By
Sonja Pavlović
Pitate
li heteroseksualnog muškarca kakvu partnerku želi, teško da ćete dobiti
odgovor: „Tupavu i ne preterano svesnu okoline.“ No, sudeći prema kontroverznoj
studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Evolution and Human Behavior (pdf),
naznake ne preterane inteligencije i budnosti su ono za čim muškarac traga kada
traga za one-night-stand partnerkom.
Grupa
istraživača, evolucionih psihologa sa Univerziteta Teksasa u Ostinu, testirala
je hipotezu o podložnosti seksualnom iskorišćavanju (sexual exploitability
hypothesis) – pretpostavku da bi svaka naznaka da je njen gard spušten njemu
trebalo da bude signal da je dostupna za seks.
Venera
i Mars
Hipoteza
o podložnosti seksualnom iskorišćavanju bazira se na teoriji da su žene i
muškarci evoluirali različite reproduktivne strategije, uslovljene različitim
obimom obaveznog ulaganja u roditeljstvo (parental investment hypothesis).
Posmatrano
iz ugla biologije, da bi dobio potomstvo, muškarac ulaže spermatozoide, koje
ionako proizvodi na pretek (85 miliona spermatozoida po testisu dnevno), plus
energiju potrebnu za kopulaciju. Nakon toga, teorijski gledano, spreman je da
oplodi drugu ženu. Biološka investicija žene je nesrazmerno veća u poređenju s
tim: treba joj mesec dana da proizvede jajnu ćeliju; nakon što zatrudni,
obezbeđuje ishranu plodu; za vreme trudnoće ne može da uđe u novi ciklus
reprodukcije; nakon rođenja deteta sledi period dojenja…
Imajući
u vidu opisane biološke postavke, za očekivati je da muški pol bude sklon
„rasipništvu“, a ženski oprezniji i izbirljiviji.
Polazeći
od činjenice da je ljudski um/mozak evoluirao davno pre prve kontraceptivne
pilule i davno pre nego što su se u modernim društvima stekli uslovi da žena
uspešno može samostalno da odgaja potomstvo, evolucioni psiholozi hipoteziraju
da je ženski um i danas osetljiv na ponašanja koja mogu rezultirati neželjenom
trudnoćom i samostalnim podizanjem deteta. U tom smislu, trebalo bi da bude
znatno opreznija u pogledu upuštanja u seks bez obaveza. Muškarac, sledi iz
ovakvog teorijskog okvira, nema razloga za brigu na tom planu. Stoga, on bi
trebalo da bude osetljiv na naznake ženske spremnosti na neobavezan seks.
Sintagma
podložnost seksualnom iskorišćavanju zahteva kratko razjašnjenje. U ovom
kontekstu, podložnost da bude seksualno eksploatisana treba shvatiti kao
povišenu spremnost žene da stupi u seksualni odnos bez proračuna mogućih
posledica. Iz ugla muškarca, to je potencijal da se žena lakše navede na
seksualni čin, a njena lična želja stavi u drugi plan. S obzirom da je reč o
seksualnom odnosu čiji eventualni troškovi idu isključivo na teret žene, sa
čisto teorijskog aspekta, ona se opravdano može smatrati iskorišćenom čak i ako
je inicijator, agresivna zavodnica, prostituka…
Šta
muškarac čita kao „Da“
Da
bi testirali hipotezu o podložnosti seksualnoj eksploataciji, istraživači iz
Ostina pozvali su grupu studenata oba pola, tražeći od njih da navedu šta kod
žene smatraju naznakom da je spremna da uđe u neobavezan seksualni odnos s
neznancem. Tako su došli do spiska od 88 takvih signala: „liže/gricka usne,“
„baca zavodljiv pogled preko ramena,“ „izgleda pospano,“ „pijana je,“ „na
drogama je,“ „nosi odeću pripijenu uz telo,“ „debela je,“ „niska je,“ „nije
inteligentna,“ „izgleda droljasto,“ „treba joj pažnja,“ „dodiruje svoje grudi,“
…
Sledeće
što su istraživači uradili, pronašlli su na internetu fotografije žena koje
izgledaju tako da imaju neku od karakteristika sa spiska. Zaseban uzorak,
sačinjen od ispitnika koji se po relevantnim parametrima poklapaju s
prethodnim, ocenjivao je u kojoj meri su žene sa fotografija reprezentativne za
karakteristike s prethodno sačinjene liste. U narednoj, ključnoj etapi
eksperimenta, korišćene su samo one fotografije koje su ispitanici ocenili
visoko reprezentativnim.
Odabrane
fotografije nasumičnim redosledom prezentovane su uzorku od 76 muških
ispitanika. Na njima je bilo da: (i) svaku fotografiju, odnosno ženu na
fotografiji, rangiraju po privlačnosti; (ii) za svaku od prikazanih žena iznesu
procenu o tome koliko bi lako ili teško bilo odvesti je u krevet, primenjujući
tehnike „nagovaranja“ u rasponu od standardnog udvaranja i zavođenja do fizičke
prisile; (iii) ocene da li im se svaka pojedinačna žena čini pogodnijom za
one-night-stand ili za ozbiljniju, trajniju vezu.
Ispostavilo
se da fizičke karakteristike koje ukazuju na ranjivost i poljuljano
samopouzdanje, kao što su „niska“ i „debela“, nisu bile od uticaja. Muškarci
takve žene nisu ocenjivali kao lake mete, ali ih nisu smatrali ni poželjnim –
ni za jednokratni susret ni za vezu. Veću težinu, pokazalo se, imale su,
psihološke i kvazi-psihološke karakteristike.
Kao
najsigurniji signali podložnosti seksualnoj eksploataciji ocenjeni su pospani
izgled, izraz lica koji odaje ne preterano inteligentnu ženu, kao i izgled koji
upućuje na intoksikaciju. Ispitanici su žene ovih karakteristika ocenili kao
žene koje bi lako mogli odvesti u krevet. Ništa iznenađujuće. Pomalo
iznenađujuće, međutim, deluje sledeći nalaz: Subjekti su te iste žene ocenili
privlačnijim u odnosu na one koje na fotografijama izgledaju lucidnije i
inteligentnije. Opet nimalo neočikavno, prednost koju im daju po parametru
atraktivnost, topi se izvan konteksta seksa za jednu noć. Ispitanici, naime,
ove iste žene stavljaju na dno liste u pogledu pogodnosti za dugu, ozbiljnu
vezu. Ako se držimo okvira teorije evolucije, ovakav zaokret može se objasniti
strahom muškarca da bi na duge staze, u vezi s takvom ženom, mogao biti
nasamaren.
Šta
čini dobrog čitača
Da
li svi muškarci podjednako dobro uočavaju ove naznake ženske vulnerabilnosti,
odnosno postoji li tip muškarca koji je posebno osetljiv na njih? Da bi
rasvetlila ovaj bitan aspekt hipoteze o podložnosti seksualnom iskorišćavanju,
ista grupa istraživača sprovela je novu studiju, čiji su rezultati objavljeni u
časopisu Personality and Individual
Differences (pdf).
Nova
grupa muških ispitanika dobila je zadatak da rangira fotografije korišćene u
prethodnom istraživanju po potpuno istim kriterijumu kao i ispitanici iz prve
studije. Ovog puta, međutim, subjekti su radili i test ličnosti i bili
podvrgnuti opsežnom intervjuu o svom seksualnom ponašanju, s posebnim akcentom
na odnos prema vezama za jednu noć. Postavljena su im, između ostalih, sledeća
pitanja: Sa koliko partnerki ste imali seksualni odnos, a da niste ni
pomišljali na mogućnost da sa njom budete u trajnoj vezi? Koliko često vam se
događa da se seksualno uzbudite prilikom kontakta s osobom koja nije vaš
partner?
Glavni
nalaz ove studije mogao bi da glasi: Sklonost promiskuitetu ide ruku pod ruku s
pomanjkanjem empatije i emocionalne topline, a obe ove crte karakteristične su
za muškarce koji dobro uočavaju i reaguju na signale da je konkretna žena laka
meta. Muškarcima kod kojih nema kombinacije ovih karakteristika ti isti signali
jednostavno promiču
Mada
je ova studija prvobitno zamišljena kao pojašnjenje-dodatak prethodnoj, prva je
objavljena i izazvala je veće interesovanje akademske javnosti nego centralno
istraživanje. Iako se radi o tek jednom, ne tako obimnom istraživanju, ono
upućuje na zaključak, suprotan centralnoj dogmi evolucione psihologije: da
muškarci nisu evoluirali jedinstvenu, uniformnu reproduktivnu strategiju. Ne
samo što svi muškarci nisu jednako osetljivi na signale raspoloživosti koji
dolaze od suprotnog pola, nego ni svi koji to jesu nisu spremni ili ne žele da
postupe po tim signalima.
Zovem
se crveno
Pomenute
dve studije posmatraju zavođenje i seksualnu strategiju iz ugla muškarca. U
fokusu je to kako on razume i interpretira neke od bihejvioralnih
karakteristika žena. Kako, međutim, stvar izgleda iz ženskog ugla? Čime žene
nastoje, ako nastoje, da zainteresuju muškarce i kako im signaliziraju
zainteresovanost?
Prema
dominantnom stereotipu, na muškarcu je da u zavođenju načini prvi korak, pa i
da kasnije vodi igru. Kada se zagrebe ispod površine, ispostavlja se, međutim,
da ženska uloga u ovoj igri nije isključivo pasivno-receptivna. Žene, naime,
signal da su seksualno zainteresovane muškarcima šalju na niz otvorenih i manje
ili više skrivenih načina (čega mogu i ne moraju biti svesne), kao što su
verbalni flert, uspostavljanje i održavanje kontakta očima, izazovni položaj
tela, provokativna odeća… Da li crvena boja u tome igra posebno značajnu ulogu?
U
poslednje vreme, ne mali broj psihologa pokušava da odgovori na ovo pitanje.
Ideja im nije pala s neba.
Odmaknemo
li se do naših prvih ne-humanih srodnika, babuna i šimpanzi, na primer,
videćemo da ženke ovih vrsta, kada se približe ovulaciji, zainteresovanost i
spremnost na seks iskazuju telesnim ornamentima crvene boje. Može li onda biti
da nije slučajno to što veliki gradovi širom sveta imaju crvene distrikte ili
ulice crvenih fenjera i što je najzastupljenija i najprodavanija boja ženskog
ruža za usne crvena? Drugim rečima, da li je sociokulturna upotreba crvene boje
u kontekstu seksualnosti samo produžetak biološke predispozicije?
Ako
bi to bio slučaj, onda bi trebalo očekivati da žena, svesno ili ne, eksploatiše
taj signal kada muškarcu komunicira poruku da je zainteresovana. Da bi testirali
ovo predviđanje, Endru Eliot (Andrew J. Elliot) i Adam Pazda (Adam D. Pazda),
psiholozi sa Univerziteta u Ročesteru, osmislili su tri zanimljive
eksperimentalne situacije:
Eksperiment
1
Od
dobrovoljnih učesnica u eksperimentu traženo je da zamisle da se priključuju
online servisu za upoznavanje. Polovini ispitanica je sugerisano da se radi o
sajtu na kojem se upoznaju osobe zainteresovane za neobavezni seks, dok drugoj
polovini učesnica nisu data bilo kakva dodatna objašnjenja. Sve žene iz uzorka
ispunjavale su detaljan upitnik koji je sadržao niz pitanja o tome kako bi
volele da izgledaju na fotografiji koju će postaviti na svom profilu. Između
ostalog, odgovarale su na pitanje o boji košulje koju bi nosile. Na
raspolaganju su im bile četiri opcije: crvena, crna, plava i zelena.
Eksperiment
2
Cilj
drugog eksperimenta praktično je bio da se utvrdi koliko se rezultati iz prvog
podudaraju s realnim stanjem.
Istraživači
su odabrali popularni sajt za upoznavanje, na kojem vlasnici profila imaju
mogućnost da u polju „interesuje me“ odaberu opciju „neobavezan seks“. Odabrali
su 1.000 ženskih profila, od kojih je na polovini bilo selektovano polje
„neobavezan seks“, a na polovini neka od ponuđenih alternativa. Potom su
pratili zastupljenost četiri boje na profilnim fotografijama.
Eksperiment
3
Kao
i u prethodnom eksperimentu, i ovde je fokus bio na realnom ponašanju žena, ali
je „zainteresovanost za usputni seks“ drugačije operacionalizovana.
Istraživači
su sada odabrali 500 ženskih profila, na sajtu koji inače služi isključivo za
pronalaženje partnera za seksualnu vezu. Kontrolnu grupu činilo je dodatnih 500
ženskih profila, ali sa sajta koji izričito propagira upoznavanje radi braka,
monogamne veze, potencira značaj ljubavi i romantike. Pogađate, istraživači su
potom pratili zastupljenost crvene boje na profilnim fotografijama.
Kakvi
su rezultati dobijeni?
Kada
se iz sva tri uzorka izdvoje samo subjekti koji pripadaju eksperimentalnim
grupama (to su učesnice obuhvaćene varijablom „zainteresovanost za neobavezni
seks“), najzastupljenija boja u njihovoj odeći (barem njenom vidljivom delu)
nije crvena nego crna. Imajući u vidu da je prosečna starost žena obuhvaćenih
eksperimentom iznosila 26.9 godina, te činjenicu da je crna odeća u trendu,
ovaj podatak ne treba da čudi.
Druga
po zastupljenosti jeste crvena; jedna od ponuđenih/praćenih boja (plava) prva
je po zastupljenosti u ukupnoj odrasloj populaciji. Osim toga, kada se
posmatraju sve učesnice, realne i virtuelne, u sva tri eksperimenta, onda
statistička obrada izbacuje sledeći podatak: Ako žena na profilnoj fotografiji
ima komad odeće u crvenoj boji, tri puta je veća verovatnoća da će na svom
profilu imati štikliranu opciju „zainteresovana za seks bez obaveza“, nego ako
nosi odeću bilo koje druge boje.
Zamislimo
na trenutak da je studija za rezultat imala statističku potvrdu hipoteze da
žene zainteresovanost za seks signaliziraju crvenom bojom i da je potvrđeno
predviđanje da će se to videti na fotografijama koje postavljaju na svojim
profilima na društvenim mrežama. Da li bi se to moglo tumačiti kao analog
crvenim ornamentima kod ženki babuna i šimpanzi? Ne tako lako i pouzdano.
Nekoliko
interesantnih studija, naime, upućuje na zaključak da muškarci crvenoj boji na
ženi učitavaju seksualnu komponentu (sažetak): radije će, kada mogu da biraju,
sesti do žene koja na sebi ima nešto crveno; više novca će potrošiti na izlazak
sa ženom koja nosi crvenu odeću; ženu u crvenom smatraće spremnijom na stupanje
u seksualni odnos (sažetak). Ovakvo ponašanje muškarca može se sažeti i
uopštiti na sledeći način: Muškarac će veću pažnju pokloniti ženi koja na sebi
ima nešto crveno. Kakve to posledice proizvodi?
Kako
je svako signaliziranje ipak dvosmerni proces, žena će opisane bihejvioralne
tendencije muškarca prevesti u znak da je on smatra privlačnom. Bitno, njegovo
ponašanje povezaće s činjenicom da je odevena u crveno.
Tako
posmatrano, eventualna (ne)svesna upotreba crvene boje kao signala muškarcu o
seksualnoj zainteresovanosti, može se objasniti barem dvojako: (i) teorijom da
je reč o biološki usađenoj predispoziciji; (ii) hipotezom da se radi o
implicitno naučenoj asocijaciji, pretvorenoj u pravilo koje bi moglo da glasi
otprilike ovako: „Ako nosim crveno, zadobiću naklonost muškarca.“
No comments:
Post a Comment