo na njemu. Na kraju krajeva, ako vežbate, možete primati poruke od anđela na sve moguće načine.

Pravi je blagoslov i uteha znati da smo voljeni i čuvani. SVE vreme! Često smo okruženi Zemaljskim anđelima - ljudima koji imaju  anđeosku energiju punu ljubavi   koja donosi mir, ljubav i nežnost svakome i svemu što dotaknu. Mnoge 

takve susrećem svakodnevno, a sada želim da zahvalim i VAMA što ste jedan od njih!!!

Ovaj napis želim da završim citatom anđeoske poruke svima nama:

„Nije nas tako teško čuti, ako slušate otvorenog srca. Mnogo puta bliži smo vam nego što mozete zamisliti. Šapat, misao su jedini znak koji nam treba od vas, pa da počnemo razgovor. Mi imamo ogromno poštovanje za to kroz šta vi prolazite sada na planeti Zemlji. Nikada ne želimo da se mešamo u vaše živote, samo da vas blagoslovima nekim saznanjima i ukažemo kako da na novi način gledate na sami sebe.“

VEROVATI ZNAČI POSTOJATI

Koliko nas je čulo poznatu izreku „Nesreća nikad ne dolazi sama“? Ili ovu, poznatu u mojoj zemlji „Ako ti se dva puta desi nešto loše, očekuj i treću nesreću.“ Nije baš nešto za radovanje, zar ne? Slažem se. Otkud onda ove izreke? Zašto uvek očekujemo da se dese loše stvari i smatramo da je to sasvim prirodno?

Takođe, ako se desi nešto dobro, niko se ne usuđuje da se previše raduje, da ne bi prizvao nesreću i pokvario si radost!

Pa, nije nikakvo čudo što neprestano nailazimo na poteškoće.

Znajući kako radi „Zakon privlačnosti“, sada smo svesni da smo prihvatili lošu sreću na podsvesnom nivou, vrlo često čak i svesno i kad nas sustigne ta loša sreća, skoro pobedonosno kažemo: “Eto, znala sam, znao sam! Sreća nikada ne traje dugo!“

Vi ste se ovde ustvari složili sa onim što vam se dogadja, ustvari, vi ste to očekivali!!

Dobili ste ono što ste hteli! Još jedna želja koju je Univerzum ispunio.

Jedna druga izreka kaze: “Pazi šta zeliš, jer ti se može ispuniti“. Šta „odašiljemo“ to dobijemo. Jednostavno. Pa, hajde da pokušamo da promenimo kako razmišljamo, postepeno. Nemojte misliti na loše rezultate. Mi to često radimo, kao da želimo da budemo spremni na razočaranje. Istina je da nikada nismo spremni. Naučili smo da se plašimo dobrih stvari, pa hajde da pokušamo da to promenimo. Univerzum je pun večite ljubavi. Sve naše želje, nade i žudnje našega srca, samo čekaju da budu ispunjene! Hajde da želimo!! Verujmo!! Budimo ubeđeni da već imamo to što želimo! Vreme je da raspakujemo darove sa kojima smo rođeni - učinimo to s radošću.

BLAGOSLOVI

Blagoslovi su kapi što vam padaju na rame

Kad je noć duga

A dan postaje hladan

Setite se da ove kapi padaju da vas podsete da nema mesta na Zemlji

Gde vas  sreća ne može naći

Kad blagoslovi pljušte poput kiše

U vašem najcrnjem času

Ne širite kišobran

To nije obična kiša

Osvrnite se

Zapazite da je život još uvek dobar

Budite zahvalni za toplinu ljubavi

Koja vas drži za ruku

Zato ne jurite u zaklon

Kad krene kiša

što verovatno radite

Hvatajte svaku kap

Jer ona znači blagoslov!

CANDELS - SVEĆE

Ima nešto u vezi sa svećama što je više duhovno, nego fizičko. Fizička materija, kad se širi i koristi, istanjuje se ili troši. Kad se širi spiritualnost, ona raste i postaje sve veća. Ako podelim mudrost koju imam, ona će preći i na druge, a ja ću postati još veća zbog te ljubavi delenja. Tu spiritualnu osobinu dele sa nama sveće. Kada pomoću jedne sveće upalite drugu, prva sveća ostaje jednako svetla. Njeno se svetlo ne smanjuje time što jedan deo njega daje drugoj sveći, baš suprotno, dve sveće pojačavaju svetlost jedna drugoj. Što više sveća gori, ima više svetlosti i to je beskrajan proces.

Sveća je simbol svetlosti koje mi svi imamo u sebi. Odajući ovu svetlost, osvetljavamo sve oko sebe, oni pale svoje sveće unutar sebe i tako se svetlost širi.

Obojene sveće se mogu koristiti da pojačaju pozitivnu vizuelizaciju, svaka boja  povezana je sa nekom od Čakri i koristi se pri meditaciji. Bele sveće se koriste za  pojačanu svesnost i za zaštitu, crne sveće zaustavljaju negativne misli i zbunjenost, crvene daju kreativnu energiju i moć, plave zdravlje i mir, itd. Paljenje i posvećivanje sveće odredjenom anđelu, može ga prizvati da vas vodi i štiti u zivotu.

Lepota upaljene sveće je čarobna. Sveća koju palite u svojoj duši i njen odsjaj su neuništivi. Zato, širite svoje svetlo gde god bili i ma šta radili, vaš doprinos osvetljavanju ovoga sveta je veći nego što ćete ikada saznati!

CHRISTMAS SNOW GLOBES – BOŽIĆNE SNEŽNE KUGLE

Kad gledam kroz prozor kako veje sneg, setim se divnih Božićnih snežnih kugli koje sam uvek puno volela. Fascinirao me prizor u njima, bilo da je Sneško ili kućica ili samo borić ugnutih grana od težine navejalog snega. Kakva se to lepota krije u ovim bajkovitim prizorima kada ja toliko volim da ih gledam?

To su spokoj i mir koji me obuzimaju dok posmatram ove snežne bajke. Kao da sam deo scene u kugli. Ja sam devojčica sa klizaljkama, sa ruzičastim džemperom i sa rukavicama u istoj boji, koja žmirka zbog pahuljica koje joj padaju na lice. Ja sam božićno drvce  prekriveno snegom i ukrašeno šećerlemama, koje se pravi važno što se oko njega skupljaju deca  i gledaju ga. Ja sam Deda-Mraz koji nosi pun džak igračaka na leđima, nos mi je hladan i crven i brada mi blista od leda.

Ja sam čovek u obliku medenjaka koji vam se smeši kroz blagu vejavicu pred vašim očima, koja se polako smiruje da bi vam otkrila moje ukrašeno telo.

Ja sam svaki čovek, žena ili dete sa bozićnom željom. Svi smo mi jedno u toj divnoj potrazi za utehom, toplotom, srećom i ljubavlju. Svi smo povezani vezama jačim i značajnijim od krvi. Svako od nas je pahuljica na trepavicama onog drugog. Svi skupa

činimo taj predivni snežni prekrivač koji blista i daje nam magiju za kojom toliko čeznemo. Sama pahuljica ne može dugo da opstane. Ali kada ih se nakupi bezbrojno mnogo srebrnastih i kada se drže za ruke, rađaju se čuda i stvara se snežni pokrivač...

Svi smo mi jedno. Baš kao pahuljice, svako od nas je različit. Ali samo skupa možemo da menjamo stvari, da formiramo prekrivače, da blistamo u noći pod svetlošću meseca.

Uvek sam volele snežne kugle. One me podsećaju da mogu da budem šta god hoću i kad god hoću, a to se još više oseća oko Božića, kada kada prizor u mojoj staklenoj kugli podseća na onaj koji vidim kroz prozor...

CRYSTAL LULLABY – KRISTALNE USPAVANKE

DREAMS AND DESIRES - SNOVI I ŽELJE

Želje vašeg srca zaista dolaze iz duše. Vaša duša je više razvijenijena VI koje zna tačno šta vi možete da budete i šta ste sposobni da uradite. Ona zna vaše prave mogućnosti i odašilje vam potrebu da ispunjavate želje svoga srca, zato što su to jedine želje koje vredi ispuniti. Da, može biti puno drugih stvari koje koje postižete i manifestujete u ovom životu i one imaju svoju vrednost. Ali one vas ispunjavaju na drugim nivoima i samo privremeno. Ipak, izgleda da to nije ono što stvarno želite od sebe i u svom životu. Uvek je tu ona čežnja za još nečim koju ne možete da opišete rečima, ali znate da dolazi iz najdubljeg dela vašega bića. Možda ste verovali da ćete postizanjem one prave vrste ciljeva ispuniti i želje svoga srca, da će vas to učiniti zadovoljnim i srećnim, da će prave čeznje i „šta bi bilo da..“ nekako utihnuti i na kraju prestati da postoje. Ali, vatra vaše duše se nikada ne može ugasiti! Čak iako ste uspeli da je utulite do najslabije varnice, ona je večita i nikada ne prestaje da postoji.

Život je veliki i veličanstven! Pun je čuda i iskustava koja čekaju da se samo probudimo i shvatimo da postoje! Život i mi samo smo mnogo veći, značajniji i kreativniji nego što verujemo. Život zna da ste čuli zov svoje duše i kad ste ga jednom čuli makar i za trenutak, nema povratka. A i zašto bi bilo? Kad se jednom povežete sa strašću, zadovoljstvom, radošću života koje praćenjem želja svoga srca možete da  dobijete, ništa vas više neće zadovoljiti na isti način. A to je jako dobro! Svi snovi dolaze iz vašeg proširenog višeg SEBE, a ti su vam snovi dati  zato što zapravo imaju  viši spiritualni cilj! Kad sledite svoj san, jer vam pomisao na njegovo ispunjenje  pruža radost  i još veću sreću ako se ispuni, tada ceo Univerzum slavi sa vama. Otvorili ste vrata za ispunjenje još više snova, ali ste istovremeno olakšali  i drugima da ispune svoje snove.

Bilo čiji ispunjeni san šalje vibracionu notu i energetski pečat sa kojima se usaglašavaju i drugi koji traže nadahnuće i podršku za ispunjenje sopstvenih snova..

Ako se brinete da će ispunjenje vašeg sna  doneti nekome bol, pre svega morate da shvatite da ste odgovorni za sreću samo jedne osobe, a ta osoba ste vi sami.

Gušeći svoje snove i njihovo pravo na ostvarenje u vašem životu, otvarate vrata jednoj drugoj vrsti energije - energiji poraza i gorčine koja nikome ne koristi, pa čak ni onoj osobi zbog koje ste odustali od svojih snova! Kada verujete u pravo da sledite svoje snove, to pravo se proširuje i na mogućnosti drugih da idu za svojim snovima. Ali taj izbor je uvek  njihov sopstveni, nikada ne možete nekog naterati da napreduje i raste, pošto svi imamo slobodnu volju i naši su izbori samo naši. Zato sanjajte što više, vaši su snovi pesma vaše duše i dolaze iz Mira i svetlosti. Sve što dolazi iz vašeg višeg JA  je čista ljubav, pa sanjajte koliko god želite, pa će Univerzum odgovoriti ispunjenjem Vaših snova!

EGO

Da bi opstali u svetu u kome živimo, potreban nam je EGO. To je smisao za individualnost i svesnost postojanja Sebe. Ali ako na Ego mislimo kao na deo

Čoveka koji se „budi“ za novu svest, Ego je majstor za sabotažu. Identifikacija sa lažnim sobom ili zamišljeno JA ograničava i blokira našu sposobnost da uvidimo da smo deo Boga  i da je to naša unutrašnja suština. Ego teži da zaštiti sebe, stvarajući privid svog postojanja i odvojenosti od vašeg višeg  sebe.

U osnovi, Ego je opsednut sobom, narcisoidan. On je arogantan, preteran i  samovažan.. Njegove osnovne osobine su strah i povezanost. On voli da sudi i drži se čvrstih mišllenja i verovanja. Oseća se sigurnim samo ako ima lažni osećaj nadmoći povezane sa prošlošću i stalno želi da zadrzi status quo. Ego ima potrebu da bude najbolji. Živi samo za sebe i želi da njegov glas bude najjači. Ustvari, Ego je maska koju nosite sa lažnim izgovorom da tako mora da bude da bi se preživelo u ovome svetu. Kao što je neko mudro zaključio, uobraženi Ego veruje:

Ja sam ono što radim

Ja sam ono što imam

Ja sam ono šta drugi misle o meni

Vezivanjem za ideju da se bude superioran, stvarate prepreku da prepoznate vaše dragoceno Ja. Blokirate pristup dubljem razumevanju vaše istinske sudbine i cilja

Postojanja. Oslobođenjem od moći EGA , omogućuje nam stvaranje sopstvene sudbine  pametnije i jasnije. Da bismo cenili sebe, bez  poklonjenja svom Egu, moramo se ponovo okrenuti ljubavi i napustiti lažna uverenja. Stvari kojima su nas poučavali o nama samima, nisu istinite. Moramo imati na umu da smo „individualizovani pojedinci čiste svesti, utelovljena božanstva i deo okeana postojanja.“

Shvativši igre EGA sa nama, pomaže da se oslobodimo njegovog uticaja. Zapamtimo da nije najvažnije da budemo „najbolji“, šta god to značilo, da se „uklopimo“ (negde), da dobijemo odobravanje od drugih, da bismo se dobro osećali  u vezi sa našim izborima i odlukama, itd. Oslobodićemo se straha  i živeti svoj pravi život.

Pripitomite svoj Ego, kad osetite da će prevladati, povucite se i nasmešite:

Vi ne treba da „budete“ ili „radite“ nešto da biste bili cenjeni. Vi ste već cenjeni!

EMPATIJA

Pitali su me mnogo puta kakav je to osećaj biti empata... Uvek se nasmejem, jer to ne umem da objasnim. Uvek sam verovala da i drugi misle kao ja, i osećaju kao ja. Mnogo puta u životu, čudilo me je kako to da ljudi ne osećaju nečiju patnju, ili da je neko pod strašnim pritiskom, ili je jako srećan.. Pošto su mi ljudi uvek govorili da sam „preosetljiva“, senzitivna, ranjiva, čak komlikovana - počela sam da zagledam sebe iznutra i da trazim utehu u samoj sebi. To me je odvelo do potpuno novog otkrića! Zatrazila sam od Izvora  da me vodi i pomogne, i saznanja su počela da pristizu na veliko - kroz knjige, članke, filmove i, najvažnije, kroz ljude!

Tako sam upoznala Zakon privlačnosti u sopstvenom zivotu!

Shvatila sam da nisam „luda“, preosetljiva ili onakva kako sam opisala ranije, ja sam samo „sundjer koji hoda“. Moje zanimanje za ljude i ljubav koju osećam za njih moj su blagoslov! Uživam da se saživim, dam svoje vreme i vodim divne razgovore sa ljudima. Moja saznanja su još veća posle takvih interakcija!

EMPATIJA NA DELU

Empata ne kazuje budućnost i ne predvidja je, on zapravo, „čita“ samu osobu i njenu energiju. Mnogo, naravno, zavisi i od osobe kojoj se „čita“. Tj., ako ste otvorenog duha, neko ko se lako otvara i ima poverljivu prirodu, lako će vam se „čitati“ i dobićete svu pomoć koja vam treba brzo. S druge strane, ako ste „neverni Toma“ ili ste zatvorene prirode, teško će se dopreti do vas i teško ćete dobiti pomoć. To ne znači da je nemoguće pomoći vam, samo je komplikovanije.

Zna se, međutim, da većina ljudi koja traži ovakvo savetovanje imaju otvorene poglede i već su bili u kontaktu sa nekom vrstom „čitanja“, duhovnim rastom, samojačanjem i sl. Oni koji nemaju takva iskustva, obično se iznenade kako to sve radi jednostavno bez tajanstvenog osećaja prokletstva ili sudbine koji nad njima lebde kao preteća senka, niti to radi  zastrašujuća dama sa teškom šminkom i velikim zlatnim turbanom na glavi koja im proriče šta ih čeka iza ugla. Nesrećom, čitanja svake vrste su mistikovana putem medija i filmske industrije, a to nije čudno! Ljude obično privlači tzv. supernaturalno ili neobjašnjivo. Kako im samo pukne balon kad shvate da su i sami supernaturalni!

Svi u sebi imamo moć da stvaramo ono što želimo. Svi smo mi rođeni  „lekari“, empate i klervojanti. Neki od nas su naučili kako da se oslanjaju na te svoje moći i da ih aktivno koriste. Vaš je lični izbor da li ćete koristiti svoje urođene sposobnosti. Hoćete li ih razvijati? Jeste li spremni da vežbate? Da li vas interesuje da se upoznate sa istomišljenicima i potrazite pomoć? I poslednje ali ne i najmanje važno, da li prihvatate učenje? Ili želite li da učite?

Raditi tako blisko sa ljudima je najveći dar od Izvora. Unutar sebe imamo sve što nam treba i interakcija sa ljudima koje privlačimo kada smo u skladu sa svojim željama, čini da se osećamo dobro i srećno. Sve što nam treba manifestuje se! Pojavljuju se učitelji, prilaze učenici, vrata se otvaraju, prozori se zatvaraju, vođeni smo prema onome što nam treba  i što nas zaista usrećuje.

Rađamo se sa darovima. Samo neki od nas te darove još nisu otvorili! Empata vam pomaže da shvatite samoga sebe i pogledate se iznutra. Iznenadiće vas lepota bogatstva skrivenog duboko u vama. Raščistićete prepreke koje su vam otežavale put i naučiti da se usredsredite na dobrotu  koja vam je uvek bila na dohvatu. Naučićete da više volite ljude, a sebe da volite  NAJVIŠE. To nije ono čemu me je majka učila, a ni većinu vas, ali to je istina. Jer samo onda kada sebe volimo najviše , možemo se ponuditi drugima bez krivice, ljutnje, nestrpljenja ili frustracije. Sebe dajete zato što to želite, ne zato što morate ili zato što je to učtivo.

Empata će vas osetiti i pomoći vam u vašoj potrazi za srećom i za samoljubavlju.

Ja osećam ljubav i zahvalna sam zbog onoga što jesam i onoga što imam.

FRIENDSHIP - PRIJATELJSTVO

Ima Jedna lepa izreka koja kaze: “ko nađe prijatelja, našao je blago“. U ovo verujem iz sveg srca.

Čudno je kako neki ljudi uđu u naš život, smeste se u našem srcu, skoro neprimetno. Posade seme ljubaznosti, strpljenja i ljubavi u našu dušu da rastu u nam ,šireći divan miris duboko u naše srce i misli. Mnogi uđu u naš život samo koliko da nas nečemu pouče, da nas daruju izlečenjem ili razumevanjem koje ćemo čuvati i ceniti. Mnogi dođu i ostanu da bi učili, rasli i usput voleli svakoga od nas. Mnogi uđu u naš život da nam pokažu šta ne želimo od prijateljstva, i da, i oni su nam prijatelji jer nas uče da shvatimo ono što nećemo u našem životu.

Svaka osoba na koju naiđemo je učitelj. Vi ste učitelj svakome koga sretnete. Mi jedno drugome nosimo poruke koje su poučne, radosne pesme koje naša duša treba da peva.

Prijateljstva su brojna i različita, predivna u svojim različitostima i pravi su blagoslov!

Kada se dve duše sretnu i dođe do neke vrste „prepoznavanja“, dešava se radost i ja sam je osetila mnogo puta. Mi ustvari osećamo energiju one druge osobe kao sopstvenu jer se poklapa sa našom  u svemu. Prepoznajemo se i obuzima nas osećaj nostalgije i sećanja i u tren oka počinjemo da se smešimo i da osećamo ljubav prema toj osobi. To važi i za bliske duše u ljubavnim vezama, a prijatelji su nam takodje bliske duše.

Neka prijateljstva traju celog života i ožive svaki put kada se nađemo zajedno. Ti ljudi su nam tako bliski, povezujemo se jako lako, ne treba ništa da objašnjavamo, razumeju nas i vole..

Lepota prijateljstva je u davanju, poštovanja, vremena, razumevanja i ljubavi sa radošću u srcu. Koliko su naši prijatelji potrebni nama, toliko smo i mi potrebni njima. Setimo se toga uvek i učinimo napor da vidimo možemo li nešto učiniti za svoje prijatelje u smislu da oni i sebe zavole više.

Pokažimo i dajmo ljubav, budimo široke ruke deleći svoje pozitivne osećaje.

Neka prijateljstva traju jednu sezonu, neka ceo život. Možda smo nekome u datom trenutku dali ono što je bilo potrebno i onda smo otišli svojim putem.  Život nas vodi različitim stazama, a staze koje biramo nisu uvek iste sa onima koje odaberu naši prijatelji. Svi mi imamo izbor, zbog čega smo blagosloveni slobodnom voljom i svako od nas ima svoju brzinu rasta i učenja. S toga, kada prijateljstvo počne da „odumire“ i komuniciranje predstavlja napor, neka se prekine, pustite ga s ljubavlju. To možda i ne bude kraj, možda je samo faza kada učimo sebe i druge različitim stvarima, a to treba da čini svako za sebe. Svi mi neprestano rastemo i menjamo se, kao i sama priroda oko nas. Ali i ako se prijateljstvo završi, budite zahvalni zbog onoga što ste iz njega naučili i cenite ono lepo što je bilo u njemu.

Samo znajte, da biste voleli svoje prijatelje, morate voleti i sebe, čuvajte svoje lično vreme kada vam je potrebno, a pravi prijatelj će uvek razumeti i nikad se neće zbog toga osetiti zapostavljenim ili nevoljenim.

Prijatelji su zemaljski anđeli.Vi ste kao nečiji prijatelj takodje anđeo.

Neka se smeši vaša duša!

FORGIVING - OPRAŠTANJE

Pošto je naš boravak na zemlji putovanje puno različitih izbora, često upadamo u klopku neopraštanja. Kad govore o tome, ljudi se često loše osećaju, pošto svi imamo u životu osobe koje su nas na neki način povredile, a učili su nas, da ako želimo da budemo dobri ljudi, moramo odmah opraštati i zaboravljati. Nije to baš lako. Opraštanje  koji je pogrešno tumačen na mnogo načina. Najlepše što možete učiniti za svoju dušu i dušu onoga ko vas je povredio jeste da oprostite. Učinite to zbog sopstvenog mira savesti i srca, tako da može nestati negativna energija oko vaše duše zbog neopraštanja.

Želim da vam kažem šta opraštanje zaista znači u u vašoj budućoj vezi sa osobom kojoj opraštate.

Ponekad niste previše povređeni, možete nastaviti tamo gde ste stali i sve će biti u redu. Ali šta ako vas je neko duboko povredio, osećate se iskorišćenim ili nevoljenim?

Govorim o osećajima kad je u pitanju iznevereno drugarstvo ili kada se raspada ljubavni odnos. Setite se da smo svi ovde da bismo učili. Na našem putu pravimo greške. Saplićemo se, padamo, ustajemo, istresemo prašinu i nastavljamo trčeći ili šepajući, zavisno od pada. Jedno treba shvatiti, možete nekome oprostiti lično, licem u lice ili u sebi. “Osećam da nisam zaslužio ono što si mi učinio. Ne mogu ti dati mesto u svom životu koje si zauzimao ranije jer bih na taj način izdala poštovanje i ljubav koju imam za samu sebe. Opraštam ti u smislu da ti ne želim nikakvo zlo i želim da znaš da te u suštini volim i da te oslobađam. Zahvalna sam na lekciji kojoj si me naučio i želim ti svako dobro u životu.

Na ovaj način se oslobađate gorčine i tuge u sebi, dajući priliku drugoj osobi da se razvije  i duboko razmisli o svojim postupcima. Možda će naučiti, možda i neće, ali to više nije vaša briga. Voleti ne znači dozvoliti ljudima da vas bezgranično povredjuju, voleti znači prihvatiti različitost i znati da nam neće svako koga sretnemo postati najbolji prijatelj, niti su svi prema našim standardima. Zato je najbolje što ljubav ovde može učiniti emocionalno distanciranje od takve osobe. Svi mi imamo razna iskušenja i različito se borimo sa njima. Naši se putevi ukrštaju i razdvajaju. Menjamo se, rastemo, patimo..

Opraštanje je oslobađanje. To je divan osećaj koji vas podseća odakle dolazite. Nemoguće je biti prijatelj sa svakim. Različiti smo na mnogo načina, ne bolji ili gori, samo različiti. Nismo vibraciono na istoj talasnoj dužini sa svima i to je takođe u redu. Ono što možemo je da tu činjenicu prihvatimo mirno i da prestanemo da tražimo krivicu u sebi  za svaku neprijatnu situaciju, da prestanemo da krivimo sebe ili da budemo uvređeni zbog toga što nismo bliski sa nekim ko nas je duboko povredio.

Oprosti i pusti. Ta osoba će možda vremenom ponovo naći put do vašeg srca. Biće to izbor vaše duše i vi ćete razumeti šta vam ona šapuće. Nema grešaka, sve je u vezi sa ljubavlju. A počinje sa vama. Zato prvo oprostite sebi, tako što ćete uveriti sebe da imate pravo da vas poštuju i da zaslužujete božansku ljubav čiji ste već deo. Tako ćete lakše oprašati drugima i brzo povratiti sopstvenu ravnotežu voleći SEBE, druge i svoj život koji nastavlja da ide napred.

GRATITUDE - ZAHVALNOST

Ima jedna divna pesma Džima Rula koja kaže: “Zahvalnost je stanovište kojim pokazujete da znate šta imate“. To je sasvim tačno, biti zahvalan zbog onoga što jesmo i što imamo je jedna od najvažnijih stvari koja nam drži energiju u pokretu. Kada smo zahvalni neprestano se podsećamo kako je život dragocen, koliko nam se lepih stvari dogodilo i koliko ljubavi imamo i dajemo. Kad mislimo na stvari za koje treba da smo zahvalni privlači još dobrih stvari u naš život kao magnet, očekujemo dobro i dobro se događa. Napišite na listu papira spisak svih dobrih stvari u svom zivotu, uključujući osmeh svog prvog suseda, i kunem vam se, jedan list papira neće biti dovoljan!

Mnogo stvari uzimamo zdravo za gotovo i zaboravljamo da budemo zahvalni za njh.

Zaboravljate da imate stopala dok ne padnete i ne uganete zglob. Tada samo mislite: o, samo da nestane ovaj bol i da sve opet bude dobro!  Treba se podsetiti na sve dobre stvari koje imamo od zdravlja, kuće, dece, roditelja, cveća, bašte, knjiga, putovanja, kafe u prijatnom društvu.. vi pišete svoju listu.. znate za šta treba da ste zahvalni, svako od nas to zna.

Ja sam zahvalna kad vidim kako mi se saksije sa cvećem blistaju na suncu, a cveće niče iz zemlje. To me podseća da je priroda savršena i da sam ja njen deo. Svaka je zora čudo, svaki dan je novi početak i nova prilika.

Osećaj zahvalnosti čini zivot još posebnijim i osećanje naše sopstvene svrhe u njemu još jasnijim. Kada ste zahvalni, smešite se. Taj smešak budi druge osmehe i osećaj mira u srcima ljudi koji vas okružuju. Biti zahvalan znači imati veru, poverenje u sebe, ubeđenje da sve ima svoj razlog i znači da cenite sve ono što ste i što imate.

Čak i najsumorniji dan krije zrak sunca iza oblaka. Setite se kad god ste tužni da postoji nešto zbog čega treba da budete zahvalni. Prebrojavajte ono što je dobro u vašem životu i lakše ćete naći svoj put!

HEAVEN AND HELL - RAJ I PAKAO

Raj i  Pakao - koncept večite borbe između dobra i zla.. da li je zaista tako? Da li Raj i Pakao  postoje kao što su nas učili celog života? Raj je gore, a Pakao dole, kakav zbunjujući način da se objasni neka lokacija. Da li je „gore“ izvan našeg planetarnog sistema? Iznad Mlečnog puta, izvan izvana? Da je „dole“ centar naše planete Zemlje kakvu je mi poznajemo? Šta znači “dole ispod“ u fizičkom smislu? Kao što je ovde lepo rečeno „Prostori gde odlaze duše  posle smrti nisu ni gore, ni dole, već svuda oko nas kao i sve ostalo što postoji, a ne može se videti, kao X-zraci, vazduh ili radio-talasi. Kada je Isus postao nevidljiv za obično oko pred ljudima koji su to posmatrali, on je jednostavno imao rezonancu van dometa manje razvijenih bića oko sebe. On se nije udaljio, već je promenio oblik svoje energije na istom mestu. Kad umrete, promenite energiju svesti koju ste imali u svom fizičkom oklopu u jednu suptilniju energiju koja je slična onoj koju imate svake noći u snu. Raj i Pakao su alternativne dimenzije odvojene vibracionim frekvencijama koje naša uobičajena čula nisu u mogućnosti da detektuju.

Ja ne verujem u klasični koncept Raja i pakla. Mi smo suviše voljeni i suviše važni da bi bili poslati bilo gde za uvek, a pošto smo proživeli život, trudeći se da naučimo svoje lekcije i kreiramo egzistenciju. Pošto smo delovi Izvora koji nas voli, bilo bi nelogično da zauvek budemo stavljeni na muke u Jezero vatre, u slučaju da u zivotu nismo ispunili standarde za Raj.. Takođe, pošto smo deo Izvora, imamo stalnu potrebu da rastemo i učimo i ne bismo želeli da za uvek budemo u Raju, zbog te potrebe da se usavršavamo, rastemo i širimo sve više ljubav. Ono što neki spiritualisti smatraju uvidom u raj ili pakao, ustvari su širine postojanja u rezonanci sa prosvetljenim dušama koje imaju dovoljno visoke vibracije da ih iskuse dok su još u fizičkoj ljušturi. Taj stav je tačan u smislu da  osoba mora da bude „dobra“ tj, razvijena da bi dospela u više planove. A osobe opterećene teškom negativnošću i adikcijama rezoniraju na nižim, vibraciono grubljim planovima koje liče na „pakao“ u poređenju sa višim planovima. Dobra vest je da niko ne ide nikuda za uvek. Za sve duše postoje vrata koja se povremeno otvaraju da bi mogle da nastave svoj rast i razvoj. Pošto se sve menja u perceptivnom smislu, mi možemo videti naše voljene, ali i oni  moraju da idu napred, da rastu i prolaze kroz nova iskustva. Ali mi se često vraćamo jedan drugome zbog  narastanja veza ljubavi i zajedničkih iskustava. Ovo je aktivnost na srednjem planu, ali kad se dostignu viši planovi, jasno je da je to „sve“, da nikada nema odlaska niti povratka, postoji samo stanje postojanja. A šta je sa dušama koje dostignu te više planove? One  često silaze da bi podučavale, bile nevidljive vođe ili čak počinju sve ispočetka da bi još jednom proživele čudo duševne evolucije. U nama je ogromna potreba da sarađujemo u kreiranju ponovo i ponovo, ostavljajući uvek iznova trag našega postojanja.

Stvoreni smo iz Ljubavi. Ljubav je naša jedina svrha, da se rađamo i usavršavamo kroz živote, da ponovo nalazimo one koje volimo, utičemo jedni drugima na život, stvaramo uvek iz početka i svaki put napredujemo u ljubavi i dobroti. Strah nije deo Izvora i bilo šta što u vama budi strah udaljava vas od vaše suštine.

Kad na ovom planu završimo svoj posao, budimo se rodnom planu našeg porekla i čeka nas ljubav bez obzira koliko smo spiritualno napredovali.Videćete ono sa čime ste u istoj frekvenciji, te ispunite svoja srca verom u ljubav i dobrotu i cenite svaki dan šireći nadu i veru da ste Biće Svetlosti.

Raj i pakao su u vama. Izaberite Raj, jer Raj je već izabrao vas.

INTUICIJA

Svi mi smo iskusili osećaj intuicije - neobjašnjiv osećaj šta treba učiniti u određenom momentu, osećaj da smo nekome potrebni ili potrebu da nekog pozovemo telefonom, bez nekog posebnog razloga. Osećaj intuicije dolazi od našeg višeg Ja i od duhovnih vođa  iz spiritualnog plana. Ove poruke su dostupne svakome – mi imamo pomoćnike iz viših perspektiva  spiritualnog sveta  koji su nam pomazu u navigaciji u našem fizičkom svetu.

Medjutim mnogi od nas ne veruju svojoj intuiciji. Možda ste vrlo logična osoba i sve što nadmašuje logiku za vas je neprihvatljivo. Možda ste potpuno blokirani, ne od dobijanja intuitivnih poruka, već od prepoznavanja tih poruka da su one upravo TO, poruke od vašeg višeg Ja.

Intuicija može da vam ponudi bolji uvid koji prevazilazi vašu uobičajenu mentalnu perspektivu koja je ograničena vremenom, prostorom i ličnim iskustvima.Svi mi imamo „nalete“ intuicije, kada znate da morate da uradite nešto, a ne znate zašto ili morate npr. da izbegavate neku osobu bez vidnog razloga.

Najbolje vas vode i upućuju vaše duhovne vodje i vaše više Ja, tako da je intuicija  najbolja pomoć kada vam treba savet. Ona poznaje vaše strahove, vaše navike i običaje i jedini joj je cilj da vam pomogne da uspete. Život bi nam bio mnogo lakši kada bismo dopustili da nas slobodnije vodi ova vrsta komunikacije. Ovo važi za svakoga. Bez izuzetka.

Jedna moja prijateljica mi je jednom rekla da nema intuiciju! To je bilo zabavno čuti. Naravno da je ima - samo je ona drugačije zove. Ona je u stvari vrlo intuitivna osoba. Većina njenih rečenica počinje „Nekako sam morala da prodjem pored te prodavnice i zamisli, naletim na druga koga nisam videla 5 godina!“ ili „Nešto me navelo da ranije izadjem iz autobusa, pa sam tako izbegla gužvu u saobraćaju i stigla na vreme na posao“ ili: “Znala sam da si ti kad je zazvonio telefon“. I ona tvrdi da nema intuiciju! Ha!

Intuicija se dešava i za male i za velike stvari. To ne smanjuje njenu vrednost, jer ona utiče na nas bez obzira na ono na šta se odnosi. Intuicija je uvek prisutna i ako ste u skladu sa njom, vodiće vas uspešnije nego što možete da zamislite. Ljubav od koje potičemo je velika i neopisiva u svojoj lepoti, na dar smo dobili poklone koje treba da koristimo i na raspolaganju nam je pomoć u svakom trenu života. Treba samo da priznamo da ta pomoć postoji i da se otvorimo da bi je primili. Kad vas vaši andjeli, voditelji, zovu ne prekidajte vezu, neka vam je linija uvek otvorena  i uživajte u blagodetima svog intuitivnog usmeravanja.\

JOY - RADOST

Sve je, zapravo, vrlo jednostavno. Naši osećaji nam pomažu da kreiramo sopstvenu stvarnost! Kako je to divno.

Želja za nečim je proces koji u nama pokreće lavinu drugih procesa, zamišljamo to što želimo i zapravo osećamo sreću koju ćemo doziveti kad dobijemo ono što želimo.

Recimo da maštate o egzotičnom odmoru. Takve su destinacije vrlo luksuzne i skupe. Ili imate novac, ali nemate slobodno vreme da otputujete. Ima puno razloga da mislite da ovaj san ne može da vam se ispuni, dok ne shvatite da sve zavisi od VAS.

Da, od VAS. Prvo se uskladite sa svojom željom  i osećanjima koja prate tu želju. Zamislite sebe kako razgledate turističke brošure. Osetite uzbudjenje dok ih prelistavate. Osetite sreću kad ugledate plažu iz vaših snova. Osetite uzbuđenje i radost ulaska u avion, brod ili šta vam se već svidja... Raspakujte torbe u mislima, izađite na divnu terasu i udahnite slankasti  morski vazduh. Obuzeti ste divnim osećajima, zar ne? Ovo možete činiti sa svakom svojom željom. Osetite radost susreta sa osobom iz vaših snova, osetite zadovoljstvo što posedujete odredjenu kuću, ili što ste napredovali u službi! Osetite radost što ste se pomirili sa nekim iz porodice.. samo DOŽIVITE ove dobre osećaje  i dozvolite im da se ostvare.

Naša osećanja su moćno oružje. Gete to tako lepo kaže: “Dok se ne rešite, postoji kolebanje, mogućnost povlačenja, samo bezuspešnost. U vezi sa pokretanjem i stvaranjem, postoji jedna osnovna istina koju ako ne poznajemo, propadaju brojne ideje i sjajni planovi, a to je da u trenutku  kad nešto zaista odlučimo, pokreće se i proviđenje. Dešavaju se sve moguće stvari koje nam idu na ruku, a koje se inače ne bi dogodile. Potiče cela struja događaja iz naše odluke, i u našu korist pokreće sve vrste nepredviđenih dogadjaja, susreta i materijalne pomoći, događaji koje niste mogli ni Da sanjate da bi vam se našli na putu kao pomoć. Šta god da radite ili sanjate da biste učinili, započnite. U hrabrosti su genijalnost, moć i magija. Počnite sada!“

Ja znam da se proviđenje zaista pokreće. Sreća je različita za različite ljude. Za nekoga je uspeh zaraditi mnogo para, živeti u velikoj kući i voziti skupa kola. Za druge je uspeh da mogu da se posvete kod kuće svojoj deci. Ili su srećni samo da budu u slozi sa svojom sestrom ili bratom, bračnim partnerom ili roditeljem, svakodnevno.

Uspeh ima mnoge oblike i mnoga značenja. Kakav uspeh vi tražite od svog života sada?

Ljudi koji imaju puno radosti u životu svi imaju nekoliko zajedničkih osobina - jedna od njih je da oni tu radost jednostavno očekuju od života. Kad dođe do nekih problema ili iskušenja, oni veruju da će se stvari nekako srediti. Na njihovu korist i na njihovo zadovoljstvo. Kada takvi žele napredak u karijeri, oni istinski veruju da će se pojaviti neko da ih podrži. Bez obzira na sve, oni znaju da će se povezati sa pravom osobom, pravim sledom događaja, pravim znanjem ili odgovorima  koji su im potrebni da bi nastavili da napreduju tako da ih život još više blagoslovi. A kada se osećamo zadovoljno, izražavamo svoje zadovoljstvo i osećamo ljubav koja zrači iz našeg unutrašnjeg veselja, mi tada postajemo moćni magnet za ono što se zove SREĆA. Ona dolazi lako i bez napora, uliva se u naš zivot u sve većoj količini.

Zapljuskuje nas kao ogromna sila bez ograničenja!

Znači mi kreiramo naše misli, koncentrišemo se na OSEĆAJ koji one izazivaju i one se ostvaruju u našem životu! Treba samo da se uskladimo sa svojim osećanjima, da ih prepoznamo, priznamo i da radimo na njima tako što ćemo jednostavno OSETITI kako će to biti kada dodje do manifestacije, t.j. ispunjenja. Držite se samo lepih misli koje vam donose radost srcu i mir duši. Držite se rešenja, a ne problema. Osetite kako vam  Univerzum pristupa s najvećom ljubavlju koja postoji, ljubavlju koja svedoči da ste u jedinstvu sa svakim stvorom i svakom stvari u tom istom Univerzumu.

Zaslužujete da budete srećni! Dozvolite to sebi!

PROSVETLJENI

Prosvetljeni su među nama. To su ljudi koje vaše srce odmah prepozna. Svojim rečima, delovanjem i energijom nas osvetljavaju donoseći svuda mir i nadu.

Kad mislite da dobro skrivate svoju brigu, prosvetljeni je onaj koji vas pita - šta te muči? Vaše srce uzimaju u ruke i nezno ga ozdravljuju, kao što majka neguje svoju bebu. Oni ne traže ništa za uzvrat. Ali vi ćete osetite potrebu da budete zahvalni i da im zahvalite. A to ćete nalbolje učiniti širenjem ljubavi, mareći za druge. Inspirisanjem drugih da čine isto, kao što se veliki talas na vodi umnožava i nastavlja u bezbroj manjih ( Ripple Effect ).

Prosvetljeni otvaraju drugima svoje srce, dajući deo sebe svakodnevno. Oni su velikodušni, lako opraštaju, hrabri su i uporni, otvoreni za čuda koja se dešavaju SADA.

Oni vas uče da ne dopustite da vam život prođe uzalud zato što suviše mislite na prošlost ili na budućnost. Živeći dan po dan, živite ceo svoj život.

Prosvetljeni vas podsećaju da ništa nije stvarno gotovo dok ne prestanete da pokušavate. Oni će vam pomoći da se setite da ste i vi biće svetlosti, koje zaslužuje svu Ljubav i pažnju. Najbrže ćete dobiti ljubav ako je dajete, pa će vam je prosvetljeni neštedimice pružati i to na način koji se čudesno uklapa sa vašim potrebama.

Prosvetljeni vam donose nadu, a nada daje cilj životu i svakom novom jutru.

Vaš život je vaša kreacija, pa je svaki dan nešto posebno. Iskoristite ga na najbolji način, tako da vam donese radost i sreću. Juče je sumrak koji bledi, sutra je bledi izlazak sunca, zato koristite današnju svetlost za širenje ljubavi i radosti.

Prosvetljeni vas podsećaju da ste specijalni i jedinstveni. Vaša vrednost je nesumnjiva. Ljubav na koju kao duša imate pravo pripada vama i vi je zaslužujete u potpunosti, bez obzira kakvo mišljenje imate o sebi. Svako na ovoj planeti zaslužuje isto, a misija prosvetljenog je da vam na to ukaže svojim sopstvenim ponašanjem.

Prosvetljeni su svuda i njihov broj raste. Pod uticajem smo njihove ljubavi i namere da pruže mir i lepotu svakom živom biću. Oni ne biraju koga će voleti, to što ste vi - VI, je sasvim dovoljan razlog za ljubav.

U svom životu sam bila blagoslovena da srećem mnogo prosvetljenih. Moj krug prijatelja je Sunce, a ja se kao Zemlja okrećem oko njih. Tako mi dopustite da završim sledećim rečima:

„Preplivaj što više reka, popni se na što više planina,

Izljubi što više beba, prebroj što više zvezda. Više se smej, manje plači.

Što češće hodaj bosonog.

Jedi što više sladoleda. Vrti se na vrteškama.

Posmatraj što više zalazaka sunca.

Život se zivi usput“

Od nepoznatog autora

Moja vam se duša smeši sljubavlju.

LETTING GO - PUŠTANJE

Nekad je teško pustiti. Ljude, osećaje, ljubimce, bol...

Mi smo dužni da zastupamo sami sebe, ono što stvarno osećamo, da pokazemo kakvi smo u biti, bez obzira na mišljenje sveta.

Na dan kada je moj otac napuštao ovaj svet, sedela sam na krevetu pored njega, držeći ga za ruku. Bio je tu, ali kao da nije. Očiju otvorenih, ali kao da je gledao nešto što mi ostali nismo mogli videti i ja sam osetila njegovu potrebu da ode. Ali se držao ovog sveta. Zato što je obećao. Obećao je svojo porodici da će se boriti protiv raka, da će učiniti sve da ozdravi. Ali njegova duša je završila svoju misiju ovde. Njegov posao je bio završen i njegova Suština je žudela  da se vrati u Večnost i da se odmori. To sam uvidela tokom poslednje nedelje dok sam sedela pored njega i gledala ga. Video je oblike, čuo pesme, šaputao i ja sam znala da je spreman za odlazak. Probudio se iz neke vrste dubokog sna, okrenuo glavu prema meni i rekao: “Toliko je lepo ..divno..“

Znala sam o čemu govori. Imao je vizije tih dana, vizije prijatelja i porodice koja ga čeka s one strane, pokazujući mu Zemlju večitog leta koja ga čeka i gde je dobrodošao.

Toga dana,  poslednjeg na ovom svetu za njega, promenila sam svoje molitve. Prestala sam da molim Boga da ga pusti da ostane sa nama i živi. Molila sam Boga da učini ono što je najbolje za mog oca, šta god to bilo. Shvatila sam da patim zbog njegove patnje i svog straha kako ću dalje bez njega. Bila sam sebična i shvatila da moram da ga oslobodim. Nagla sam se, poljubila mu čelo i rekla: “Idi , tata Ako te zovu, treba da ideš. Mi ćemo biti dobro.Volim te.“ Mama je uradila isto i desilo se nešto vrločudno, okrenuo je glavu i pogledao me s ogromnom ljubavlju, još je u meni taj osećaj. Tada je pogledao mamu i svog brata i „prešao“.

Bilo je to iskustvo koga sam se uvek plašila, strah od toga kako ču kad mi umru roditelji, panika da ću biti „ostavljena“. Ali sada sam osećala nešto čudno, nešto neočekivano usred tuge i bolnog shvatanja da on, onakav kakvog smo ga znali, više nije tu, osetila sam OLAKŠANJE. Što je miran, što ga ne boli i što nema straha.

Čekao je da ga pustimo i da mu to bukvalno saopštimo. Bio je spiritualan, zamolili smo ga da nam javi da je dobro kada predje tamo, nikada nismo ni sumnjali da mu neće biti dobro. Ono što je bilo teško bilo je upravo to PUŠTANJE jer je za to potreban veliki napor i duboko shvatanje života i smrti i kako UNIVERZUM dela.

Srećna sam što mogu da kažem da je moj otac komunicirao sa mnom posle svog prelaska u Večnost , a neverovatan je bio njegov izbor reči pri opisu svog odlaska.

Obratio mi se preko divnog medijuma, rečima koje nikad neću zaboraviti: “Tvoj tata kaže da si mu pomogla da pređe. Poljubila si ga i podstakla da ide. I rekla si da ga voliš. To je bio trenutak puštanja i on je prešao na onu stranu.“

Puštanje je teško, ali i olakšavajuće. U svakoj situaciji, sa bilo kim, ne mora biti smrt u pitanju, nju sam iskoristila kao najdrastičniji primer pošto sam nedavno imala i druge gubitke i pomogla drugima da se izbore uz pomoć mog ličnog iskustva.

Ljudi dolaze i odlaze, ostavljaju trag ili ne, ali mi treba da cenimo svakoga od njih, i kada naučimo svoju lekciju ili oni nauče nešto od nas, dešava se da treba da se povučemo. Ne mora da bude tako, ali slušajte svoju dušu. Njenom šapatu uvek treba da verujete. Ako nekoga pustite ne znači da prestajete da ga volite, to samo znači da više niste na istoj frekvenciji, a to nije ničija krivica. To je jedan od načina kako raste duša. Puštanje može da pomogne ozdravljenju i vas samih i drugih. Zahvalite im na nekadašnjem prisustvu u vašem životu, za ono što ste naučili, blagoslovite ih i  oslobodite.

Ovde smo jako kratko. Iskustva koja doživljavamo i ljudi koje srećemo su dragoceni za razvoj naše duše. Put kojim idemo može da bude divan, ako pažljivo osluškujemo, povremeno se osvrnemo oko sebe  da se zadivimo novom danu koji se rađa. To se mi svakodnevno rađamo sa Suncem i mi sami osvetljavamo svet svojom jedinstvenom lepotom.

Završiću divnim stihovima jedne pesme:

„Neka svaki izlazak Sunca bude radost

Kao i njegov zalazak

Predajem se bez ograničenja

Bez objašnjenja

Bez pitanja ZAŠTO

Sve upijam i puštam da teče kroz mene

Puštam muziku da govori,

Puštam muziku da govori“.

MIRACLES - ČUDA

Postoji jedna divna izreka o kojoj često razmišljam: “Čuda se dogadjaju!“ Ako vam je srce otvoreno, videćete mnoga čuda. Svako ko želi da ih vidi i doživi, doživeće ih! Čuda su deo našeg svakodnevnog života i dešavaju se u najrazličitijim oblicima, veličinama i pakovanjima! Mi smo ponekad spori da ta čuda primetimo, pošto smo optererećeni svakodnevnim životom i njegovim izazovima, ali to ne znači da se ona ne događaju. Treba da uložite svestan izbor da ih zapažate. Ako smo fokusirani na ono što ne volimo ili na one događaje zbog kojih se osećamo loše, nesvesno se zatvaramo za zapažanje čuda koja se dešavaju oko nas svakodnevno!

Zapitajte se: “Kada sam zadnji put poželela da se dogodi čudo?“  Da li ste ikada to poželeli?

Izgleda da ljudi verovanje u čuda povezuju sa davno prošlim vremenima kad je “Bog išao po Zemlji“, kako se kaže. Za mnoge ljude čudo je dizanje iz mrtvih, pretvaranje vode u vino, spontano ozdravljenje od fatalne bolesti, itd. Da, to jesu čuda. Ali to su samo neki prmeri. Čuda ne moraju biti tako zapanjujuća da ceo svet priča o njima, mogu se dešavati samo pred vašim očima, ili u vašem umu. Kao što je svaki dan čudo i svaki cvet i ptica, tako je i naše postojanje čudo! Očekujte čuda! Kao deca Univerzuma, svako od nas je čudo za sebe i sasvim je prirodno kao disanje da tražite neko čudo da se desi pred vama. Nemojte misliti da vi niste zavredeli da budete u centru tog čuda! Čak i kada nam nije jasno kako nešto što želimo može da se obistini, moramo tražiti. Ponekad se čuda dešavaju u obliku koji nas vodi do drugog čuda. Tražimo nešto, a Univerzum i Anđeli znaju da nismo sasvim spremni da potpuno prihvatimo ono što smo tražili, šalju nam neko drugo čudo koje nas približuje prihvatanju onoga što smo želeli. Nedobijanje ostvarenja čuda nekada nas podstakne da tražimo pomoć za problem na drugi način ili nas dovede do korisne informacije.

Nedobijanje ostvarenja čuda je čudo za sebe, ako smo voljni da priznamo da ustvari blokiramo pomoć i ljubav Univerzuma. Ako i dobijemo ostvarenje čuda koje smo tražili, ono nije potpuno ako predhodno nismo raščistili put. Samo tako možemo s lakoćom  prigrliti i uživati u onome što smo tražili. Može de dogoditi da nedobijanjem traženog budemo stavljeni u situacije o kojima nismo ni sanjali, a koje će nas približiti ispunjenjima više nego što smo se ikada nadali li sanjali!

Čuda se dešavaju i sada dok govorimo o njima. Za mene je čudo i to što čitate ove redove. A za vas?

OMNIPRESENCE OF SOURCE  -  SVEPRISUTNOST IZVORA

(kakogod vi taj IZVOR nazivali)

Sveprisutnost znači „biti prisutan svuda u isto vreme“. Ima jedna kratka priča o ateisti koji je napisao „Bog nije nigde“ - nowhere, ali njegova mala ćerka je to pročitala kao “sada ovde“ -, nažalost, teško prevodiva igra reči, now here i tako je taj ateista postao vernik. Bog, Alah, Buda, Izvor bez obzira kako zovete silu koja ispunjava svako živo biće na ovoj planeti , ta je sila sveprisutna. Kako bi drugačije moglo da se vodi računa o svima nama, istovremeno (a to se svakako dešava). Biljke, životinje, ljudi svi smo mi ispunjeni energijom Izvora, ako ga tako nazovemo. To je ono što nam daje život i ono čiji smo deo. To je Jedinstvo o kome se govori.

Ceo Univerzum je energija i ja verujem da je ta energija LJUBAV, uvek prisutna i večita. Zbog nje cveće cveta, Sunce se rađa i zalazi, ptice pevaju i zvezde nas obasjavaju svojim sjajem. Zbog nje se smešimo, plešemo i verujemo kada nam je najteže. Sveprisutnost Izvora je dokazana manifestovanjem ljubavi u našim srcima, mislima i delima. Izvor je ljubav, a ljubav je ovde, tamo i svuda. Sve nas povezuje u predivan osećaj Jedinstva koji nas podseća da nikada nismo sami. U suštini, mi smo besmrtni impuls koji živi u Sveprisutnom, Sveznajućem i Svemoćnom Univerzumu.

Da citiram Alberta Ajnštajna, koji je to objasnio tako savršeno: „Ljudsko biće je deo celine koja se zove Univerzum, deo koji je ograničen vremenom i prostorom. On sebe, svoje misli i osećanja doživljava kao nešto odvojeno od ostatka, što je neka vrsta optičke iluzije njegove svesti. Ova iluzija je vrsta tamnice za nas jer nas ograničava na naše lične želje i na ljubav koja se odnosi samo na osobe koje su nam najbliskije. Naš zadatak treba da bude oslobođenje iz te tamnice, širenjem kruga ljubavi na sva ziva bića i na celu prirodu u svoj njenoj lepoti.“

\

PEACE - MIR

Da bismo stvorili bolji svet, ispunjen ljubavlju, radošću i mirom, moramo početi od sebe. Radost pronalaženja unutrašnjeg mira nema granice i odrazava se u svakom aspektu našeg života. Pronalazenje ličnog unutrašnjeg mira je najbolji način da taj mir širimo oko sebe, sve više i više, kao predivan domino-efekat pokazivanja dobre volje.

Svi oni koji pate, nedužni, deca, ljudi koji smetaju nekome bez ikakvog razloga, čak i oni koji su izgubili  prava merila i svoje probleme pokušavaju da reše ubistvima i mržnjom, svima je potrebno da prvo u svoja srca vrate unutrašnji mir. Prioriteti čovečanstva su izgubili svoje mesto u procesu razvoja industrije koja se oslanja na novac i nekako su sklonjene  u stranu naše prave vrednost: KO SMO, ZBOG ČEGA smo ovde  i ŠTA je naš cilj.

S nadom u srcu mogu da kažem da se stvari popravljaju u poslednje vreme, čovečanstvo pruža ruke  da prigrli Jedinstvo Univerzuma i počinje da pokazuje interesovanje i saosećanje na globalnom nivou. Mi smo svi JEDNO i hajde da krenemo iz sebe osećajući mir, ljubav, jedinstvenost i šireći ih sve više.

Zelim sa vama da podelim sledeće misli:

„Šanti-Unutrašnji mir“ - definicija iz Wikipedije

Unutrašnji mir je mentalni i spiritualni mir, uz dovoljno znanja da se taj mir zadrži u okolnostima neslaganja ili stresa. Biti „u miru“za mnoge znači biti zdrav (homeostaza) i suprotno je od stanja stresa i anksioznosti. Taj mir se uglavnom povezuje sa duševnim blagostanjem i srećom.

Duševni mir, spokoj i mirnoća su opisi za stanje oslobođeno od efekata stresa. U nekim kulturama unutrašnji mir se smatra stanjem svesti ili prosvetlenja, a ono se može kultivisati različitim vrstama treninga, kao što su molitva, meditacija, Taj Či Čuan ili joga, npr. Mnogi spiritualisti povezuju unutrašnji mir sa poznavanjem sebe.

Pronalaženje unutrašnjeg mira se često vezuje za Budizam i Hinduizam.

Tenzin Giaco, Dalaj Lama iz 14. veka, ovako ističe vaznost unutrašnjeg mira:

„Pitanje pravog, trajnog svetskog mira tiče se ljudskig bića, te su osnovni ljudski osećaji i u korenima tog mira. Pravi svetski mir može se postići kroz unutrašnji mir svakog pojedinca. Potpuno je jasna odgovornost svake individue; prvo moramo stvoriti atmosferu mira u sebi i tada je postepeno širiti na svoju porodicu, zajednicu i na kraju na celu planetu.“

Snaga pozitivnog razmišljanja u kobinaciji sa snagom pozitivnog delovanja stvara pozitivne rezultate i sreću (prosvetlenje).Nasuprot tome-negativne misli u kombinaciji sa negativnim delovanjem su veoma destruktivna sila  koja vodi u bedu,bol i patnju.

„Dok radiš za preživljavanje, ne zaboravi  da radiš na kvalitetu svog zivota“

„Šta je zajedničko svim ljudima na planet? ...svi hoćemo mir. Toliko je razlika među nama: rasa, religija, nacionalnost, pol, visina, težina, starost itd, ali svi delimo jednu želju, da živimo u miru i sreći (unutar sebe, lokalno i globalno)

Želim vam mir, radost i ljubav.

QUEST FOR A BETTER LIFE ON EARTH  -

TRAGANJE ZA BOLJIM ŽIVOTOM NA ZEMLJI

Mi se neprestano razvijamo i učimo. U našoj je prirodi da ispitujemo i širimo svoje vidokruge. U ovom dragocenom traganju, imamo mnogo pomoći: meditacija, joga, kontakti s Majkom Zemljom provođenjem vremena u prirodi i omogućujući sebi vreme u tišini i samoći. Ništa ne mora da se učini SADA, nema vremenskog ograničenja; učite kako vama odgovara, ponekad više od ostalih. Povremeno, zapravo često vam se čini da uopšte ne napredujete, ali to nikada nije tačno. Stagniranje nije moguće, i mada naše oko to ne primećuje, mi se krećemo napred, iz jednog života u drugi. Nijedna se sekunda ne izgubi i uprkos onome što ste možda mislili, svako iskustvo ima svoju svrhu. Mnogo puta se pitamo zbog čega smo stvorili situaciju u kojoj smo se našli, možemo za to okrivljavati okolnosti, ljude, mesta i Boga. Kada smo pod pritiskom ili stresom, prijatnost tišine  i pogled u sebe može nam više pomoći nego što možemo zamisliti. Da, većina ljudi ne ume da pomogne sebi. A zašto? Zbog toga što potreba ozdravljenjem dolazi iznutra, a ne spolja. Ovde smo jer smo to izabrali. Niži astralni planovi daju nam teže lekcije, pa smo se na tu spustili da bismo ubrzali proces sazrevanja duše. Samo se malo nas seća kada je napravila taj izbor, ali svi ga pravimo. Na ovu divnu planetu dolazimo da se razvijamo, a u tom razvoju pomaže nam majka Zemlja, dozvoljavajući nam da koristimo njenu lekovitu energiju. Ali kako mi koristimo ili, bolje rečeno, zloupotrebljavamo tu energiju koju nam Zemlja daje?

Mi nastanjujemo ovu divnu planetu GAJU (Zemlju) potpuno nesvesni da je ona zapravo osećajno biće. Mnoge kulture to znaju, ali malo nas. Ovo biće dozvolilo je čovečanstvu da se koristi njime da bi pojačali i ubrzali svoja iskustva na fizičkom planu. Ovo nije žrtvovanje, već dogovor na najvišem nivou. Mi osećamo da smo povredili ovu planetu, ali za svoj rast koristimo samo sopstvena iskustva, ne obraćajući paznju na ono što je potrebno Gaji.

Zemlja se ne razlikuje od našeg tela. Ona upija energiju, baš kao i mi. Zbog štetnih aktivnosti čoveka, Zemlja je puna te štetne energije, a i dalje je upija. Ova se energija

smešta u njenu auru, kao što naša iskustva pune našu auru, a znamo da to može da zaustavi razvoj i izazove bolesti. Dogovor između Zemlje i čovečanstva je takav da se Zemlja sama brine za svoje održavanje i čišćenje, bez obzira na našu prisutnost. Čišćenje Zemlje je ogroman proces. Neki vidovi su cunami i vulkanske erupcije. U prošlosti su ti procesi bili slabiji i više lokalizovani zbog populacije. U današnje doba to se događa na globalnom nivou. Zloupotreba Gaje je ogromna, a njena istorija  pruža mnogo priča o njenom samočišćenju: Atlantida, Sodoma i Gomora, Nojeva barka...

Na žalost, čini se da što više napredujemo u tehnološkom smislu, to smo nebrižljiviji prema Zemlji. Umesto da je poštujemo i volimo, namerno je uništavamo toksičnim materijalima, nuklearnim testovima i raznovrsnim zagađenjem koje ne uništava samo zemaljsku floru, već i faunu. Mada nam je Zemlja dala dom, retko od nas zastane da pogleda i da se zadivi čudu koje nas okružuje.

Zemlja je deo nas, deo univerzalne energije. Nesebično nas hrani i poji. Dala nam je dom u kome možemo da učimo i da se usavršavamo. Pitanje očuvanja Zemlje je u mnogo vidova i pitanje  pomoći čovečanstvu.

Zato, kada zastanete da pomirišete ruže, setite se da ih zalijete.

RELATIONSHIPS - ODNOSI

Kad spomenemo odnose, mnogi pomisle na ljubav. To jeste jedna od najintrigantnijih veza izmedju dve osobe, ali to nije i jedina veza koja zaslužuje pažnju.

Koliko ljudi ima, toliko vrsta ljubavi postoji. Svi smo mi različiti, pa se tako svaki naš odnos sa raznim osobama razlikuje. Svaki odnos dvoje ljudi je jedinstven, nije bitno koje vrste, romantičan, porodičan, drugarski ili poslovni, nikada nismo ISTI sa raznim osobama u svom životu. To ne iznenađuje, jer kao što smo istakli, svako od nas je jedinstven, pa je tako i naš odnos u raznim interakcijama odraz te jedinstvenosti.

Ljudi koji imaju decu to znaju. Možete ih imati deset, ali svako volite na svoj način, ne manje ili više, nego drugačije.

Odnosi se razlikuju, pošto se naš karakter prilagodjava osobi s kojom smo u vezi, pa sa tom osobom i uz pomoć njene energije stvaramo zajednicu u kojoj razmenjujemo ljubav. Isto važi i ta naše prijatelje, možemo ih imati mnogo, ali samo poneki su „bliski“, a ostali mogu biti divni,  ali sa njima ne delimo ono nešto na energetskom i spiritualnom nivou.

To objašnjava zašto nas neki ljudi privlače i prema njima se lako otvaramo, kao da ih oduvek poznajemo. Verujem da zaista planiramo svoj život pre nego što se rodimo na Zemlji i imamo naše dogovore sa dušama sa kojima ćemo se sresti da bismo napredovali i širili našu ljubav. Međutim često zaboravljamo da mi BIRAMO svoj put jer imamo božanski dar slobodne volje, te su nam opcije uvek otvorene, i na tom putu nema pogrešnog skretanja. Odnos zbog koga nas boli glava, “nemogući“ ljudi koje srećemo, ili „ćaknuta“ porodica u kojoj smo rodjeni, svi oni imaju svoju svrhu koju smo odabrali zajedno sa njima, zato da bismo učili i upamtili da možemo da menjamo ono što nam se ne dopada. Naš način razmišljanja, naša uverenja koja ne služe ničemu, kočnice koje nas zadržavaju kad bismo leteli, sve se to može promeniti kada se setimo i shvatimo zbog čega smo ovde.

Svi odnosi su dobri! Iskusivši jedan jedini odnos, možete naučiti više  nego da ste pročitali 1000 knjiga na tu temu! Čak je i najlošiji odnos dragocen, jer nam pokazuju šta NE želimo i kako da ne privučemo isti problem ponovo. On vas uči kako voleći sebe i ceneći sebe rasterujete energiju koja nije u skladu sa tom vašom energijom!

Teško je kad zaglavite u odnos za koji znate da nema šanse da se popravi, loš odnos sa  nekim članom porodice, veoma se teško podnosi, npr. Vaši roditelji, sestre, braća ili deca, neće se menjati zbog vas. Niti će oni ceniti vaše požrtvovanje da se vi promenite radi njih. Njihovi će zahtevi samo rasti i vi ćete svakako završiti iscrpljeni i necenjeni.

Teško je držati se svojih dobrih zamisli i namera kada vas provociraju ili ponizavaju. Ali,  kad dobro razmislite, koja je vaša alternativa? Da izađete iz ravnoteže svađom i dokazujete nešto zašta niko ne haje? Mada je to razočaravajuće, povlačenje i priznavanje da nemamo MOĆ nad mislima i postupcima drugih, može biti od pomoći.

Mi nismo ovde da bismo nekome ugađali. Niti vi to možete. To je nemoguće. Šta se meni dopada, vama se ne dopada ili obratno, jer smo svi različiti. Pa, zašto se onda truditi? Samo budite svoji. Kada ste to što jeste, privlačite slične ljude, situacije iz kojih ćete učiti i napredovati, a sačuvaćete i svoj unutrašnji mir i duboko uverenje da se Univerzum kreće baš onako kako treba.

Kvalitet odnosa koji imate sa drugima zavisi samo od kvaliteta odnosa koji imate sa samim sobom.

Upamtite to i uživajte u divnome sebi u punoj meri! Obasipajte sve ljubavlju i imajte na umu da imate pravo da budete ono što jeste!

Vi ste nasmešena duša i voljeni ste.

SELF LOVE - LjUBAV PREMA SAMOME SEBI

Svako na ovoj planeti ima svoju definiciju ljubavi. Mnoge su slične, ali nema dve iste. Ljubav znači različite stvari svakome od nas, ali nema osobe, životinje ili biljke na Zemlji koja može bez nje.

Kad volimo, tada i brinemo, delimo, snabdevamo, dajemo, mazimo, milujemo, smešimo se, zalivamo i šta sve ne radimo za objekat svoje ljubavi. Tako uživaju oni koje volimo, naše biljke cvetaju, naši mezimci su ljupki i srećni i ceo svet oko nas sija. Ljubav je prirodno stanje postojanja, zbog nje smo ovde i jedino nju nosimo sobom kada napustimo ovaj svet.

Generacije su vaspitavane da je samopožrtvovanje plemenit čin, a da je ljubav prema samome sebi sramotna i sebična. Učili su nas da uvek stavljamo druge ljude i njihove potrebe ispred svojih sopstvenih, kao i da smo vrlo egoistični ako prvo uradimo nešto za sebe. Nije ni čudo što tako puno gorkih generacija nastanjuje ovu planetu.

Nema ničega lošeg u tome da budemo dobri prema sebi. Kad odgovaramo svojim potrebama i željama uskladjujete se sa sobom, srećniji ste, osećate da kontrolišete svoj život i od mnogo ste veće koristi i drugima. Nestaje osećaj da vas stalno iskorišćavaju, da ste žrtva okolnosti i sebičnih ljudi, zato što je nemoguće manipulisati vas! Drugi će poštovati vas, vaše vreme, vaše potrebe i pažnju koju im pružate pogotovo, jer će znati da zaista želite da ih saslušate. Ljudi će ceniti što im se posvećujete, ne zato što vas je majka tako naučila, već zato što vam je zaista STALO..

Svi vaši odnosi će procvetati jer će te osobe OSETITI vašu ljubav, a za vas će biti predivno da ih obasipate tom ljubavlju, jer je to nešto najprirodnije da se pruži, kad volite sebe, želite da podelite taj osećaj sa svima i sa svačim što vas okruzuje. To je Zakon. Tako stvari rade.

Ljudi mnogo šta rade jer se osećaju OBAVEZNI. Kada ste umorni, vozite se kući i jedva čekate da se spustite u svoju fotelju i zatvorite oči, već zamišljate trenutak kako otvarate vrata kad stignete. Ulazite, stavljate ključeve na sto, bacate pogled na fotelju i telefon počinje da zvoni, pomalo iznervirani, dižete slušalicu. To je vaš dobar prijatelj. Zove vas da odmah dođete, tako je uzbudjen,dobio je novi posao i želi da podeli radost sa vama. Mnogi od nas će reći, dobro, baš sam došla kući, doći ću malo kasnije. Ali ona insistira, hoće da dođete odmah, čak je nešto i skuvala, dolaze još neki prijatelji, kaže vam da ne „dramite“ i ne kvarite društvo.

Pa, skoro da vas vidim kako zaključavate vrata i polazite, ne baš srećni. I sebi i svojoj prijateljici učinili biste  veću uslugu da ste učinili ono što je u tom trenutku bilo najbolje za VAS. Radujete se zbog vaše prijateljice, ali ste umorni i iscrpljeni, bili biste puno bolje društvo da ste se prvo odmorili. Ovako sedite na njenom kauču dremajući i čak ste pod sumnjom da ne delite njenu radost! Izgleda da u ovoj situaciji niko ne dobija ono što mu stvarno treba.

Zanimljivo je koliko nam je teško da volimo sebe. Mnogo toga opraštamo drugima, ali ti naši razlozi za opraštaj se nekako ne odnose na nas. Treba, znači, izmeniti naše shvatanje ljubavi. Mi smo vredni toga i nema potrebe da budemo savršeni i da budemo po volji svakome. Prihvatanje sebe kako nas Bog ili Izvor prihvata, je ono što treba da naučimo, a to je veliki posao, ali sigurno je da se to može!

Mi smo duhovna bića u poseti ovde po sopstvenom izboru. Voljeni smo, zaštićeni, o nama se brinu. Naš život se sastoji od rasta i širenja naše duše i od radosti. Teško je izmeniti način razmišljanja, a još je teže prihvatiti da nismo samoživi i arogantni ako kažemo: “Da, ja sam dobra osoba i zaslužio sam da me vole“. Ali vi to JESTE. Zaslužili ste da budete voljeni, vi ste divno biće velikih mogućnosti i zaslužujete da imate  najlepši život koji se da zamisliti. Vi ste utelovljenje ljubavi i samo to možete da budete jer potičete iz Izvora koji je čista ljubav.

Prihvatite sebe kakvi jeste, kao biće svetlosti. Volite sebe kao što volite svog najboljeg prijatelja, sa svim njegovim manama, boljim i gorim danima, vi ga uvek volite. Volite SEBE. I širite svoju ljubav na ostale.

Svi možemo da volimo i da budemo voljeni. Počnite od sebe. Zapamtite, što više marite za sebe, više marite za druge i više imate da date!

TODAY - DANAS

Danas ću se smešiti i širiti sreću, mir i radost  na sve one na koje naiđem.

Moj život je pesma, koja čeka da bude otpevana.

I dok pristupam horu koji peva moju melodiju

Moj život je preplavljen zahvalnošću i oduševljenjem

Što mogu biti to što jesam, gde jesam

U ljubavi iz koje sam došla

Danas će moje srce pevati pesmu života

I ta će melodija stići vama

Nošena oblacima i vetrom

Srešćemo se u radosti

U mestu gde je vreme večito

Tamo gde se uvek nalazimo

I gde pokazujemo ljubav koja jesmo.

UNCONDITIONAL LOVE - BEZUSLOVNA LJUBAV

Jednostavno rečeno, bezuslovna ljubav je ljubav u svom najčistijem obliku. Takvom nas ljubavlju voli IZVOR ili Bog ili sve ono u šta vi verujete. On nam ne sudi, voli nas onakve kakvi jesmo i ne treba da menjamo ništa da bi nas više voleo. Ništa što radimo ili kažemo ne može da izmeni količinu ljubavi koju nam pruža kreator, zbog toga je ta ljubav tako savršena, jer smo prihvaćeni onakvi kakvi smo u svojoj suštini. A ono što jesmo, ponavljam, jeste sama ljubav. Ta ljubav ne traži ništa za uzvrat, ljubav bez obzira na bilo šta, to je ljubav za svaki deo materijalnog i duhovnog sveta. Bezuslovna ljubav je naš pravi duhovni cilj. Ljubav za bližnje, bez obzira na rasu, religiju ili dela. Jer dajući bezuslovnu ljubav, priznajemo da smo deo velikog Jedinstva koje je DUH. Voleći bližnjeg, zapravo volimo sebe. Strah stoji nasuprot ljubavi. Kod bezuslovne ljubavi nema straha.

Ništa ne može da raskine vezu ljubavi koja nam je namenjena. Ne treba da se plašimo odbacivanja, niti ismevanja i ne postoji kalup u koji treba da stanemo, da bismo bili prihvaćeni i voljeni.

Sunce svakoga greje. Ne cilja samo „zaslužne“, šta god to značilo, niti sija samo na drveće, izbegavajući travu i cveće. Ono greje svako živo biće i jednako obasjava ružu i korov. Kao što suncokret okreće glavu prema suncu, tako i mi treba da otvorimo dušu prema zracima bezuslovne ljubavi. Možemo je primati bez  osećaja krivice ili manje vrednosti i širiti na svakoga  i sve sa čim dođemo u dodir. To je put manjeg otpora, najlakši put, jer je opiranje vašoj pravoj prirodi koja teži ljubavi  je nešto najteže čemu se izlažete. Osećanja gorčine i straha rađaju se iz straha i krivice. Ova osećanja dalje donose druga negativna osećanja, tako da se krećete u lavirintu žalosti i ljutine.

Prihvatite bezuslovnu ljubav svesno, primate je svakako, bilo da ste svesni toga ili ne!

Priznajući njeno prisustvo u vašem životu, bićete sve zahvalniji i imati potrebu da je podelite sa drugima. Shvatanje da ste bezuslovno voljeni, čini da se ponovo rađate, rađa se vaše novo ja koje je pozvano da se stopi sa svetlošću i da je isijava takvom jačinom da zaseni i samo Sunce!

Dozvolite sebi da budete voljeni i budite ono što jeste i što je vaša suština, to je dar bezuslovne ljubavi.

WICCA - VIKA

Mnogo se govori o Vika-religiji, o njoj sam dosta saznala preko Interneta. Rešila sam da navedem jedan od tekstova koji je odlično opisuje. Mnogi veruju da je ona povezana sa veštičarenjem i da je opasna. Daću vam taj citat, a zatim svoj komentar u vezi sa njim. Verujem da sam otvorena za nova saznanja i poštujem svakoga i svačija uverenja, pa sam tako pristupila i Viki i predlažem da je i vi sami malo pročite. Pre toga, evo obećanog navoda:

„Vika je veoma , harmoničan i umeren način razmišljanja i života koji zastupa Jedinstvo sa božanskim i sa svim postojećim... Ona je  jutarnja rosa na laticama divnog cveta, nežno milovanje toplog letnjeg povetarca na koži ili toplina letnjeg sunca na licu. Vika je opadanje jesenjeg lišća, mekoća snega u zimu. Ona je svetlost i senka i sve ono između. Ona je pesma ptica i glas drugih stvorenja u divljini. Ona je biće u poniznosti pred prirodom Majke Zemlje. Vika je sistem verovanja  i način života koji se zasniva na rekonstrukciji prehrišćanke tradicije koja potiče iz Irske, Škotske i Velsa. Zahvaljujući arheološkim otkrićima, sada postoji osnov za verovanje  da je poreklo našeg sistema vere još dalje, medju ljudima Paleolitskog doba koji su se klanjali Bogu Lova i Boginji Plodnosti. Otkrivanjem tih pećinskih slika, oko 30.000 godina starih koje prikazuju čoveka sa konjskom glavom i  trudnicu koja stoji  okružena sa 11 ljudi, sa razlogom se može zaključiti da je Veštičarenje medju najstarijim sistemima verovanja u današnjem svetu. Veštičarenje je u praistoriji poznato kao „Zanat mudrih“, zato što su oni koji su sledili to verovanje bili usklađeni sa prirodnim silama, znali o lekovitim travama i lečenju, davali savete i bili vredan deo sela ili zajednice kao šamanski vidari i vođe. Oni su znali da čovečanstvo nije iznad prirode, zemlje i njenih stvorenja, već da smo mi samo jedan od mnogo delova i vidljivih i nevidljivih koji se kombinuju u celinu. Kako vodja Sitl kaže „Mi ne posedujemo Zemlju, mi smo deo nje“. Ovi mudraci su znali da moramo da vraćamo ono što uzmemo radi odrzanja ravnoteže. Jasno je da je savremen čovek, uprkos svog znanja i tehnologije, zaboravio na tu činjenicu. Shodno tome, danas se susrećemo sa ekološkim nesrećama i čak istrebljenjem zbog svoje gramzivosti za moći i bogatstvom. Nekoliko poslednjih vekova, Vika je pogrešno povezivana sa zlom, bezverjem i neispravnošću. Po mom skromnom mišljenju, ova pogrešna mišljenja potiču sa nekoliko mesta. Pre svega, srednjevekovna crkva od 15.do 18. veka stvorila je ove mitove da bi preokrenula sledbenike ovih starih verovanja da misle na njihov, crkveni način. Predstavljajući vešticu kao đavolski lik, a prvobitne likove koji su obožavani kao demone, misionari su uneli strah među vernike koji je zatim pomogao u procesu konverzije u nove religije.

Drugo, što se medicinske strane tiče, oni koji su radili ove početne studije imali su veoma malo znanje o ženskoj fiziologiji, posebno su malo znali o ženskim mesečnim ciklusima. Nepoznanice u ovoj oblasti poslužile su dobro crkvenim lovcima na veštice i njihovom autoritetu. Medicinska profesija koja se rađala takođe je od ovoga imala koristi jer je od vidarica oduzela moć, dajući je muškim lekarima, tako da su i ta moć i poštovanje prešli na njih. Nesrećom ovaj neosnovani strah i praznoverje traju već vekovima, sve do današnjeg dana. Zato su oni koji poštuju ova prirodna verovanja usvojili naziv Vica, što je skraćeno od Witchcraft-Veštičarenje, da bi izbegli progone, maltretiranja i neobaveštenost u vezi sa nazivima Veštičarenje i „veštica“. Da ne pominjemo štampu i Holivud koji su stvorili tu pogrešnu sliku samo radi profita.

Vikan veruje da duh Jednoga-Boginje i Boga postoji u svim stvarima. U drveću, kiši, cveću, moru, nama samima i svim stvorovima u prirodi. Ovo znači da je svaka pojedinost na Zemlji aspekt božanskog. Pokušavamo da poštujemo život u svim njegovim oblicima, vidljivim i nevidljivim..“ Herne - zvanični sajt Vike

Sada ste naučili nešto o Viki, a ima još mnogo toga da se sazna. Ja sam razumela da je to sistem verovanja koji se zasniva na poštovanju Prirode, Zemlje i Jedinstva. Napici i čini se koriste za lečenje glavobolje, nesanice, stresa i ako se koristi u negativnom smislu ima karmički efekat, baš kao negativna energija u nevikanskom sistemu verovanja. Prema svemu ovome, vidar bilo koje vrste ili religije koristi veštičarenje pri lečenju, šaljući pozitivnu energiju bolesniku ili koristeći lekovite trave da izleči bolest što takodje ima oblik bacanja čini. Sve se svodi na to kako shvatamo spiritualnost i lečenje. Ima mnogo toga za proučavanje i ja to od srca preporučujem, jer sam uvidela da svi mi koristimo magiju i da smo čarobnjaci u našim sopstvenim životima.

Želim da pružate samo dobrotu, ljubaznost i ljubav na ovome svetu!

XENOPHOBIA - KSENOFOBIJA

U psihološkom rečniku one se definiše kao „strah od stranaca“. Oxford English Dictionary tu reč definiše  kao odbojnost, ne samo prema licima iz drugih zemalja, već i prema drugim kulturama, podkulturama, sistemima verovanja. Ukratko sve ono „strano“ u vezi sa religijom, ličnim uverenjema, navikama, običajima, jezikom, ubedjenjima ili sa bilo kojim drugim kriterijumom.

To je zanimljiva tema i nalazim da se lepo može  primeniti i u spiritualizmu, religiji i svakom drugom aspektu nerazumevanja. To je strah od onoga što ne razumemo. Umesto da se upozna sa nepoznatim verovanjem, kulturom, religijom, navikama, ksenofobična osoba reaguje na njihovo postojanje sa odbojnošću.

Tokom godina sam sretala mnogo ljudi koji su ismevali spiritualnost, nazivali su je „besmislicom“, “ludošću“. Nečim što je „nenaučno“, “nelogično“, “traćenje vremena“, „uteha za budale“ itd. Ono što me najviše fascinira je činjenica da ljudi koji ismevaju spiritualnost nemaju pojma o njoj! Većina njih misli da ići u crkvu znači biti spiritualan i da je spiritualnost ako veruju da kad umru odlaze u Raj ili u Pakao.

Oni u Raju sede na oblacima i sviraju harfe za večita vremena, a oni u Paklu sede u velikim tiganjima i šerpama i nikako da se skuvaju! U ovo ja ne bih želela da verujem. Ali, ipak, vi istražujte! I razmišljajte! Da li su Ajnštajn ili Tesla  bili nelogični ili nenaučni? Ili slaboumni? Da, ovi veliki ljudi i mnogi drugi verovali su da je čovek mnogo više od smrtnog tela. Kvantna fizika je nauka koja ima mnogo toga da kaže u vezi besmrtnosti duše.

Ovde se uklapa ksenofobija. Strah od stranaca medju nama, vidara, medijuma, šamana, kako god ih zvali, pokazuje izvestan kalup u ponašanju ksenofobičara. Tako možemo slobodno reći, s ove tačke gledišta, da je ksenofobija izazvana neznanjem ili neobaveštenošću.

Najbolji način da proširimo svoje vidike je da učimo. Proučavanjem drugih kultura, naroda, religija i verovanja, pomoći će vam da se širite kao ljudsko biće i dobijete čudesno saznanje zašto smo ustvari ovde i šta predstavljamo.

Zato nemojte imati fobiju od nepoznatog već imajte fobiju od neznanja! I razvijajte se!  

YOU - VI

Nema dva ista čoveka na ovoj planeti. Svaka osoba je remek delo kreatora i potpuno unikatna. Savremeni život nam je na pleća natovario težak teret, vrednosti, način života, moda tradicija, sve je to nešto što neki misle da treba slepo pratiti da bi se „uklopili“ u društvo. Mnogi od nas na to i ne misle.

Nosi nas struja dok nas nešto stvarno ne protrese i natera nas da zastanemo i da se upitamo: jesam li ja stvarno ovo? Da li je ovo što ja zaista hoću? Da li ovo pruža zadovoljstvo? Kakvo značenje sve ovo ima?

Naše vidjenje dobrog i lošeg ponašanja počinje u našoj ranoj mladosti i dalje se razvija u skladu sa vaspitanjem i okolinom. Uobičajeno je na većini mesta u svetu da žalimo kada neko koga volimo umre. To međutim nije tako u svim kulturama. I sama sam bila svedok tome u Africi gde sam kao dete odrastala.

Naš prvi komšija bio je jako bolestan. Bio je na početku svojih 50-tih godina, profesor na „Makerere“ univerzitetu u Kampali-Uganda. Nismo ga dovoljno poznavali lično, ali smo bili bliskiji sa njegovom ženom, fina osoba i dobra susetka koja se veoma ponosila svojim mužem i njegovim radom. Imali su odraslu decu koja su često bila sa njima. Jedne rane večeri začula se muzika i pesma iz njihove kuće. Čuo se glasan smeh. Predpostavili smo da slave nekome iz kuće rođendan i dalje nismo obraćali pažnju.

Sutradan, naša susetka je došla sa najstarijim sinom. Izvinila se zbog muzike i upitala da li nam je smetala. Odgovorili smo „ne“ i da smo predpostavili da imaju „žurku“.

„O, da, slavili smo jer je moj profesor otišao na onaj svet“- rekla je ona. Prvo smo mislili da ne čujemo dobro i samo smo je začuđeno gledali. Tada se setila da razgovara sa ljudima iz druge kulture, nasmešila se rekla: “Oprostite, trebalo je da objasnim. Kada neko umre, naročito posle duge i teške bolesti, radujemo se jer znamo da je to kraj mukama i da je njihov duh slobodan i da mu je dobro na mestu odakle smo svi došli. Da, on će nam nedostajati, ali bilo bi sebično i grubo da zadržavamo nekoga  ko bi zbog toga dalje patio, kad već ne može da bude bolje. Bilo je vreme da njegova duša ode, te mi proslavljamo ponovno rođenje u Duhu, gde je naš dom.“

Eto, tako oni doživljavaju smrt. Tako ih uče od malena, i mada im pokojni nedostaje, znaju da je to proces koji mora da se desi i njihovo poimanje smrti im olakšava njeno prihvatanje.

Ovo je bio samo jedan primer kako ono čemu nas uče utiče na naša uverenja i pomaže ili odmaže u raznim životnim situacijama. Da su se ovi ljudi našli u Evropi, i počeli da pevaju i igraju jer im je neko voljen iz porodice umro, verovatno bi ih proglasili ili ludima ili bezosećajnima. Društvo ne bi dalo prestrog sud, ali ne bi ni zastali da se upitaju ZAŠTO se ovi ljudi tako ponašaju. Kao što se kaže-„Kad nešto ne ide, ne ide“ - tako se ne treba ponašati.

Lepota rođenja na ovoj Zemlji je, između ostalog, mogućnost da postanemo ono što želimo. Mi smo u procesu POSTAJANJA onoliko dugo koliko to želimo. Kad jednom shvatimo da možemo birati ono u šta verujemo, kako da živimo svoj život i šta želimo  mi smo slobodni. To nije lagan korak, pošto se konvencije teško slamaju. Moramo da imamo želju da budemo sami sebi autentični, a ta želja treba da bude jača od straha da

nas neće prihvatiti. Mi smo mnogo više od onoga čemu su nas učili: dete svojih roditelja, roditelj svoje dece, lekar, pisac, vatrogasac, muž, član crkve ili političke partije  itd. Verovanja koja smo nasledili rođenjem stvaraju naše vrednosti kao i oblike prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Ono što je u jednoj kulturi prihvatljivo, u drugoj nije, kao što smo videli. Isto pravilo važi za porodice: ono što je u mojoj porodici prihvatljivo, u vašoj možda nije. Tako neprestano upoređujemo i osuđujemo i pokušavamo da se uklopimo u nešto što je prihvatljivo, da ne odskakali na bilo koji način.

Biti pravedan prema sebi, živeti autentičan život, ne znači kršenje svih pravila. To samo znači da pratite samoga sebe, slušate svoje srce i verujete mu. Ako želite da nastavite svoje studije, a cela vaša porodica kaže da je to u vašim godinama glupo, šta ćete uraditi? Ako shvatite da se ne slažete sa onim što vaša crkva propoveda, hoćete li i dalje da budete njen sledbenik samo zato što drugi to očekuju od vas? Ako poželite da napišete knjigu i osetite da svetu imate nešto da kažete, hoćete li napustiti taj san samo zato što vaši prijatelji kažu da je to traćenje vremena? Pa, ako idete stazom manjeg otpora i pokušavate da radite šta drugi misle da je bolje za vas, to se zove „neverstvo prema sebi samom“. Ne može vas usrećiti zivot po tudjem receptu. Njima verovatno treba odobravanje drugih za sve što rade, takodje. Oni se ne ponašaju tako zato što vas ne vole, već zato što su naučeni da rade tako da izgledaju „normalno“ u očima društva, makako se zbog toga loše osećali. Prirodno, oni i vama žele taj lakši put, i tako i vi idete protiv vetra!

Teško je. Na početku. Prvi korak je uvek težak. Ali kad jednom iskusite predivan osećaj SLOBODE da budete VI, postaje lakše i smer vašeg života se menja kad počnete da ga kreirate prema svojim verovanjima. Stara poslovica koja kaže da ne možete sve zadovoljiti je apsolutno tačna. Vic je u tome što to niko i ne očekuje od vas! Usrećite sebe čuvajući svoj integritet, svoje pravo da odlučite ko ste, u šta verujete, živeći zivot u kome poštujete sebe, slušajući svoj unutrašnji glas. Odgurnite svoj Ego i slušajte svoju dušu. Ona vas nikada neće odvesti na stranputicu pošto je vaše najveće dobro njen cilj. Prateći svoju dušu dobićete nov, divan pristup životu i svi oko vas će dobiti želju da se razvijaju i uče. Želju da budu ono što jesu bez straha od odbacivanja. Oni koji odbacuju su oni koji se najviše plaše. Prema tome, živeći život tako što ste odani sami sebi je način da im pokažete da nema razloga za strah i da je sloboda samo na korak daleko!

Ne morate ništa da pokušavate. Lepota vaše jedinstvenosti baš je u toj jednostavnosti. Vi ste Vi. I to je sve što ikada treba da budete. Sijajte!

ZODIAC - ZODIJAK

Koji je vaš astrološki znak? Škorpion? Lav? Vaga? Možda ne znate puno o Zodijaku ili astrologiji, ali sam sigurna da bar znate znak u kome ste rođeni. Skoro svaki časopis ili dnevne novine sadrže dnevni horoskop koji možete da čitate. Ljudi nisu time baš oduševljeni, pošto se ne može očekivate da baš svi bikovi danas imaju gušobolju ili da budu ljuti na decu ili da imaju problem sa lopovima. Tu su svakako u pravu, ali šta je sa personalnim kartama i šta je zapravo Zodijak?

Pa, izgleda da proučavanje Astrologije datira čak do 3000 g. pre Nove ere. Tada su , zapravo, pribeležene prve činjenice o lunarnim ciklusima i  kretanju zvezda i planeta.

Dalje, kažu da je Stounhendz izgradjen 2.500 g. pre Hrista i da je korišćen za izračunavanje astroloških podataka.

Ali, otkud sve te životinje kao astrološki znaci, osim Libre, jedinog predmeta među životinjama? Veruje se da su Zodijak osmislili stari Egipćani i da je on kasnije usvojen od Vavilonaca, a reč „zodijak“ znači „krug tivotinja“ na grčkom jeziku. U to vreme, Astrologiju su koristili za predviđanje velikih dogadjaja kao što su ratovi, glad, prirodne katastrofe, kao i za prognoziranje vremena. Veruje se da je tu začetak Astrologije. Vavilonci su je preneli u Grčku, preko velikih filozofa Aristotela i Platona, oko 4-tog veka pre Hrista. Rani astrolozi su, znajući da je Suncu potrebno 12 lunarnih ciklusa da se vrati na svoj početni položaj na nebu, identifikovali 12 zvezdanih konstalacija u vezi sa ciklusima godišnjih doba. Svaka konstalacija je dobila ime, pa tako imamo Zodijak: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe. Astrologija je počela da bude cenjena kao nauka.

Oko 25og. pre Hrista, Grci su razradili sofisticirani sistem korišćenja datuma i časa rođenja da bi znali više o ličnim osobinama individue i njenim sklonostima, kao i o većim događajima u njenom životu. Ptolomej je napisao prvi moderan udžbenik Astrologije  i tako udario pečat toj nauci, koja se od tada nije znatno izmenila u zapadnjačkoj praksi ni do današnjeg dana. Iz Astrologije, rođene su i Astronomija i Medicina i sve donedavno (18.vek) te dve nauke bile su jedno. Ako ste želeli da postanete lekar, morali ste da znate mnogo o Astrologiji i u to vreme Astrologija je bila redovan predmet na studijama medicine.

U današnje vreme, Astronomija je nauka koja proučava objekte van Zemljine atmosfere, kao i njihove fizičke i hemijske osobine, zatim svodi zapažanja u matematički red. Astrologija je studija uticaja božanskog na iskustva ljudskog života,

a preko kretanja nebeskih tela. Znajući sve ovo, šta može Astrologija da učini za nas u današnje vreme? Najbolje je da je shvatimo kao „mapu“ svog života. Ona se takođe bavi ličnim razvojem i rastom ličnosti, vaša slobodna volja je uvek prisutna da vas podstakne na promenu izbora. Te personalne mape mogu vam ukazati na vaš životni put i na vašu pravu prirodu. Evo kako je to divno objasnio jedan nepoznati autor:

„Ako tražite mudrost i uputstva, ta mapa je jedan od načina da bolje shvatimo sebe i naš cilj na ovoj planeti. Svi mi tražimo veći mir i ravnotežu i način da osmislimo svoj život. Želimo da nam Astrologija da moć da širimo svetlost. Astrologija ne predviđa budućnost, ali može da kaže kakve izglede imamo. To nije proricanje sudbine, ali nam može dati informacije koje nam pomažu u donošenju odluka koje odredjuju našu budućnost. Saznanje o jednom trenutku, nekada vredi kao celo životno iskustvo.“

Kako ja shvatam, Astrologija je samo još jedan razlog više da zastanemo i da razmislimo o putu kojim idemo, još jedan način na koji nas naš duh tera da pogledamo iznutra i da pronađemo odgovore. Zvezde možda nemaju uticaj na to kako izgledamo ili na naš karakter, ali svakako mogu da nas ispirišu u daljem traganju za odgovorima i da podrže rast i razvoj naše ličnosti.

Prelazak u Više Dimenzije

Naša planeta prelazi u četvrtu dimenziju. Kakvu realnost mi možemo da kreiramo za taj svet?   Kada god svest napravi neki izbor, uvek se stvara odgovarajuća realnost koja prati taj izbor. U pozadini svakog problema ili izazova koji predstavljaju naše životne padove ili uspehe, krije se svesni izbor. Drugim rečima, mi učestvujemo u kreiranju naše stvarnosti u skladu sa načinom na koji reagujemo na spoljni svet. Na primer, mi možemo reagovati na tešku situaciju iz niže svesti tako što ćemo postati uplašeni, ljuti ili nesigurni, ili možemo reagovati iz više svesti tako što ćemo biti pozitivni, vedri i mirni. Ovakvi izbori se donose i u pozitivnim događajima, a ne samo u teškim. Na primer, možemo se osećati prepotentno, ili biti zabrinuti da je naš uspeh samo prolazna stvar, ili možemo osećati da ne zaslužujemo neki dobitak. Ili, na primer, možemo reagovati iz više svesti tako što ćemo razumeti da su svi događaji lekcije, bilo da su pozitivni ili negativni.  

Niska svest se ovde definiše kao trodimenzionalna i niža četvorodimenzionalna svest. Viša svest se definiše kao viša četvorodimenzionalna i petodimenzionalna svest.

Niža svest je bazirana na materijalističkom pristupu životu. Postoji samo ono što se može opaziti i izmeriti instrumentima fizičkog nivoa. Viša dimenzionalna svesnost je otvorena ka drugim nivoima postojanja koji se mogu percipirati samo našim unutrašnjim čulima.   Vrata ka tim nivoima leže unutar nas. Mnogi opisuju više dimenzije kao mistične nivoe ili raj, i veruju da im se može pristupiti samo nakon smrti. Iako većina ljudi nema kontakt sa višim dimenzijama, svako ko ima i najmanje verovanje u Boga, ima i određeni pristup tim nivoima kroz svoj sistem verovanja. Svi mi imamo iskustva viših dimenzija tokom noći, ali najtvrdokorniji trećedimenzionalni mislioci čak opovrgavaju i sećanja na svoje snove. Neki ljudi su došli na ovaj svet sa trećedimenzionalnom svesnošću kao primarnom. Ukoliko žele da prošire svoje umove, oni moraju naporno raditi da bi otvorili svoju imaginaciju za višedimenzionalno mišljenje i percepciju. Drugi, pak, su došli na ovaj svet sa otvorenom vezom ka višim dimenzijama i borili su se snažno da bi uzemljili sebe u svetu koji poništava njihovu suštinu postojanja.  U oba slučaja, da bi kompletirao svoj boravak na fizičkom nivou, čovek mora da nauči da bude majstor i u nižem i u višem dimenzionalnom mišljenju.  

Da bi postali majstori u trećedimenzionalnom mišljenju mi moramo imati razumevanje, i biti funkcionalni, u materijalističkom fizičkom svetu. Da bi postali majstor višeg dimenzionalnog mišljenja, mi moramo shvatiti da smo bića više svrhe. Kroz uzimanje fizičke forme mi imamo priliku da se oslobodimo starih šablona i ograničenja, i da budemo u službi JEDNOTE.  

Prvi i najvažniji korak u majstoriranju viših dimenzija je da shvatimo da Duh teče kroz nas, a ne od nas. Ovo razumevanje nam omogućava da otpustimo vezanosti za uspehe i nagrade fizičkog sveta.  Kako mi nismo izvor duhovne kreativne sile, već samo kanal kroz koji ona protiče, onda nam ne trebaju ni zasluge za ostvarenja koja je Duh napravio kroz nas. Ova sloboda od potrebe za priznavanjem zasluga nas takođe oslobađa i od straha od negativnih reakcija drugih ljudi. Ovaj proces je, u stvari, veoma težak jer mi retko dođemo do ove evolucione faze a da pre toga nismo uspostavili vezanosti ega za događanja trećedimenzionalnog sveta. Da bismo se oslobodili  vezanosti ega, moramo preusmeriti našu pažnju na jedan potpuno drugačiji deo sebe, na našu Dušu. Ovaj proces funkcionisanja, iz Duše a ne iz trećedimenzionalnog ega, težak je i dug, i zahteva veliku posvećenost. To je stanje koje se postiže korak po korak, kroz izbore koje pravimo kada reagujemo na našu fizičku realnost. Da li su naše reakcije na život iz višeg ili nižeg stanja svesti? Kada je većina naših reakcija na život trećedimenzionalna, onda mi funkcionišemo u toj realnosti. Međutim, kada izaberemo da reagujemo na životne situacije na višedimenzionalni način, onda se polako pomeramo u tu realnost. U stvari, sa svakim svojim izborom i reakcijom mi se udaljavamo ili približavamo toj novoj realnosti. Četvrta i peta dimenzija  nisu nove, ali su nove onima koji sebi nikada nisu dozvolili da ih svesno iskuse.Zašto su ti ljudi izabrali da se ne sećaju viših svetova? Neki ljudi ne znaju da takve realnosti postoje, pa zbog toga ni ne tragaju. Možda su oni izabrali da ne znaju za postojanje viših dimenzija jer ih je treća dimenzija zarobila u svojim iluzijama. Ipak, više dimenzije nisu nešto što se može iskusiti po prvi put, jer su to, u stvari, realnosti u koje se mi vraćamo. Ovaj povratak se sada doživljava ne samo kroz smrt i san, već i kroz svesne izbore koje pravimo dok smo budni i dok smo u svesnom stanju našeg fizičkog postojanja. Kada izaberemo da se setimo četvrte i pete dimenzije, mi počinjemo da budimo memoriju ostalih trećedimenzionalnih života. Oni koji su došli u ovaj život kao primarno četvorodimenzionalna i petodimenzionalna bića, verovatno su oduvek imali sećanja i snove o takvim životima. Dok počinjemo da se oslobađamo disbalansa naše trenutne stvarnosti, prošli životi koje smo imali u trećoj dimenziji dolaze u našu svest da bi se iscelili i izbalansirali. Učenje lekcija i obrazaca iz naših prošlih života može nam pomoći da prevaziđemo ograničenja našeg trenutnog života. Životi u kojima smo se suočavali sa istim izazovima, ili smo delili iskustva sa istim Dušama kao i u ovom životu, biće prvi kojih ćemo se setiti. Kada budemo u stanju da vidimo da se uzroci i obrasci naših trenutnih odnosa i izazova nalaze u našim prošlim životima, i kada iscelimo te probleme na samom izvoru, tada ćemo se spojiti sa svojom Dušom na dubljem i čistijem nivou. Tada možemo izabrati i da se “setimo” koja je svrha naše Duše u trenutnoj inkarnaciji. Zbog jedinstvenog kvaliteta vremena u kom se sada nalazimo, može biti veoma korisno ako iskusimo i osvestimo našu prvu inkarnaciju u trećedimenzionalnoj formi. U tom životu možemo dozvati u sećanje prvo iskustvo odvojenosti od Svega što Jeste. Sa svešću naše Duše mi često možemo videti naše uzvišene duhovne živote. Svesnost koju smo dostigli  u tim životima može nam biti veliki učitelj i može nam pomagati u prisećanju života iznad četvrte dimenzije. U životima u kojima ostvarimo svoju duhovnu misiju mi smo u stanju da podignemo veo iluzije i da svesno otputujemo u petu dimenziju, a i dalje. Naši uzvišeni duhovni životi mogu nam pomoći da osvestimo svoju sudbinu i spoznamo svoje multidimenzionalno biće. Dok svako od nas preuzima odgovornost za isceljivanje, balansiranje i uzdizanje sopstvene energije, istovremeno, na taj način, pomažemo i planeti da radi to isto

Šta se dešava kada umremo?

Bio si na putu kući kad si umro.

To se desilo u automobilskoj nesreći. Nikakva posebna nesreća, ali ipak smrtonosna. Iza sebe si ostavio suprugu i dvoje djece. To je bila bezbolna smrt. Hitna pomoć je dala sve od sebe da te spasi, ali bez uspjeha. Tvoje tijelo je bilo tako skršeno da je bolje što si umro, vjeruj mi.

I tada si me upoznao.

“Šta … šta se dogodilo? “Pitao si me.” Gdje sam ja?”

“Ti si umro,” rekao sam, činjenično odsutno. Nema smisla uljepšavati riječi.

“Bio je kamion… koji je proklizavao…”

“Jeste.” rekao sam.“

“I. .. ja sam umro?”

“Jesi. Ali nemoj se osjećati loše zbog toga. Svi umiru.” rekao sam.

Osvrnuo si se. Oko tebe nije bilo ničega. Samo ti i ja. “Kakvo je ovo mjesto?” pitao si me. “Je li to život poslije smrti?”

“Više ili manje”, rekao sam.

“Jesi li ti Bog?” pitao si me.

“Jesam.” Odgovorio sam. “Ja sam Bog.”

“Moja djeca … Moja žena,” rekao si.

“Šta je s njima?”

“Hoće li biti u redu?”

“To je ono što volim vidjeti,” rekao sam. “Samo što si umro, a glavna briga ti je tvoja porodica. To je lijepo.”

Pogledao si me fascinirano. U tvojim očima nisam ti izgledao kao Bog. Izgledao sam kao neki obični čovjek. Neki nejasni autoritet. Više nekako kao gimnazijski profesor od Svemogućeg.

“Ne brini”, rekao sam. “Oni će biti u redu. Tvoja djeca će te se sjećati kao savršenog roditelja u svakom pogledu. Nisu imali vremena da osjete prezir prema tebi. Tvoja supruga će svana zaplakati, ali će potajno osjetiti olakšanje. Budimo iskreni, tvoj brak se raspadao. Ako ti je za utjehu, ona će osjećati veliku krivicu zbog tog osjećaja olakšanja.”

“O”, rekao si. “Pa šta će se sada dogoditi ? Moram otići u raj ili pakao ili tako nešto?”

“Nijedno”, rekao sam. “Bićeš reinkarnisan.”

“Ah,” rekao si. “Dakle, hindusi su u pravu.”

“Sve religije su u pravu na svoj način”, rekao sam. “Prošetaj sa mnom.”

Pratio si me u stopu dok smo šetali u prazninu. “Gdje idemo?”

“Nigdje posebno,” rekao sam. “Samo je lijepo hodati dok razgovaramo.”

“U čemu je onda poenta?” Pitao si me. “Kad se ponovo rodim biću samo prazna ploča, zar ne? Beba. Znači, sva moja iskustva i sve što sam učinio u ovom životu neće biti važno?”

“Ne baš!” Rekao sam. “Ti u sebi imaš sve znanje i iskustva svih svojih prošlih života. Ti ih se samo ne sjećaš u ovom trenutku.”

Zaustavio sam se i uhvatio te za ramena. “Tvoja duša je veličanstvenija, ljepša i veća nego što uopšte možeš zamisliti. Ljudski um može sadržavati samo jedan maleni dio onoga što jesi. To je kao da staviš prst u čašu vode da vidiš da li je vruća ili hladna. Stavi mali dio sebe u tu posudu, i čim ga izvadiš van, stekao si sva iskustva koja je imao.”

“Bio si čovjek posljednje 34 godine, pa se još uvijek nisi ispružio i osjetio ostatak svoje ogromne svijesti. Ako bismo duže ostali na ovom mjestu počeo bi se prisjećati svega. Ali, nema smisla to raditi između svakog života.”

“Koliko puta sam se onda reinkarnisao?”

“O, mnogo. Jako mnogo. I u mnogo različitih života.” rekao sam. “Ovaj put ćeš biti kineska seljanka iz 540 godine nove ere. ”

“Čekaj malo?” zamucao si. “Vraćaš me natrag kroz vrijeme?”

“Pa, tehnički gledano da. Vrijeme, kakvo vi poznajete postoji samo u vašem svemiru. Stvari su drugačije tamo odakle ja dolazim.”

“Odakle si ti?” izgledao si zamišljeno.

“Oh, da!” objasnio sam ti, “Dolazim odnekud. Iz nekog drugog mjesta. I tamo postoje drugi poput mene. Znam da želiš saznati kako je tamo, ali iskreno nisi u stanju da to razumiješ.”

“Oh.” Rekao si, malo razočarano. “Ali čekaj, ako me reinkarnišeš na druga mjesta kroz vrijeme, da li bih u nekom trenutku mogao komunicirao sam sa sobom?”

“Naravno. To se stalno dešava. A kako su dva života svjesna samo pojedinačnog postojanja, nisi ni svjestan čak da se to događa.”

“U čemu je onda svrha svega toga?”

“Ozbiljno?” Pitao sam. “Ozbiljno? Pitaš me za smisao života? Nije li to malo stereotipno?”

“Pa, to je razumno pitanje.” Bio si uporan.

Pogledao sam te u oči. “Smisao života, razlog zbog kojeg sam napravio ovaj cijeli svemir, je da ti sazriješ.”

“Misliš čovječanstvo? Želiš da sazrijemo?”

“Ne. Samo ti. Napravio sam cijeli ovaj svemir za tebe. Sa svakim novim životom ti rasteš i sazrijevaš i postaješ veći i veličanstveniji um.”

“Samo ja? Šta je sa svima ostalima?”

“Ne postoji niko drugi”, rekao sam. “U ovom svemiru , postojiš samo ti i ja.”

Gledao si me tupo. “Ali svi ljudi na Zemlji …”

“Svi su ti. Različite inkarnacije tebe.”

“Čekaj. Ja sam svi!?”

“Sad shvataš.” Rekao sam, lupivši te po leđima da ti čestitam.

“Ja sam svaki čovjek koji je ikada živio?”

“Ili koji će ikada živjeti, da.”

“Ja sam Abraham Linkoln?”

“Ti si i Džon Vilkis But.” Dodao sam.

“Ja sam Hitler?” Rekao si, zaprepašćeno.

“I ti si milioni pobijenih.”

“Ja sam Isus?”

“I svi koji su ga slijedili.”

Zaćutao si.

“Svaki put kad nekoga učiniš žrtvom,” rekao sam, “sam sebe činiš žrtvom. Svako djelo ljubaznosti koje si uradio, uradio si sebi. Svaki srećan i tužan trenutak koji je doživio bilo koji čovjek jeste ili će biti doživljen kroz tebe.”

“Zašto?” Pitao si me. “Čemu sve ovo?”

“Zato što ćeš jednog dana postati poput mene. Jer je to ono što vi jeste. Ti si jedan od pripadnika moje vrste. Ti si moje dijete.”

“Opa”. Rekao si u nevjerici . “Hoćeš da kažeš da sam bog?”

“Ne. Ne još. Ti si fetus koji još uvijek raste. Nakon što proživiš svaki ljudski život kroz svo vrijeme, dovoljno ćeš narasli da se rodiš.”

“Znači, cijeli svemir,” rekao si. “To je samo … ”

“Nekakva vrsta jajeta.” Odgovorio sam. “Sada je vrijeme da kreneš u svoj sljedeći život.”

I ja sam te poslao na put.

Nepoznat autor

Andjeoski Brojevi

Vaši Anđeli često komuniciraju i šalju vam poruku pokazujući vam sljedovebrojeva. Oni to rade na dva načina. Prvo, oni vam tiho šapću u uho kako bistepodignuli pogled i primetili koliko je sati ili da vidite telefonski broj nareklamnom plakatu. Anđeli se nadaju da ćete postati svesni toga da opet viđateisti slijed brojeva. Na primer, možda ćete se često susretati sa slijedom 111 ičini vam se da svaki put kada pogledate na sat na njemu je prikazano 1:11 ili11:11.Drugi način na koji vam anđeli pokazuju sljedove brojeva je fizičko podešavanjetako da, na primer da se ispred vas pojavi automobil koji ima specifične brojevena tablicama, a koje oni želi da vi vidite. Ljudi koji su svesni ovog fenomenapostaju vešti u tumačenju značenja različitih tablica. Na ovaj način, anđeli ćevam zapravo poslati detaljne poruke (S.Martin u filmu Priča iz L.A dobijaznakovne poruke s reklamnih plakata).Međutim, naši će nam vlastiti anđeli reći ako za našu situaciju ti brojevi sadržedrugačiju poruku. Pitajmo svoje anđele: „Što mi pokušavate reći?“ i oni će namrado dati dodatne informacije koje će nam pomoći u dekodiranju brojčanogznačenja.111 - Pažljivo pratite svoje misli i pazite da mislite samo o onome o čemu želitemisliti, nikako na ono što ne želite. Ovaj slijed je znak kako se pred vamaotvaraju vrata mogućnosti i vaše misli poprimaju oblik rekordnom brzinom.Slijed 111 je poput žarkog svetla treperave žarulje. On znači da je svemir upravonapravio fotografiju vaših misli i da ih pretvara u stvarnost. Jeste li zadovoljni smislima koje je svemir ulovio? Ako niste, ispravite svoje misli (zazovite svojeanđele da vam pomognu u tome ako imate poteškoća s kontrolisanjem ilipraćenjem svojih misli).222 - Vaše novo posađene ideje počele su rasti u stvarnost. Nastavite ih zalivati inegovati i uskoro će se probiti kroz sloj zemlje pa ćete videti dokaz svogmanifestiranja. Drugim rečima, ne odustajte pet minuta pre čuda. Ono što stezamislili uskoro će postati stvarno, stoga nastavite s dobrim radom! I daljemislite pozitivno, izgovarajte afirmacije i nastavite s vizualizacijom.333 - Uzašli Majstori su u vašoj blizini, žele vam dati do znanja da imatenjihovu podršku, ljubav i društvo. Često ih pozivajte, posebno kad oko sebevidite obrasce napravljene od broja tri. Neki od najpoznatijih uzašlih majstorasu: Isus, Mojsije, Marija, Quan Yin i Yoganandau.444 - Anđeli vas u ovom trenutku okružuju, uveravaju vas u svoju ljubav ipomoć. Nemojte se brinuti jer pomoć anđela je u blizini.555 - Zavežite pojas jer pred vama je velika životna promena. Na nju nemojtegledati kao ne pozitivnu ili negativnu, jer promene su prirodni deo životnogtoka. Možda je ova promena odgovor na vaše molitve stoga nastavite sebegledati i osećati se kao da ste u miru.666 - Vaše misli nisu u ovom trenutku u ravnoteži, previše ste usredotočeni namaterijalni svet. Ovaj brojčani slijed vas upozarava da trebate uravnotežiti svojemisli između Neba i Zemlje. Poput poznate „Evanđeoske besede na gori“, te daspoznate kako će se kao posledica toga vaše materijalne i emocionalne potrebeautomatski zadovoljiti.777 - Anđeli vam plješću! Čestitamo, vi ste na redu! Nastavite dobro raditi iželje će vam se ispuniti. Ovo je izuzetno pozitivan znak i otkriva kako biste jošmogli očekivati i dodatna čuda.888 - Ovo je znak kojim vas žele upozorite da se pripremite jer će se u vašemživotu završiti jedna faza. Ovaj brojčani slijed znači da stavljate tačku na jednojfazi koja je povezana s vašim emocijama, karijerom ili vezom. On takođe značida postoji svetlo na kraju tunela. Nadalje, takođe nosi značenje: „Plodovi susazreli. Nemoj čekati da ih ubereš i uživaš u njima.“ Drugim rečima, nemojteodugovlačiti sledeći potez ili se suzdržavati od uživanja u plodovima vlastitogtruda.999 - Završetak. Ovo je kraj jedne važne faze u vašem osobnom ili društvenomživotu. Takođe, to je i poruka svetlosnim radnicima koji su vezani za isceljivanjeZemlje i znači sledeće: „Vrati se na posao, jer te upravo sada Majka Zemljatreba.“000 - Podsetnik da ste vi jedno s Bogom i da osetite prisutnost Stvoriteljeveljubavi unutar sebe. Takođe, to je i znak kako je neka situacija došla do krajasvog kruga.

Doreen Virtue

Lepota....

Kao da je najveća nesreća lepih devojaka upravo u njihovoj lepoti. Umesto ulaznice, kao što se na prvi pogled čini, lepota postaje teret koji većina teškom mukom iznese…

Najlepše i najpopularnije devojke sazidaju kule i gradove oko sebe i u tom silnom samoljublju kao da se izgube. Naviknute od malena na komplimente i poseban tretman nastoje svim silama da održe savršenu sliku koja je o njima stvorena. Pritom to nije celovita slika koja predstavlja njihovu ličnost već samo delić gde se sve svodi na spoljašnji izgled i ostavljanje utiska.

Posvećene su zavođenju svega oko sebe, formi naspram suštine, dizajnu a ono unutrašnje, ono istinsko zanemaruju i maskiraju.

Kako godine prolaze one počinju da shvataju svoju nemoć. Dolaze nove generacije, mlađe i lepše, smenjuju se trendovi, boje i ukusi. Popularno preko noći postaje prevaziđeno. Telo neminovno propada i izdaje. Ljudi i stvarnost takođe. Sve postaje nepodnošljivo. Odjednom se u njima otvara prostor koji treba da se popuni dubljim sadržajima a stare priče, toliko puta ispričane, više ne važe.

One ne rade više samo na telu već i na svojoj ličnosti ali odakle početi kada je toliko toga propušteno. Umesto temeljnog obrazovanja sledi iščitavanje priručnika i prikupljanje znanja iz časopisa, revija. Opsednutost dobija neke sasvim druge oblike ali telo i dalje ostaje, bar prećutno, početak i kraj svega.

Koliko sam samo prelepih devojaka sreo, duboko nesrećnih i razočaranih, kako sobom tako i drugima. Jednostavno nisu pronašle sebe. One, naravno, to prikrivaju, glume sreću i ispunjenost, predstavljaju se najbolje što mogu stvarajući privide o sebi ali kada se malo bolje zagledaš u njihovu priču vidiš jednu dublju usamljenost i gotovo hronični nedostatak ljubavi.

Retko šta može da ispuni njihovu prazninu i da im na duže vreme zaokupi pažnju. Javlja se prikriveni strah od svega a ponajviše od neostvarenosti i prolaznosti. Gubi se sposobnost da se oseća i saoseća, da se voli i bude voljen. Sve počinje da boli, smeta i provocira. Svoji okviri postaju pretesni a okviri drugih svakakvi, samo ne dobri i zato se omalovažavaju, preziru. Umesto strasti za životom javlja se strah od života. Umesto kidanja lanaca zidaju se nove ograde.

Sve postaje isprazno, lažno, apatično, napeto, nedoraslo. Ni ne slute da su i one same, u stvari, takve a da je svet kojim su okružene njihovo ogledalo? To su naprosto one iako se celim svojim bićem toga odriču?!

Većina je oponašala i oponaša određeni model koji je naširoko prihvaćen i proglašen lepim. Imitiraju muzičke zvezde, slede modne trendove, uhvaćene su u večnu zamku brendiranog i Novog… Ni ne slute da će već sutra ono što se danas smatra originalnim i novim biti prepoznatljivo i prevaziđeno. Ni ne slute da se radi o jednoj nameštaljci gde je fizički izgled po zacrtanom modelu samo instrument za ostvarivanje profita, kreiranje načina života i psihe.

Otuda toliko ispeglanih kosa, tela preplanulih u solarijumima, perfektnih linija po savetima ne znam koga, izgladnjivanja, nemilosrdnih tretmana, silikona i plastičnih operacija. Otuda toliko anesteziranih pogleda i osmeha, snova o medijskoj popularnosti i slavi. Otuda toliko fabrikovanih lepota a tako malo autentičnih, nezavisnih, svojih. Otuda sposobnost da se površno razglaba o svemu ali ni o čemu duboko i temeljno.

Treba zaviriti iza tih namontiranih lepota i potražiti ono što se krije iza? Umesto u tela treba gledati u glavu, umesto u glavu treba gledati u oči a umesto u oči treba se zagledati iza očiju i potražiti suštinu.

Uglavnom žive za sebe zaboravljajući da se ovaj svet sastoji i od drugih? Uglavnom žive za danas zaboravljajući na ono juče a naročito za ono sutra? Mrze stado i masu ne sludeći da su i one deo tog stada i mase?

Što više šminke više razloga za prikrivanje. Što više naslaga tuđeg i veštačkog manje prirodnog i svog. Što više zavisti manje poštovanja, što više skrivanja manje pronalaženja…

Upravo taj štit, prenaglašena nedodirljivost, neretko i bahatost, ponašanje po uzoru na zvezde, prikriva najtananija osećanja, krhkost i plahovitost, kao i dileme i zapitanosti koje se strogo čuvaju. Upravo taj štit prikriva ono najlepše u njima – ženstvenost, nesigurnost, čulnost, poetičnost, životvornost.

Vešto kontrolisanje emocija i strasti, navodna neranjivost, ograđivanje od svega što obavezuje postaje, u stvari, nesvesna dresura i prilagođavanje bolesnom svetu u kome ima sve manje mesta za ljudsko.

I otuda „dobra riba“ ili „cool riba“ po standardima većine predstavlja, u stvari, obezličenu i obezduhovljenu devojku koja je svoj život podredila kriterijumima koji su je obezvređivali kao ženu. Šta predstavlja agresivna seksualnost, napadna i veštačka opuštenost, smeškanje svima i zavođenje svega oko sebe, opsednutost spoljašnjim, vođenje ljubavi bez ljubavi – zar sve to nisu proizvodi duha vremena i razultati sveopšte medijske (sistemske) manipulacije koja se upravo zasniva na tim principima?

Koga, zapravo, pokušava da zavede savremena žena? Za kakvog se muškarca priprema? Za isto tako ispraznog automatizovanog i obezličenog fizikalca i potrošača ili za prosvećenog estetu, čoveka, koji može nešto dublje i trajnije da probudi u njima? Za čoveka koji će da voli i njih a ne samo njihova tela…

Žena je sve manje žena a sve više rob tržišta podređena zahtevima ponude i tražnje. Kamo sreće da su ti zahtevi humanizacija svega postojećeg, borba za slobodu i težnja ka istinskoj lepoti, naprotiv, radi se o šminkanju i mirisanju polumrtvog čoveka koji zaudara i koji je odavno već na izdisaju. Upravo je taj leš savremeni čovek koji iz korena treba da se izmeni, ozdravi i oživi a ne da se modnim, hirurškim i ne znam kakvim tretmanima predstavlja živim, srećnim i ispunjenim.

Veštica se predstavlja u devičanskom obličju…

Tamnica se predstavlja u vidu sreće i slobode…

Lepo je ono što je spontano, lagano, razigrano, raspevano, duboko. Lepo je ono što izaziva osmeh i radost, ono što je iz srca i duše a ne ono što izaziva kruto strahopoštovanje i poziva na oprez. Lepo je ono što oplemenjuje, razoružava i razume a ne ono što te koči i plaši. Lepo je ono što te grli, ljubi i daje, ono što je u stanju da te isprati i u trenucima kada ni sam sebe ne možeš da ispratiš a ne ono što te neprestano vređa, traži mane i gleda da te uništi na svakom koraku. Lepo je ono što te čini srećnim i boljim a ne ono što leči svoje komplekse na tebi i gleda da ti usisa svu životnu energiju.

Zato žena treba da bude žena a ne maskirano skladište svega i svačega, na prvi pogled, savršeno upakovano dok se, u stvari, u sebi kuva i raspada. Spoljni izgled jeste važan ali ukoliko se sve na to svede to je kao kada bismo umesto hrane jeli ambalažu.

Unutrašnje bogatstvo treba da bude mera ljudskog bogatstva a telo simbol slobode i slobodnog pokreta a ne ukočenosti, izveštačenosti, plastičnosti. A to je jedino moguće u slobodnom svetu za koji se treba izboriti.

Stefan Simić

Kako da pomognemo depresivnoj osobi?

Ako je neko koga volite depresivan, sigurno ćete se zapitati da li možete da uradite nešto da mu pomognete?

Naravno da možete. Vaša podrška i ohrabrenje mogu igrati veliku ulogu u oporavku voljene osobe. Ali ne zaboravite pritom da vodite računa i o sebi.

Depresija vas lako može iscrpeti ako ne vodite računa o svojim potrebama i ako dođete u takvo stanje teško da ćete moći bilo kome da pomognete.

Depresija je ozbiljan ali izlečiv poremećaj od koga boluju milioni ljudi širom sveta. Depresija mnoge onemogućava da izvršavaju svakodnevne zadatke i izaziva nesnosan duševni bol. Depresija ne pogađa samo obolele nego i sve oko njih. Ako je vaša voljena osoba depresivna iskusićete najrazličitija osećanja od bespomoćnosti i frustracije do besa, krivice, straha i tuge. Sva ova osećanja su normalna ali nemojte im se potpuno prepustiti. Nije lako paziti i živeti sa depresivnom osobom.

Da biste pomogli depresivnoj osobi prvo što morate uraditi je da naučite sve što možete o depresiji i da pronađete najbolje načine da sa takvom osobom razgovarate. Depresija onemogućava osobu koja od nje boluje da se poveže sa drugom na duboko emotivnom planu, i to ne shvatajte lično. Depresija jednostavno isisa svu energiju, optimizam i motivaciju iz čoveka, stoga imajte strpljenja. Ne očekujte od voljene osobe da se trgne i začas vrati u „normalu“. Ali isto tako nemojte takvoj osobi povlađivati i sakrivati probleme od nje. Ne izvinjavajte se u njeno ime nego je naterajte da prihvati grešku i vrati se u realnost. Ne možete spasiti ili izlečiti nekoga od depresije ali mu možete pomoći da se vrati na pravi put ka oporavku.

Ako primetite da je neko koga volite depresivan, razgovarajte sa njim. Pitajte ga zbog čega se tako oseća i šta je povod takvog njegovog stanja. Pokažite mu da ste tu za njega i da ćete mu pomoći da prebrodi sve probleme. Objasnite mu da to što oseća nije trajno i da će se to promeniti ali da na tome mora predano da radi. Ukažite mu na sve dobre i lepe strane koje on sada ne primećuje. Uradite nešto lepo za tu osobu, nešto što će mu vratiti osmeh na lice. Nemojte takvoj osobi govoriti da je sve što oseća samo u njenoj glavi, da svi kroz to prolazimo ili biti strogi prema njoj. To će imati samo kontraefekat.

Ako je ta osoba u baš teškom stanju, posavetujte je da potraži stručnu pomoć. Depresivne osobe je teško naterati na ovaj korak ali potrudite se da joj objasnite zašto je to važno. Depresivne osobe često osećaju da je situacija beznadežna i da im ništa ne može pomoći. Ako se preterano opire posavetujte je da barem ode kod lekara opšte prakse ako ne žele da ode kod psihijatra ili psihologa. Često kada dobiju profesionalno mišljenje, depresivne osobe se predomisle i potraže stručnu pomoć.

Ne zaboravite, najbolja pomoć koju takvoj osobi možete pružiti je da joj date svojupodršku, bezuslovnu ljubav i razumevanje tokom celog toka bolesti. Ako depresivnoj osobi prepišu neke medikamente, vodite računa da ih redovno uzima. Naterajte je da ide sa vama u duge šetnje, teretanu, vožnju bicikla ili koja god fizička aktivnost vam je dostupna jer vežbanje depresivnim osobama može puno pomoći na putu ka izlečenju.

Vodite računa o zdravijoj ishrani i terajte je da se vodi vašim primerom. Za depresivne osobe čak i najmanji poslovi mogu biti prezahtevni pa se ponudite da pomognete kad god možete. To ne znači da uradite posao umesto nje jer je kontraproduktivno, već joj se pridružite.

Ali ne zaboravite da postavite granice kako bi zaštitili sebe i brinuli se i o sebi. Kad vas izneveri, nemojte se ustručavati da to kažete. Nemojte izgubiti kompas u sopstvenom životu, potražite pomoć ako vam je potrebna da se o takvoj osobi brinete.

Ako vaša voljena osoba priča o samoubistvu, nemojte to zanemariti i predstaviti sebi kao govor tuge. Odmah reagujte i potražite pomoć jer depresivne osobe često smrt vide kao jedini izlaz iz stanja u kome se nalazite. Ne ostavljajte takvu osobu nasamo, pozovite hitnu pomoć i razgovarajte sa stručnjacima kako da joj pomognete. Čak i ako osoba ne priča o suicidu znake možete primetiti u izrazitoj povučenosti, okupiranosti smrću, samodestruktivnom ponašanju ili izrazitom miru.

Nikada nemojte smetnuti sa uma da je depresija ozbiljno oboljenje pa mu tako morate i pristupiti.