Svi
mi kroz čitav život nosimo u sebi svoje unutrašnje dete, zapravo mnogo dece
najrazličitijih uzrasta, od najmanje dece pa sve do adolescenata.
Naša
unutrašnja deca poseduju različite karaktere. U nama postoji dete koje je veoma
ranjivo, veoma osetljivo. Dete u nama je zapravo sedište naših osećanja. Tako,
potrebno je naučiti kako stupiti u dodir sa sopstvenim osećanjima, kako ih
zavoleti i prihvatiti, jer to je jedini način da ostanemo u dodiru sa ranjivim
detetom u sebi kome smo toliko potrebni.
U
nama takodje postoji i dete koje je radosno, razigrano, upravo kao što mala
deca prirodno znaju kako da se dobro provedu, da se vesele i igraju. Svi mi
posedujemo jedno takvo dete u nama, dete koje prirodno sija od zadovoljstva,
koje se radosno igra i koje je u neprekidnoj potrazi za životnim
zadovoljstvima.
U
nama postoji i magično dete. To je deo nas koji je prirodno uskladjen sa
magijom univerzuma. Kao odrasli ljudi, mi smo zaboravili na čarolije. Kada smo
bili deca znali smo šta je magija i bili smo povezani sa njom. Prirodno smo
razumevali magiju sitnih biljaka i malih životinja, a poneki od nas su stvarno
bili u kontaktu sa vilama i vilenjacima, odnosno sa svim onim što nam se u to
vreme činilo magičnim.
U
nama postoji i veoma mudro dete. To je onaj deo nas koji voli istinu i pravdu,
koji dobro vidi i zna šta suštinski osećamo i šta drugi ljudi osećaju. Ovo dete
ima moć da prozre kroz veo površnih laži i nepoštenja koji čine sastavni deo
života odraslih, i da u svakoj situaciji uhvati pravu suštinu i nit.
Za
početak, da bismo stupili u kontakt sa unutrašnjom decom, da bismo ih
osvestili, moramo im pristupiti baš kao pravoj deci. Deca u spoljašnjem
okruženju su refleksije našeg unutrašnjeg deteta. Sigurno ste se makar jednom
zagledali u oči nekog deteta i osetili duboku povezanost. Ili ste se,
posmatrajući dečiju igru, osetili razdragano.
Možda
vam je nekad neko dete izreklo neku mudrost koja vas je duboko dirnula. Osećali
ste da je to dete na neki način mudrije od vas, da prozire mnoge stvari. To je
bio odraz znanja vašeg unutrašnjeg deteta.
Prvi
i najvažniji korak je uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim detetom. Jedan od
razloga za takvu tvrdnju leži u tome šti mi, kao duhovna bića, silazimo u naše
fizičko telo i radjamo se kao deca, kao bebe. Zbog toga je dete kao sastavni
deo naše ličnosti uvek u najprisnijem kontaktu sa duhovnom suštinom. Kada se
dete rodi, ono je gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek
nema nikakvih iskustava, nikakvih dodirnih tačaka sa svetom.
Zbog
toga nas blizina sasvim male dece toliko razgaljuje: u njima vidimo odraz naše
duboke, predivne, nevine duhovne suštine koju još nismo pokopali i sakrili od
samih sebe.
Kada
stupimo u dodir sa unutrašnjim detetom, mi dospevamo u vezu sa našom najdubljom
i najčistijom duhovnom suštinom. Negujući odnos sa unutrašnjim detetom, mi
automatski obrazujemo dublju i čvršću vezu sa našom duhovnom suštinom, koja će
se zatim ispoljiti i u našem životu.
Drugi
važan razlog za stupanje u dodir sa unutrašnjim detetom jeste taj što je dete
ključ naše kreativnosti. Dobro je poznato koliko su deca kreativna, ukoliko im
okolina to dopušta. Kreativnost sasvim male dece je nepresušna. Ona su u stanju
da neprekidno, nesputano, igraju svoje maštovite igre.
Mi
se ne razlikujemo od njih. Svi mi posedujemo tu magičnu, kreativnu suštinu u
sebi, upravo kao i deca, ali smo je kao odrasli potisnuli, inhibirali. Tako,
kada dospemo u dodir sa unutrašnjim detetom, dolazi do naglog oslobadjanja
kreativnosti.
Unutrašnje
dete je takodje ključ razvoja intimnosti u našim odnosima. Pošto je unutrašnje
dete ono koje poseduje najdublja osećanja, ono je jedini deo nas koji može
istinski da voli. Ono je takodje naš ranjivi deo, onaj deo koji može biti
povredjen. Da biste postali zaista intimni sa nekom osobom moraćete takodje da
budete i u dodiru sa svojom ranjivošću, čak i sa najosetljivijom tačkom u vama
koja može biti povredjena.
Tako,
upravo je ranjivo dete u nama ono koje nam dopušta da doživimo intimnost i
bliskost sa drugim osobama. Ako nismo u dodiru sa našim unutrašnjim detetom, mi
zaziremo od prave intimnosti sa drugim ljudskim bićem. Medjutim, u procesu
učenja kako da uspostavimo kontakt sa unutrašnjim detetom, kako da preuzmemo
odgovornost za njega, kako da ga štitimo i dopustimo mu da se ispolji na
prikladan način, mi ćemo po prvi put doživeti pravu, zdravu intimnost koja će
nam ispuniti život.
Neki
ljudi su u stalnom kontaktu sa unutrašnjim detetom. Možda neki od vas već znaju
šta znači biti u kontaktu sa unutrašnjim detetom ili možda poznaju ljude kojima
to prirodno ide od ruke. Sa ovakvim ljudima je zabavno družiti se, oni mogu
pokrenuti naš emocionalni deo, upravo kao i dete.
Nažalost,
većina nas je potisnula ili pokopala unutrašnje dete jer smo još u ranoj mladosti
otkrili da ovaj svet nije sigurno mesto za njega. Tako smo, još od najranijeg
doba, počeli da gradimo odbrambene zidove kako bismo ga zaštitili. Najveći deo
naše ličnosti zasniva se na sistemu odbrane koji smo stvorili da bismo
odbranili tu veoma osetljivu, povredljivu emocionalnu suštinu koju oličava
unutrašnje dete. Gradimo sve jače i jače tvrdjave, sve više mehanizama koji će
nam omogućiti da preživimo u ovom surovom svetu koji nije uredjen tako da bi se
bezazleno dete u njemu moglo osećati sigurnim.
Na
kraju, u svojim pokušajima da ga zaštitimo, mi smo duboko zakopali dete u sebi,
tako da čak nismo ni svesni njegovog postojanja. Taj problem prisutan je kod
većine ljudi. Mi automatski delujemo na osnovu naših odbrambenih sistema i
mehanizama opstanka zaboravljajući da smo ih u prvom redu stvorili da bismo
vodili brigu i ispunjavali potrebe deteta u nama.
Svejedno,
mi iznutra osećamo bol jer njegove potrebe nismo ispunili. Medjutim, ono nigde
neće otići. Ono nas nikada neće napustiti. Ono neće umreti. Ostaće sa nama
čitavog života.
Ukoliko nismo svesni njegovih potreba, onda
ćemo nastojati da ih ispunimo nesvesno. Dete u nama nesvesno motiviše naše
ponašanje. Razvićemo se, na primer, u radoholiko samo da bismo zaradili
dovoljno novca kako bi se dete osećalo sigurno i zaštićeno. Kasnije u životu
shvatićemo da smo čitav život proveli radeći naporne i teške poslove, a da smo
zaboravili na naš prvobitni motiv - zbrinjavanje unutrašnjeg deteta. Možemo
zaraditi puno novca i biti veoma uspešni, ali to nam neće doneti željeno
zadovoljstvo jer smo zaboravili na dete koje nam je služilo kao podstrek.
Ponekad
će unutrašnje dete nesvesno sabotirati naše pokušaje da postanemo uspešni
ljudi, jer ono zna da naši svetovni uspesi, ma kako veliki bili, neće ispuniti
njegove potrebe. Dete će sprečavati vaš uspeh na svakom koraku sve dok ne
počnete da mu dajete više "hrane", ljubavi, više vremena za igru, sve
što je detetu inače potrebno.
Naš
izazov sastoji se u tome da uspostavimo kontakt sa unutrašnjim detetom, da saznamo
kakve su njegove potrebe i da počnemo da vodimo svesnu brigu o njemu. Detetu su
u osnovi potrebni: ljubav, razumevanje, fizički i emocionalni kontakt, veselje
i radost, kreativno izražavanje. Pronalazeći načine kako da mu udovoljimo,
uvidjamo kako naša ličnost postaje sve skladnija, zdravija i uravnoteženija.
Postoje
mnogi načini kako stupiti u dodir sa detetom unutar nas: kroz igru, ples,
pevanje, crtanje, slikanje, boravljenje u prirodi, druženje sa decom. Kupite
sebi igračku, plišanu životinju i posmatrajte kako će se vaše unutrašnje dete
odnositi prema njoj. Takodje, u čestom druženju sa životinjama mi dopuštamo
unutrašnjem detetu da se izrazi, obzirom da deca prirodno vole životinje.
Ili
pokušajte sledeću meditaciju.
MEDITACIJA-KONTAKTIRANJE
UNUTRAŠNJEG DETETA
Pre
nego što započnete sa meditacijom, stvorite oko sebe najpozitivnije moguće
okruženje da bi se dete osetilo sigurno i ugodno. Pronadjite mesto na kome se i
sami osećate izuzetno ugodno i gde vas niko neće ometati. Možete uz sebe imati
ćebe, plišanu životinju ili nešto drugo što će obradovati dete u učiniti da se
oseća dobrodošlim. To posebno mesto može biti negde napolju, u prirodi, ili u
kući.
Pre
nego što se prvi put okušate u ovoj meditaciji, treba da imate na umu nekoliko
važnih stvari. Najčešće se dešava da, uprkos tome što smo toliko vremena
propustili da posvetimo pažnju našem unutrašnjem detetu, naš prvi pokušaj urodi
plodom. To je zbog toga što dete već odavno čeka na nas i žudno nastoji da
uspostavi kontakt sa nama. Medjutim, ponekad se dogodi da prilikom prvog
susreta dete ne iskaže očekivano poverenje. Tada moramo biti strpljivi. Dete će
se možda držati po strani sve dotle dok ne bude sigurno da vi stvarno želite
kontakt sa njim i da ste voljni da postanete odgovoran i postojan družbenik.
Kada
se prvi put okušate u ovoj meditaciji, budite otvoreni za sve što se zbiva.
Ukoliko je dete suzdržano i okleva da vam pridje, dajte mu vremena. Samo radite
meditaciju redovno i videćete da će se vaš kontakt produbiti, postati čvršći i
pozitivniji. Za sada, medjutim, jednostavno prihvatite sve što se dogadja.
Dešava
se da je unutrašnje dete veoma ranjivo, tužno ili povredjeno. Ili pak izrazito
razigrano i spremno za igru i veselje. A možda ćete prvo stupiti u dodir sa
magičnim aspektom deteta, ili sa njegovom mudrošću. Neka se desi šta treba da
se desi, jer se radi upravo o onom delu vas koji teži da bude otkriven u datom
trenutku. U toku rada sa ovom meditacijom, otkrićete mnoge nove osobine vašeg
unutrašnjeg deteta. Imajte poverenja u svoja iskustva.
Opustite
se, bilo u sedećem, bilo u ležećem položaju. Ako ležite, lezite na ledja, sa
rukama pored sebe. Zatvorite oči...Udahnike duboko, i dok izdišete, opustite
telo... Još jednom duboko udahnite i dok izdišete, još više opustite telo...
Ponovo duboko udahnite, i dok izdišete, zamislite da vam je telo u potpunosti
opušteno. Sada je vaše telo u potpunosti opušteno...
Opet
duboko udahnite vazduh, i dok izdišete, osetite kako vam je um u potpunosti
rasterećen... Dopustite mislima da jednostavno promiču na ekranu vašeg uma; ne
vezujte se za njih; neka vaš um postane sasvim miran i tih... Udahnite vazduh,
i dok izdišete, premestite svest u veoma udaljeno, mirno mesto u vašem
unutrašnjem prostoru...
Zatim
zamislite da hodate svojim puteljkom u svoje unutrašnje svetilište.. Dok
hodate, osećate se sve opuštenije, uravnoteženije i prijatnije. Ulazite u vaše
svetilište i osećate lepotu i lekovitost prirode oko vas...
Zamislite
da se šetate vašim unutrašnjim svetilištem, primećujući različite biljke i
životinje, osećajući sunce i vetar, a tada, na izvesnoj razdaljini, na drugom
kraju svetilišta, postanite svesni prisustva deteta... Počnite da se krećete
prema njemu, opažajući da li se radi o dečaku ili devojčici, koliko otprilike
ima godina i šta u tom trenutku radi...
Kada
ste se još više primakli detetu, obratite pažnju na to kako je obučeno...
Pokušajte da se uživite u detetova osećanja... Pristupite mu i uspostavite
kontakt sa njim na način koji odgovara trenutku...
Pitajte
dete ima li nešto važno da vam saopšti ili da vas na neki drugi način
iskomunicira. Poruka može biti preneta rečima ili na neki drugi način. Budite
otvoreni i prihvatite sve što želi da vam saopšti...
Sada
upitajte dete šta biste mogli za njega da učinite, odmah, istog trenutka ili u
životu uopšte... poslušajte detetov odgovor, bilo da vam se obraća rečima ili
na neki drugi način...
Provedite
neko vreme sa detetom... Neka vas dete vodi... Ono možda želi da se igra sa
vama ili da jednostavno sedi kraj vas, držeći vas za ruku...
Dete
za vas ima poseban poklon. Slobodno prihvatite taj poklon koji vam je dete
namenilo...
Nastavite
da se družite sa detetom... Recite detetu da ćete se i ubuduće družiti s njim.
Sada
zaokružite vaš susret na način koji odgovara trenutku. Sada je na detetu i na
vama da učinite izbor. Dete može da odabere da ostane u svetilištu, u tom veoma
sigurnom mestu duboko u vama, gde ćete ga redovno posećivati. Ili može da podje
sa vama kada budete napuštali svetilište. Vaše dete će već znati šta je
najbolje u datom momentu, a svoje mišljenje može promeniti u budućnosti...
Ukoliko
dete želi da ostane u svetilištu, pozdravite se za sada. Neka dete zna da ćete
ga posećivati onoliko često koliko budete mogli, i da će ono uvek moći da se
osloni na vas u životu...
Ukoliko
poželi da krene sa vama uzmite ga u naručje ili za ruku i krenite puteljkom
kojim ste pristigli. Vraćajući se nazad, osetite kako ste živi, puni energije,
uravnoteženi i centrirani...
Postanite
svesni svog tela u sobi, i kada budete spremni, otvorite oči i vratite se u
sobu.
Sada,
kada ste stupili u dodir sa vašim unutrašnjim detetom, veoma je važno da
nastavite da se družite sa njim i da budete postojani u svojoj brizi za njega.
Postali ste roditelj svom unutrašnjem detetu.
Veoma
je važno da budete svestan, nežan i odgovoran roditelj. To će doneti mnoge
radosti i vama i detetu, a to zahteva da posvećujete vreme svom detetu onoliko
često koliko vam to okolnosti dopuštaju.
Ako
niste sigurni kakve su prave potrebe vašeg deteta, jednostavno ga zapitajte.
Dete u svakom trenutku tačno zna šta mu treba i kakve su njegove potrebe, stoga
negujte naviku komuniciranja sa detetom, pitajući ga šta mu je potrebno i šta
želi. Onda se potrudite da mu te potrebe ispunite.
Naravno,
najvažnija stvar za dete su ljubav i bliskost, pa će vas vaše dete zasigurno
povesti u pravcu pronalaženja ljubavi, odnosno veće bliskosti, kontakta i
prijateljstva sa drugim ljudima.
Premda
se vama, kao odrasloj osobi, ovakve stvari mogu na početku učiniti smešne i
neprikladne, ukoliko ih budete redovno upražnjavali, osetićete kako u životu
ostvarujete ravnotežu, harmoniju i radost kakvu ranije niste poznavali.
ovo
si sjajno opisala i dočarala nam svu lepotu Unutrašnjeg deteta, kao i ono
najvažnije - kako stići do njega.
Ovo
me je podsetilo na situaciju od pre petnaestak godina, kada sam spoznala da je
izvor neprekidne patnje koju osećam i pokušavam da razrešim, upravo u toj maloj
devojčici koja je duboko nesrećna. Pronašla sam tada svoju sliku iz prvog
razreda osnovne škole, stavila je na vidno mesto u svojoj sobi i mesecima,
mesecima pokušavala da doprem do nje i objasnim joj da život nije skup nesreća
na malom prostoru, kako ona to misli.
Ova predivna tema je
napravedno zapostavljena...kao i mnoge teme koje leže na bespućima foruma jer
se svi bave samo aktualcima ...a na dobre stvari pade prašina..
www.OBJAVE.com forum »
No comments:
Post a Comment