Šta znači postati DUHOVAN?

Pitanje: Mislim da je duhovni život jedina stvarnost i ono najbitnije za čoveka u dostizanju njegove svrhe. Ali isto tako primećujem da često puta padnem na iskušenjima života. Kako da ostanem povezan sa duhovnim i kako da postanem duhovniji?

Odgovor: Ono što me pitaš nema neki smisao u objektivnom stanju svesti. Čak ni u budnom stanju pitanje nema smisao. Jasno mi je šta govoriš, ali to nema nikakvu vrednost. Duhovnost nije nešto odvojeno od tebe, ona nije nešto što postaješ, ili zadobijaš, ili osvajaš. To nije “postati duhovan” jer sam sada “manje duhovan”.

Duhovnost nije nagradna igra u kojoj ogrebeš srećku i zadobiješ nagradu koju nazivaš “sad sam duhovan”. To je proces. A taj proces se naziva Duhovnim procesom samo zbog jedne jedine stvari. Odvija se duboko u tebi, povezan je sa najsuptilnijim delom tebe. Ona je izraz tebe u tvojoj najdubljoj srži, ali ne zaboravi, duhovnost je samo koncept, reč koju koristimo da bi opisali samo jedan proces i ništa više. Možemo reći da je duhovnost “pitanje duha”, povezana sa onim što bi nazvali razvoj, stapanje, sjedinjenje sa duhom, ali ni tada ne znamo šta to znači. Pretpostavljamo, ali ne znamo. Niz starih tradicija priča o duhovnosti, ali jako malo njih govori konkretno o čemu se radi. Otuda imamo niz duhovnosti ali nigde DUHOVNOSTI. Duhovnost nisu čakre, nisu kundalinii, nije pranayama, nije meditacija. To su sve derivati duhovnosti. Načini nečeg. Čega?

Pitanje: Jednom si rekao da su to alati.

Odgovor: Da alati, ali čega?

Pitanje: Ne znam. Moje svesti?

Odgovor: Alat je način da nešto napraviš, da nešto uradiš, učiniš. Alat služi tebi ne ti alatu. Iako imamo i robove alata. U Duhovnom alat je ono što ti omogućava određeni vid transformacije iz jednog stanja svesti u drugo stanje svesti. S njegovim korišćenjem omogućeno ti je da promeniš određeni vid manifestacije u neki drugi vid manifestacije, da promeniš tačku svoje percepcije u neku drugu tačku percepcije, da unutrašnji um učiniš suptilnijim, unutrašnja čula da učiniš prijemčivijim za određene procese koje sada ne primećuješ. Ali i da obratiš pažnju na ono što je stvarno unutar tebe. Ono što je iza svih procesa, bili oni spoljašnji kao događaji ili unutrašnji kao mentalno-emotivna razina. Da obratiš pažnju da sve što je spolja ima svoju određenu vrednost samo zato što si mu ti dao tu vrednost.

duhovnost u nama

Spoljašnji svet je pod uticajem tvoje unutrašnje stvarnosti. Sve što se dešava postaje događaj za tebe samo onog trenutka kada se ti sa tim povežeš, kada mu ti daš vrednost. Do tada to je samo neka situacija koja se dešava i nema dodira sa tobom. Pitanje Duha u tom procesu je preokretanje značenja koja si dao sebi i realnosti oko tebe. Ali i promena percepcije koja te definiše u svakom momentu. Dosta puta kažu da je Buddha rekao da “ono što misliš to i postaješ”. Problem sa tim citatom je u tome da ili je pogrešno prevedeno, ili je pogrešno shvaćeno šta je rekao. Buddha nije mogao biti tako ograničen. Učenici koji su to prenosili su mogli biti ograničeni i u većini slučajeva i jesu. Ono što misliš to ćeš postati nije tačno jer možeš misliti šta hoćeš ali i dalje si to što jesi. Ali ono s čim si vezan, identifikovan, tačka percepcije koja jesi u ovom trenutku definiše te šta jesi. A tu je uključeno i telesno, i vitalno-emotivno i mentalno.

Sada, da se vratimo na tvoje prvo pitanje. Ne možeš ostati ili postati duhovan. To je ideja koja ima značenje u određenom segmentu koji je povezan sa interesom ka određenom delu ili načinu života. Da možeš postati duhovan onda bi postojala reč, splet pravila i slično, što i na neki način postoji u onom što se danas naziva “duhovnost”, što bi te učinilo duhovnim i to je to. No, sva pravila koja postoje u toj disciplini imaju određeni cilj. A to je menjanje tvoje unutarnje strukture. Dovođenje te strukture kroz transformaciju ka suptilnijoj strukturi, strukturi koja sebe počinje gledati, doživljavati na drugačiji način, nevezana za telesnost, materijalnost ili umnost. A ta struktura si ti.

Niz unutarnjih impulsa na unutrašnjem nivou  koji čine tačku percepcije koju nazivaš sobom. Biti Duhovan znači baviti se sobom na određen i specifičan način. Tj. dotaći deo “u sebi” koji je suptilan, nezavisan, povezan sa višim nivoima funkcionisanja, odvojen od značenja koja je davao um identifikovan sa spoljašnjim, sa telesnim i materijalnim, i preokrenuti unutarnju percepciju ka dubljem, suptilnijem, senzitivnijem, svesnijem delu sebe. To je način na koji ćeš da se suočavaš sa svojom ljudskošću. To nije dati mantru ili inicijaciju i postati duhovan. Duhovnost je Svesnost sebe na suptilnom nivou bivanja koji ispunjava kao temelj sve oko nas. Duhovnost je osetiti i biti povezan sa onim stvarnim u tebi, ne sa iluzijom značenja koja si dao svetu i sebi. Ona je tok Svesti i Energije neodvojive od Više Realnosti. A opet ona je izgradnja ili kristalizacija određene supstance u tebi koju nazivaš “svesnim sobom” ili “pravim ja” a to se dešava samo tako da preokreneš energiju koja teče ka van i okreneš je ka unutra, ka samom izvoru osećaja života u sebi, srži tvog osećaja postojanja ili “ja”.

Stoga, ne možeš postati duhovan jer bi ti onda bio nešto drugo od “duhovnog”. Baš kao što ne možeš postati “materijalan” više nego što jesi u ovom trenutku, tako ne možeš postati ni “duhovan” više no što jesi u ovom trenutku. Čovek koji je Duhovan ne oseća se duhovnim. On je ta Duhovnost. Ali onaj koji se oseća materijalnim, čulnim, umnim, ima ideju o duhovnosti, o tome da postane nešto što sada nije. Ne možeš postati ništa što već sada nisi. Ali možeš preokrenuti unutarnji tok energije i tvoje svesti ka istinitijem ili lažnijem, ka sebi kao izvoru života koji vodiš ili ka projekciji da je život nešto izvan tebe. Baviti se pitanjem “duha” znači baviti se sa istinskim delom sebe. Biti duhovan je biti povezan sa najdubljim delom sebe i to razvijati dalje.

postati duhovan

Pitanje: Dobro. A iskušenja koja me povlače?

Odgovor: Iskušenja života postoje sve dok postoji razlika između tebe i života. Sve dok si svojim radom napravio opnu između tebe i života, između tebe i realnosti, između tebe, tj. tvoje slike o sebi i sveta oko tebe postojaće upravo “iskušenja” života. Niko te ne iskušava, ti samo padaš na delove koje nisi osvestio i koji te preuzimaju kroz proces identifikacije. Nikakav život nema ništa lično protiv tebe. Ali ti popuštaš navikama, konceptima, potrebama, strahovima i oni te tada preuzimaju. Da shvataš šta je duhovnost, šta je unutarnje i šta je svest, tada bi shvatio da je upravo u toj situaciji najveća vrednost.

Sve što te je povuklo daje ti mogućnost osvešćivanja i kristalizacije svesti. Nije problem kamen na putu već tvoje zapinjanje za njega. Nije problem slatkiš u izlogu, već je problem tvoje popuštanje vitalnom i telesnom zadovoljstvu da ti diktira način življenja i ispoljavanja. Duhovnost nije u borbi sa svetom, već u jasnoći šta je to svet i šta si to ti. Kada to budeš znao, više nećeš biti duhovan, nećeš težiti da postaneš duhovniji, ili da suočavanje tebe i sveta proglašavaš iskušenjem. Neće biti nečeg u tebi što je duhovno nasuprot onoga što nije duhovno, već ćeš shvatiti da je sve izraz tebe i da celi svet jeste izraz tvog unutrašnjeg stava i tačke percepcije. Kada zaboraviš na duhovnost i na prosvetljenje, to ćeš postati a da nećeš to ni znati, niti će ti to biti interesantno kao što sada jeste.

Preuzeto sa: bhaeravakaala.wordpress.com