Kažu
da je reč u komunikaciji važna samo 7%. Ne znam kako su to izmerili. I pokušao
sam sebi objasniti da li to ima smisla. Znao sam da u komunikaciji važnu ulogu
imaju i ostala čiula koja registruju ton onoga što se govori, mirise, dodire,
izražaj lica i pokrete tela. Ali tek mi je ova informacija pomogla objasniti
zašto ljudi čuju nešto što nismo rekli. Pomogla mi je da počnem da razmišljam o
tome šta je još važno u komunikaciji osim same reči.
Reč
je nešto najbolje što imamo za opisivanje naših osećaja. Reč koristimo da bi
objasnili nekome kako se osećamo ili ne osećamo. A oni to nikada ne mogu
osetiti, mogu nas samo razumeti ili ne. Jer, još jednom, naši osećaji su naši,
a ne njihovi. Tu istu reč koristimo da bi opisali ono šta znamo da osećamo. I
ono što mislimo da osećamo. I ono što želimo osećati. I ono što želimo da drugi
misle da osećamo. A naš sagovornik nikada nije siguran šta je stvarno od toga
svega što mi opisujemo.
I
ne samo to. Od našega sugovornika mi sada očekujemo da razume to što mi
govorimo. A on, ili ona, je ograničen u razumevanju naših reči. Ograničen je svojim
vaspitanjem, kulturom, etikom, svojom verom, svojim ličnim iskustvima, svojim
željama i svojim strahovima.
U
komunikaciji nije samo važno ono što kažemo već i ono što čujemo ili ono što
treba da čujemo. Uopošte nije važno šta želimo reći, za nas je mnogo važnije
ono što su nam došli da kažu.
A
možda je čak važnije od onoga što kažemo, ono što drugi čuju da smo rekli.
Moramo to poštovati. Jer, i mi smo ograničeni našim vaspitanjem, verom,
iskustvima, kulturom, željama i strahovima.
Kažu
da je reč u komunikaciji važna samo 7%. Ako je to istina, to je stvarno puno.
Djerdj
Lazar
www.astrozmaj.com
No comments:
Post a Comment