Svima je poznata situacija kada je naš odnos sa nekim čovekom iz nekog razloga prestao ali osećanje, misli i reči koji njemu želimo da uputimo su ostale.
Odnosi sa drugima mogu se završiti na razne načine. Nekada jednostavno dođu do kraja, nema više energije između dvoje ljudi, ništa ne ostaje nedorečeno. Ali može da se desi i drugačije, odnosi se prekidaju bez obzira da li smo spremni za to. To može biti nagla odluka prijatelja ili partnera da prekine odnos, neočekivana odluka šefa da vas otpusti ili najgore smrt voljene osobe. Tada naš odnos sa tom osobom i dalje ostaje živ.
Tada u nama ostaju emocije koje “vise”. S jedne strane zbog iznenadnog prekida, nismo stigli osobi da kažemo sve što smo želeleli a sa druge strane koda nas se stvaraju emocije koje su vezane za sam prekid odnosa. Čak i ako je čovek spreman za rastanak, zbog toga što doživljava gubitak javljaju se nova osećanja.
Situacija kada dijalog nije moguć iz različitih razloga, može godinama da okupira čoveka. On u sebi mnogo puta ponavlja nekoliko desetina varijanti razgovora, koji se nikada u stvarnosti nisu dogodili.
Šta da se radi kada važan za vas razgovor iz različitih razloga nije moguć? Jedan od načina da se izborite sa situacijom, može biti pisanje pisma.
Svrha pisanja pisma uopšte nije u tome da se pošalje, već u tome da pomognete sebi da se oslobodite cikličnih dijaloga (odnosno monologa) u glavi, od snažnih doživljaja, koji utiču na ceo vaš život.
Pisma takođe pomažu i u situacijama kada je dijalog moguć, ali iz nekog razloga, niste spremni, ne možete ili ne želite da pričate o svojim osećanjima direktno. Možda se osećate previše loše, možda se plašite reakcija druge osobe.
Najveća prednost “pisma bez slanja” je u tome što nema potrebe za onim što se zove “prati šta govoriš”. Možete napisati sve što poželite, u bilo kom obliku pogodnom za vas. Možete zatražiti oproštaj, ispoljiti pretenzije, bes ili izjaviti ljubav. U stvari, da izrazite sva osećanja koja imate.
Druga prednost pisanja pisama je u situacijama kada čovek nema sa kim da podijeli ono što preživljava, kada mu se i reči, i osećanja, i misli vrte po glavi, bez reda, izmešani.
Postepeno, pišući svaku reč sve će doći na svoje mesto, sve što se dešava u vašem unutrašnjem svetu. Zbog toga je bolje da se pismo piše rukom po papiru.
Tako da, ako vas je ovaj način oslobađanja inspirisao, izaberite odgovarajuće vreme i mesto gde vas niko neće ometati. Ovo je veoma važno, jer pri pisanju mogu da se pojačaju osećanja i pođu suze.
Možete pisati o svom bolu, ljutnji, besu ili žaljenju. Ne postoje ograničenja. Ponekad su pisma duga, ponekad kratka, jedna linija, mogu biti jednoobrazna ili nedosledna. To nije toliko važno, glavno je da vam pomognu.
Napominjem, pismo se ne piše da se pošalje! Kada je pismo napisano, kako ćete postupiti sa njim sami odlučite. Ja ne preporučujem da se pismo čuva, glavni smisao tehnike je da pomognete sebi da se oslobodite od doživljaja, koji bi vremenom mogli da postanu toksični.
Svako može da smisli način koji mu je pogodan. Moguća je i varijanta spaljivanja- “ritualno spaljivanje” ako želite.
Prvo, to je neka vrsta ritualnog čišćenja, a nije tajna da se u mnogim kulturama za to koristi plamen.
Drugo, kada vaša bliska osoba umre, a poželite da ona čuje vaše misli, osećanja, možda zvuči mistično, ali je moguće na takav način da se “isporuči” pismo tamo gdje se pisma “ne šalju”, u ovom slučaju, spaljivanje, može da se posmatra kao način “isporuke”.
Nadam se da će ovaj metod pomoći mnogima, u situacijama kada vaša osećanja i doživljavanja nemaju mogućnost da čuju oni koji su za vas važni, ili oni koji više nisu sa vama, ili da oslobodite od neizrečenih fraza, misli i osećanja svoj život.
No comments:
Post a Comment