DEVET VRSTA INTELIGENCIJE U ČOVEKA PO TIPOLOGIJI HAUARDA GARDNERA

DEVET VRSTA INTELIGENCIJE U ČOVEKA PO TIPOLOGIJI HAUARDA GARDNERA

Profesor Hauard Gardner poznat po svojoj teoriji višestruke inteligenciji, predaje na Harvardu i dobitnik je Mek Artur nagrade. Gardner je teoriju o višestrukoj ili multiploj inteligenciji prvi put pokazao u svojoj knjizi „Okviri mišljenja“. On tvrdi, kao što je već napomenuto, da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudske inteligencije i da svi posedujemo različite individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije višestruke inteligencije. Gardner definiše inteligenciju kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranju proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira. Posle objavljivanja knjige „Okviri mišljenja“ Gardner je dodatno identifikovao osmu i devetu dimenziju inteligencije, osma je prirodna inteligencija, a devetu je nazvao egzistencijalističkom (duhovnom) inteligencijom.

Hajde da zajedno pogledamo Garnerovo razvrstavanje i prepoznavanje različitih vrsta inteligencije i osobine koje im se pripisuju.

1. Lingvistička (jezička, verbalna) inteligencija – Lingvistička inteligencija podrazumeva naglašeni interes prema rečima i načinu na koji se reči koriste u čitanju, pisanju i govoru. Ona također uključuje uživanje u igrama s rečima, stranim jezicima, pričanju priča, kreativnom pisanju ili čitanju. Ličnosti kod kojih je razvijenija lingvistička inteligencija vole da čitaju knjige, stripove, novine, pišu pesme i priče, uglavnom nemaju problema sa javnim nastupanjem i govorenjem, dobri su u komunikaciji.

2. Muzička inteligencija – Ličnosti koje imaju razvijenu muzičku inteligenciju, osim što vole i uživaju u muzici, bolje razumeju ritam, melodiju i zvučne motive, lako pamte melodije, osećaju razliku između raznovrsnih instrumenata koji sviraju u isto vreme, imaju razvijeniju ovu vrstu inteligencije. Također, uživaju u aktivnostima kao što su pevanje, sviranje nekog instrumenta, slušanje muzike i rado odlaze na koncerte.

3. Logičko – matematička inteligencija – Ova inteligencija podrazumeva lako poznavanje i primenu brojeva i matematičkih pojmova, pronalaženje obrazaca i lakoću u uočavanju odnosa, uzroka i posledica u nauci. Ova vrsta inteligencije dolazi do izražaja u: rešavanju problema i zagonetki, rešavanju matematičkih zadataka napamet, korišćenju kompjutera i učenju kompjuterskih programa i jezika, predstavljanju činjenica pomoću mapa, kao i u pronalaženju rešenja u detektivskim pričama. Ono što povezuje sve ove različite aktivnosti, a što je ključni element ove inteligencije, jeste logika koja se koristi kao sredstvo u rešavanju problema.

4. Prostorna ili spacijalna inteligencija – Ono što je svojstveno za ovu inteligenciju je da se u ovom slučaju radi o učenju i razmišljanju u slikama. Osobe koje imaju naglašenu ovu vrstu inteligencije bolje pamte lica nego imena, vole crtanjem ili skiciranjem da izražavaju svoje ideje, uživaju dok sastavljaju i rastavljaju stvari, primećuju stil odevanja, automobile ili druge stvari iz života, češće crtaju ili nešto „žvrljaju“, uočavaju oblike u svetu oko sebe, uživaju dok gledaju filmove. Neki ljudi tu inteligenciju iskazuju kroz aktivnosti kao što su likovna umetnost, fotografija, film ili dizajn, dok je drugi izražavaju kroz arhitekturu, modelovanje, građevinarstvo ili pronalazaštvo.

5. Telesno – kinestetička inteligencija – Ova inteligencija je zastupljenija kod onih ljudi koje izražavaju sebe i svoje sposobnosti koristeći svoje telo, što znači da oni misle i uče telom. Reč je o osobama koje: vole kretanje i fizičku aktivnost, lako i brzo uče fizičke veštine, uživaju da sudeluju u skečevima ili pozorišnim komadima, uspešni su sportisti, vješti su u primenjenoj umetnosti,vajarstvu, pletenju i šivenju, gradnji modela, imaju dobru koordinaciju pokreta, elegantno plešu, izvode mađionačarske trikove i sl.

6. Interpersonalna inteligencija – Interpersonalna inteligencija izražava sposobnost pojedinca da: lako upoznaju ljude i sklapaju prijateljstva, uživaju posmatrati ljude i analizirati njihov govor tela, uživaju u grupnim aktivnostima i živim razgovorima, dobro organizuju aktivnosti za sebe i druge, znaju pobuditi interes kod ostalih za neki zajednički posao, brinu o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, vode računa o tome kako se drugi osećaju, brinu o drugim ljudima i u pronalaženju načina kako da im pomognu jer upravo ova inteligencija omogućava da razumeju druge.

7. Intrapersonalna inteligencija – Ova vrsta inteligencije podrazumijeva tendenciju o sposobnosti ljudi da su više okrenuti sami sebi, jer dobro poznaju sebe i imaju dobru ideju o tome ko su i šta mogu. Ličnosti kod kojih je ova inteligencija razvijenija svesniji su svojih osećanja i mogu bolje razumeti sebe nego što to drugi mogu. Sposobni su da zacrtaju lične ciljeve, razmišljaju o svojim iskustvima i uče na njima, provode vreme duboko razmišljajući o onome šta je njima važno i razmišljajući o svojoj budućnosti. Najviše vole aktivnosti koje mogu izvoditi sami.

8. Naturalistička (prirodnjačka) inteligencija – Ova inteligencija je zastupljena kod ljudi koji vole prirodu i okolinu u kojoj žive, primjećuju prirodu gdje god da su, imaju dobro pamćenje za detalje vezane za mesta na kojima su bili, vole životinje i biljke i lako ih prepoznaju, imaju sposobnost razumevanja različitih situacija i snalaženja u njima ili na različitim mestima, vode računa o svojoj prirodnoj okolini, uživaju da pešače ili da kampuju u prirodi, pokazuju interes za jezera, reke, okeane, astronomiju i sve ono što se tiče prirode.

9. Egzistecijalistička (duhovna) inteligencija – Ova inteligencija uključuje osetljivost i kapacitet ličnosti da se bavi dubokim pitanjima o ljudskoj egzistenciji, kao što je značenje života, ko smo mi, zašto umiremo i kako smo nastali, pitanja vere i Boga, kao i druga pitanja koja se često susreću u filozofiji i u različitim duhovnim praksama.

Ove informacije mogu svakako da budu korisne svakom ko prepozna koju vrstu inteligencije (ili više njih) sam najviše poseduje, jer će nedvosmisleno znati koje su mu jače strane i u čemu može da bude veoma uspešna i ostvarena ličnost.

I kao konačni zaključak, nameće se misao da empirijski i teoretski, nauka i duhovnost sve više počinju da se približavaju jedna drugoj, jer ovakvo shvatanje čovekove inteligencije nikako ne ide u prilog njihovom razdvajajnju, nerazumevanju i uzajamnom isključivanju, već naprotiv, kreću se u pravcu potrebe za njihovom saradnjom i nekom vrstom integrisanja naučnih spoznaja i duhovnih uvida.

„Postoji potreba za pomirenjem religije i nauke, baš kao što je potrebno pomiriti intuiciju i logiku, iskustvo i znanje.“  Dr Džonas Salk