Svako od nas može da
smisli hiljadu izvinjenja i izgovora kada je reč o tome zašto u nečemu nismo
uspeli, zašto neke stvari nismo ni pokušali ili još čekamo na "povoljan
trenutak". To je lakši put, put kojim su mnogi pre nas prošli - put dosledne
nemoći i nepreuzimanja svoje sudbine u svoje ruke.
Oni koji su uspeli,
dosledno su negovali nekoliko osobina, osim stalnog usavršavanja u poslu,
radoznalosti, fleksibilnosti, inovativnosti, i svesti da - ma kako da je
tehologija dobra i moćna, ljudi čine srž svakog posla. Suštinski princip uspeha
koji dovodi do toga da nam ide dobro u životu jeste da prihvatimo da na putu
uspeha sedimo postojano u sedlu.
Koje su posledice
usvajanja ovakvog principa - da smo sami krojači svoje sudbine i da nas ništa
ne može pokolebati? U suštini, to znači da potpuno prihvatite da je odgovornost
za to što doživljavate, kao i za rezultate koje dobijate, isključivo na vama.
Na prvi pogled, neko
će se možda uplašiti ("Šta? Ja treba da preuzmem potpunu odgovornosti za
sve što se događa u mom životu, čak i za negativne stvari?"). Međutim,
jednom kada prihvatite da je ono što vam se događa, u velikoj meri direktno pod
vašom kontrolom, to će vam pružiti neograničenu slobodu izbora u pogledu onoga
što u vašem slučaju daje rezultat, i mogućnost da minimizirate ono što daje
neželjen rezultat. Vi stičete moć da promenite stvari, znate da ukoliko nešto
uradite drugačije nego pre, i rezultat će biti drugačiji - važno je da ste VI
za volanom.
Ono što treba po
svaku cenu izbegavati je pasivan (ili: reaktivan) pristup - na suprotnom kraju
od samosvesne i proaktivne ličnosti je osoba koja poriče svoju odgovornost i
bira da veruje u to da je samo pasivni posmatrač rođenog života i ishoda koje
dobija. Ovakvo uverenje oslobađa osobu pritiska da bilo šta učini po pitanju
svog nezadovoljstva koje može da oseti. Ta bespomoćnost prestavlja blok koji
treba otkloniti na putu ličnog razvoja.
Naravno, ukoliko već
uživate u plodovima svoga rada i lepo vam je u životu, nastavite tako ili
unapredite to što radite tako da bude još bolje! Međutim, i među onima koji ne
prepuštaju stvari "sudbini" ili "slučaju", ipak nije
retkost da, dok su glavnokomandujući i udobno sede za volanom na svom putu
uspeha, ipak ponekad osete nedostatak (različitog intenziteta) onoga što
zapravo žele u svom životu. Mogućih uzroka ovome ima dosta, a ako ste i sami
svesni da nije baš sve kako biste vi voleli, bacite pogled na listu mogućih
razloga vašem nezadovoljstvu. Nema onoga koji, i kada je na pravom putu, ne
oseća ponekad zamor ili dilemu. Evo šta sve može da bude uzrok nezadovoljstvu,
pa se preispitajte.
·
Možda
niste svesni činjenice da ste vi u poziciji vozača.
·
Moguće
je da to priznajete samo onda kada je sve u redu, ali ne i onda kada stvarine
idu željenim tokom
·
Moguće
je da znate da ste vi za volanom, ali da nemate pojma u kom pravcu biste želeli
da idete
·
Možda
ste već na putu i nedostaje vam dovoljno jak motiv da nastavite tim putem
·
Možda
nosite "L" oznaku na vozilu jer još niste otkrili kako da upravljate
komandama
·
Možda
premalo pažnje pridajete znacima pored puta koji služe da vas na njemu zadrže
·
Možda
vam se odabrana putanja ne čini mnogo inspirativnom ali se držite nje zato što
vam je poznata
·
Možda
ste se malo ulenjili i postali malo nemarni u vožnji
·
Možda
ste dopustili da vas vaš ego iskušava da vozite opasno
·
Možda
ste se toliko usredsredili na buduću destinaciju da ste potpuno zaboravili da
uživate u lepotama putovanja.
·
Možda
krivite druge za sopstvene pogreške
·
Možda
vam nedostaju napredne vozačke veštine koje bi vam omogućile da bolje
upravljate
·
Možda
sledite neke druge ljude pretpostavljajući da oni znaju gde su krenuli i
nadajući se sa će i vama ta destinacija odgovarati
·
Možda
zanemarujete da se starate o vozilu
·
Možda
provodite previše vremena gledajući u retrovizor i ono što je već prošlo pored
vas
·
Možda
vam se zamrljalo staklo i ne vidite jasno put pred sobom
·
Možda
sa sobom vozite putnike koji ne žele da idu u istom smeru kao i vi.
Izvor: "Whose success is it
anyway?"
Tony Burgess
Tony Burgess
No comments:
Post a Comment