PROŠLOST,SADAŠNJOST I BUDUĆNOST POSTOJE ISTOVREMENO

Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno

Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takođe uči da ono što je na Zemlji sadašnjost, u univerzumu može biti - budućnost, a prošlost može biti - sadašnjost.

Drevni Zakon analogije (Hermesov zakon)  tvrdi da se u svetu sve odražava na sve - "Kako gore, tako dole". I za male i za velike kosmički zakoni su isti - nema ni malog ni velikog. Kao i fizičari, koji izučavaju ultra male objekte u svemiru koji su otkrili suptilni i supersuptilni svet (u kojima, kako se ispostavilo, nema ni vremena ni prostora), tako i astrofizičari  proučavajući gigantske objekte u Svemiru, eksperimentalno su dokazali da je vreme ujedinjeno.

Ovo izvanredno otkriće astrofizike otkrio je u Pulkovskoj opservatoriji, koja se nalazi u blizini Sankt Petreburga (u to vreme Lenjingrada), istaknuti sovjetski naučnik Nikolaj Kozirjev.

U početku, Kozirjev je usmerio teleskop na tačku na nebu, gde je bila vidljiva zvezda. Uređaj za očitavanje uhvatio je zračenje zvezde i naravno, snimio signal. Ali to nije bila realna zvezda! To je bila samo... iluzija! Posmatrajući zvezde, mi ih zapravo ne vidimo, već vidimo samo svetlost koja dolazi od njih. Fizička svetlost se ne rasprostire trenutno. Trenutna pozicija bilo koje vidljive zvezde u prostoru - je samo njena prošlost. U stvari, zvezda, gde je usmerio svoj teleskop Kozirjev, odavno nije bila na tom mestu u prostoru gde je sada vidljiva.

Naravno, astrofizičar je to znao. Prema njegovim proračunima, ta zvezda danas bi trebalo da se nalazi u drugoj tački prostranstva. I Kozirjev je usmerio teleskop na tu tačku koju je izračunao - na "prazninu". Odatle, svetlost još nije došla na Zemlju, a i posmatrači fizičkim očima (teleskopom) još nisu videli zvezdu, iako je ona već odavno tu svetlila.

Oko ne vidi zvezdu, ali osetljivi instrument prima signal njenog zračenja. Dakle, signal koji emituje "prazan prostor", zabeležen je!

Nikolaj Kozirjev

Nikolaj Kozirjev, sovjetski naučnik

Sada je Kozirjev usmerio teleskop na mesto gde će se prema proračunima ista zvezda nalaziti u dalekoj budućnosti. To jest, teleskop je usmeren na tu tačku  u prostoru, gde će se zvezda nalaziti u vreme kada do nje dođe svetlosni signal sa Zemlje, poslat u trenutku posmatranja. Uređaji opet registruju signal. A tamo se još uvek nije nalazila zvezda! A to znači ona nije emitovala ni jedan zrak! Ali uređaji su pokazali: zračenja ima! Buduća zvezda sada je tu! I upravo se nalazi na tom mestu, koje su tačno izračunali zemaljski naučnici! Nepostojeća zvezda - postoji, i ona već sija.

Zaključak naučnika je zaista fantastičan za materijalističku nauku: "Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u isto vreme!"

Dakle, suprotno svim zakonima klasične fizike, može se stupiti u kontakt sa prošlošću i budućnošću?

Konstrukcija Univerzuma, izgrađena na strogo materijalističkoj nauci, pukla je tako da je već bilo jasno da uz još jedan dodir sa "misticizmom" - ona će se potpuno raspasti.

Eksperimente Nikolaja Kozirjeva je brižljivo testirala grupa I. Jeganove pod vođstvom akademika M.Lavrjentjeva. Rezultati su se poklopili. Godine 1991, rezultati  eksperimenata Kozirjeva su potvrđeni eksperimentima A. Pugača (Ukrajinska akademija nauka). U drugim zemljama, Kozirjevljevi eksperimenti su mnogo puta potvrđeni sa istim pozitivnim rezultatom.

vreme

Zna li se o ovom izuzetnom astrofizičkom otkriću u školama? Avaj, ne! Ali otkriće o kom govorimo, u svetskoj nauci je kao zemljotres od 12 stepeni, kao da reka teče uzvodno. To je, revizija pogleda na svet, ali ne  delimična, već principijelna. Takva otkrića su jednaka šoku kada ateista iznenada promeni svoje ubeđenje na suprotno, postane odani teista. Pri tom, ne onaj koji slepo veruje u humanoidnog Boga. Obrazovani čovek dvadesetog veka počeo je da se približava istočnom panteizmu, koji tvrdi da, postoji jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. 

Ali, kao što se desilo u svim vremenima, i ovaj prorok dvadesetog veka po imenu Nikolaj Kozirjev nije poštovan u svojoj zemlji. Ne samo to. Zahvaljujući svom otkriću, koje miriše zastrašujućim istočnjačkim misticizmom, veliki naučnik je postao disident, čovek nepoželjan. Toliko neugodan i opasan, da prijateljima velikog naučnika nije dozvoljeno da stave na stranicama sovjetske štampe dostojan nekrolog o njemu.

Neki deo velikih otkrića Nikolaja Kozirjeva, sovjetska javnost je saznala tek nakon njegove smrti, 1983. godine.

Larisa Dmitrijeva (odlomak iz knjige)

Nikolaj Kozirjev "Celog života su mi pomagale zvezde"

Prevod i obrada: Beba Mur, bebamur.com

Prilagodio na srpski: Milan Bojić