VEĆE MORE

VEĆE MORE

MOJA DUŠA I JA ODOSMO NA VELIKO MORE DA SE OKUPAMO. I KAD STIGOSMO DO OBALE, KRENUSMO U POTRAGU ZA MESTOM SKRIVENOM I NA OSAMI.

ALI DOK SMO HODALI, SPAZISMO ČOVEKA NEKOG KAKO SEDI NA SIVOJ STENI, UZIMA NAPRSTKE SOLI IZ VREĆE I BACA IH U MORE.

"OVO JE PESIMISTA," REČE MOJA DUŠA. "HAJDEMO ODAVDE. TU SE NE MOŽEMO KUPATI".

I HODASMO DALJE DOK NISMO DOSPELI DO JEDNE UVALE. TU UGLEDASMO ČOVEKA NEKOG, GDE STOJI NA BELOJ STENI, A U RUCI MU ŠKRINJICA DRAGULJIMA UKRAŠENA, IZ KOJE JE ZAHVATAO ŠEĆER I BACAO GA U MORE.

"A OVO JE OPTIMISTA," REČE MOJA DUŠA. "NI ON NE SME DA VIDI NAŠA TELA OBNAŽENA".

HODASMO DALJE. I NA ŽALU UGLEDASMO ČOVEKA NEKOG KOJI JE SKUPLJAO MRTVE RIBE I S NEŽNOŠĆU IH VRAĆAO NATRAG, U VODU.

" NE MOŽEMO SE KUPATI NI PRED NJIM," REČE MOJA DUŠA. "ON JE LJUBITELJ LJUDSKOGA RODA".

I ODOSMO DALJE.

TAD STIGOSMO DO MESTA NA KOJEM JE ČOVEK NEKI PRATIO SOPSTVENU SENKU NA PESKU. TALASI SILNI NAIDJOŠE I IZBRISAŠE JE. ALI, ON JU JE I DALJE SVE JEDNAKO PRATIO.

"OVAJ JE MISTIK", REČE MOJA DUŠA. "OSTAVIMO GA".

HODASMO DALJE, DOK U JEDNOM ZATONU TIHOM NE UGLEDASMO ČOVEKA KOJI JE SKUPLJAO PENU I STAVLJAO JE U ZDELU OD ALABASTERA.

" ON JE IDEALISTA," REČE MOJA DUŠA. "TAJ NIPOŠTO NE SME DA NAS VIDI NAGE".

I NASTAVISMO DALJE. ODJEDNOM ZAČUSMO GLAS NEKI GDE UZVIKUJE: "OVO JE MORE. OVO JE DUBOKO MORE. OVO JE MORE BEZMERNO I SILNO". A KADA STIGOSMO DO GLASA TOG, SPAZISMO ČOVEKA KOJI BEŠE LEDJIMA OKRENUT MORU, A KRAJ UHA DRŽAŠE ŠKOLJKU I OSLUŠKIVAŠE NJEN ŠUM.

A MOJA DUŠA REČE: "HAJDEMO DALJE. OVO JE REALISTA, KOJI OKREĆE LEDJA CELINI KOJU NIJE KADAR DA POJMI, A BAVI SE DELIĆEM NJENIM".

I TAKO ODOSMO DALJE. A NA JEDNOM MESTU PUNOM MORSKE TRAVE MEDJU STENJEM SPAZISMO ČOVEKA NEKOG, KOJI BEŠE ZARIO GLAVU U PESAK. i JA REKOH MOJOJ DUŠI: "OVDE SE MOŽEMO OKUPATI, JER NAS OVAJ NE VIDI".

"NIPOŠTO," REČE MOJA DUŠA. "JER OVAJ JE NAJOPASNIJI OD SVIH. TO JE PURITANAC".

TAD VELIKA TUGA PROŽE LICE MOJE DUŠE I NJEN GLAS.

"HAJDEMO ODAVDE", REČE ONA. "JER, TU NEMA SAMOTNOG, SKRIVENOG MESTA GDE BISMO SE OKUPALI.

I TADA ODOSMO SA TOG MORA DA POTRAŽIMO ONO MORE VEĆE...."BEZUMNIK"