ISTINA O STRESU

Danas ga je nemoguće izbeći. Statistike pokazuju da je postao sastavni deo života i da svaki čovek svakodnevno proživi bar dvadeset stresnih situacija… 

Da li vam se ponekad čini da morate obaviti previše stvari a da za to imate premalo vremena? Budite li se često usred noći? Imate li redovne menstruacije? Krvare li vam desni? Boli li vas glava, ili ste u poslednje vreme samo malo više razdražljivi? Osećate li ponekad da ćete eksplodirati dok vam se deca tuku na zadnjem sedištu, mobilni telefon zvoni, a ostali trube i nazivaju vas kojekakvim imenima?

„Stresu smo izloženi svi“, kaže za ELLE dr Vesna Tomić, socijalna psihološkinja Instituta za javno zdravlje „Batut“. I, kako kaže – nemoguće je izbeći ga.

Sam po sebi, međutim, stres nije ni loš ni dobar. Statistike pokazuju da je postao sastavni deo života i da svaki čovek, bilo da se nalazi na rukovodećem položaju ili ne, svakodnevno proživi bar 20 stresnih situacija.  Jedno od prvih istraživanja na ovu temu sproveo je Kanađanin Hans Selye, koji je došao do zaključka da postoje dve vrste stresa. Jedna je dobra za nas (kao, na primer, skakanje bandžijem ili postizanje nekog cilja), koja nas gura napred u važnim situacijama i pomaže nam da um i telo održimo snažnim.  U drugom slučaju, pak, stres je nepodnošljiv, izaziva osećanje nelagodnosti, besa i tuge i može zapretiti zdravlju i karijeri.

Okidači stresa

Lista takozvanih okidača stresa je brojna. Na prvom mestu je smrt nekog od članova porodice, na drugom bolest, zatim razvod braka, gubitak posla, odlazak u penziju, seksualni problemi, problemi na poslu, novčani problemi, porodične razmirice... „Razlozi za stres su brojni i različito nas pogađaju, u zavisnosti od perioda izloženosti i našeg senzibiliteta, a posledice toga trpi ceo organizam“, kaže dr Tomić. „Od malog prsta na nozi, do glave“.

U tom smislu izdvajaju se različite posledice. Emocionalne, poput anksioznosti, depresije i sličnih stanja; zatim intelektualne, koje podrazumevaju otežano razmišljanje, slabu koncentraciju i snalaženje i nisku motivaciju za rad; posledice koje utiču na promenu ponašanja i telesne posledice.

Kako podnosimo stres

Stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da naš karakter ima važnu ulogu u tome kako doživljavamo stres. Neki ljudi su agresivni, uvek su u žurbi i često su ljuti kada im ne ide sve po planu. Istraživanja su pokazala da upravo oni često pate od bolesti uzrokovanih stresom. Za razliku od njih, ima osoba koje se bolje snalaze u stresnim situacijama, zbog čega stres na njih manje utiče. Kako ćemo reagovati na stres zavisi i od pola. Istraživanja su pokazala da se žene bolje nose sa tim problemom nego muškarci, ali i da imaju tri puta veće šanse da usled stresa postanu depresivne.

Kao što je rekla dr Tomić, stres utiče na celo telo i može uzrokovati mnoštvo simptoma, kao što su glavobolja, knedla u grlu, smetnje sa varenjem, visok krvni pritisak, ubrzan rad srca, znojenje, suvo grlo, nesanica... Važno je znati da i akutni i hronični stres mogu imati dugotrajnije posledice.

Šta to u našem organizmu pokreće stres?

Naše telo na stres reaguje lučenjem hormona kortizola. Proizvode ga nadbubrežne žlezde, a ovaj „hormon stresa“ pomaže regulisanje krvnog pritiska i imunološkog sistema tokom iznenadne krize, fizičkog ili emocionalnog prepada. U čemu je onda problem? Problem nastaje kada stres zadržava pomenuti mehanizam u pogonu, čime prestaju dobre namere kortizola. Hronično visok nivo ovog hormona može da uzrokuje probleme sa spavanjem, depresiju, imunološke probleme, visok šećer u krvi, čak i gojaznost.

Stres na poslu

Jedan od glavnih poligona za dobijanje stresa je – radno mesto. Svetska zdravstvena organizacija je još pre 15 godina proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a psiholozi kažu da, što je osoba na višoj hijerarhijskoj poziciji, ima veću odgovornost i opterećenje, pa samim tim i strah od neuspeha i gubitka ugleda.

Sve češće za nekoga možemo čuti kako se sa ponosom deklariše kao „radoholik“. Definicija kaže da je to osoba koja radi minimum 60 sati nedeljno, ima veliku platu, uzlaznu karijeru, brak koji se raspada i zdravlje koje slabi. To je osoba koja nameće svoje ideje, ne podnosi neuspeh i konstantno je pod stresom.

„Kada govorimo o stresu na radnom mestu, neizostavno moramo spomenuti mobing“, kaže dr Vesna Tomić, „koji podrazumeva psihološko zlostavljanje na radnom mestu.„ Sam pojam fenomena mobinga je star, ali „nov je momenat u kome mobing uzima maha – to je tranzicija koja više nije prelazni period, već stanje u kome se nalazimo godinama“.

Naša sagovornica dalje objašnjava da mobing podrazumeva rušenje profesionalnog ugleda koji pojedinac ima na radnom mestu, rušenje njegovog samopoštovanja i udar na strukturu njegove ličnosti. „Češće su u praksi mobirane žene. U tom kontekstu najčešće se pominju stare osobe, sa nekim nedostatkom, ali praksa pokazuje da veliki broj mobiranih zapravo čine osobe vrlo kompetentne za posao koji obavljaju, sa jasno definisanim stavom o svemu što se oko njih dešava i bez straha da taj stav javno iznose. Ne bi trebalo da previdimo ni pristojan (ne vulgaran) izgled i mladost, koji takođe mogu poslužiti moberu kao razlog da nekoga kinji na radnom mestu“, kaže dr Tomić.

Stres u kući

Drugi front na kome stres, nažalost, često odnosi pobedu jeste – porodica. Najnovija istraživanja na Univerzitetu Kalifornija pokazuju da se žene koje imaju dobar brak lakše nose sa stresom koji donosi posao. Muškarce, pak, više pogađa naporan radni dan nego situacija u braku.

Zaključak ovog istraživanja utemeljen je na činjenici da srećni parovi ravnopravno učestvuju u kućnim poslovima, pa se zaposlene žene lakše nose s obavezama kada dođu s posla. Žena koja u braku nije srećna prolazi kroz drugačiji scenario. Kućni poslovi su, međutim, trivijalni u poređenju sa i te kako učestalim (fizičkim i psihičkim) nasiljem u porodici, kao i posledicama koje ono ostavlja po zlostavljanu ženu/muža i njihovu decu.

„Ako ne može sama da reši problem, kroz otvorenu komunikaciju sa partnerom, žena bi trebalo da potraži pomoć na odgovarajućim mestima – u bračnim savetovalištima, centrima za socijalni rad ili porodičnim savetovalištima“, savetuje dr Tomić. „Kada je vreme za to? Nema saveta. Neko je u stanju da svoje bračne problem detektuje i reši u prvoj, a neko u petnaestoj godini braka, ali veoma je važno da ih reši“, kaže dr Tomić i ističe da je izuzetno važno da bračni parovi imaju usaglašen stav o moralnim, životnim i ostalim vrednostima, jer od toga zavisi i kako će vaspitati decu. „Ukoliko je bračni par nekoherentan, ukoliko otac promoviše jedne, a majka druge vrednosti, to će stvoriti problem kod deteta. U takvoj konfuziji dete ide linijom manjeg otpora i češće izlazi u susret roditelju koji mu ispunjava želje“, objašnjava ona.

Problem je, zaključuje naša sagovornica, u tome što sve manje vremena provodimo kao porodica i što sve manje razgovaramo. I dok se u većim gradovima ljudi polako ali odvažno odlučuju na pomoć psihologa i psihijatra, u manjim sredinama to je još uvek svojevrsan tabu. Nažalost, od svih samopomoći, najčešće se odlučujemo na konzumiranje lekova i to neretko – na svoju ruku. „Samolečenje ne dolazi u obzir“, upozorava dr Tomić, „naročito ako već primate neku terapiju, jer postoje lekovi koji se nikako ne bi smeli kombinovati“.

„Umesto lekova, potrudite se da svakoga dana za sebe uradite nešto lepo, da realno preispitate svoje želje i svoje mogućnosti, da se družite sa ljudima u koje imate poverenja i koje volite, da izdvojite bar 15 minuta za neko opuštanje i za traženje svojih zadovoljstava. Možete se uveče opustiti uz dobar film, ali to ne bi smelo da vam postane način života. Pametni ljudi su davno rekli ‘kada vam hobi postane preokupacija, to je prvi znak da nešto sa vama nije u redu – ili ste pod velikim stresom, ili vam nešto fali’. Morate naći neku meru u svemu i naći ono što vam je potrebno. Potrudite se da volite i da cenite sebe.“

Kako umanjiti stres?

• Naučite da brinete o svom zdravlju, jer ono je najvažnije
• Hranite se što zdravije možete i pokušajte da imate bar pet obroka dnevno
• Uzimajte vitamin C i namirnice bogate cinkom
• Pijte što više vode
• Zadržite se na jednoj šoljici kafe dnevno, jer previše kofeina pomaže stresu i smanjuje apsorpciju minerala iz hrane
• Odolite slatkišima
• Redovno vežbajte
• Slušajte muziku koja vas opušta
• Spavajte osam sati svake noći
• Pijte crni čaj
• Birajte društvo (istraživači Univerziteta Loma Linda otkrili su da druženje sa pozitivnim i zabavnim ljudima smanjuje nivo kortizola za 39%)
• Idite na masažu
• Meditirajte

Tekst: Jasmina Lazić