Kratka priča Bruna Ferera pokazuje
kako ono što govorimo puno svedoči o nama samima.
Jedan je seljak predveče seo na prag
svoga doma i uživao u svežem povjetarcu. Pored njegove kuće zavojiti je put
vodio u grad. Slučajni je prolaznik opazio seljaka i pomislio: “Ovo mora da je
neka lenština. Ništa ne radi i ceo dan sedi na pragu.”
Malo kasnije prolazio je drugi čovek
i pomislio: “Seljak je pravi don Žuan. Po ceo dan sedi, gleda devojke u prolazu
i zadirkuje ih.”
stariji muskarac
Najzad je prošao šumski radnik i
pomislio: “Ovaj je čovek zacelo marljiv radnik. Trudio se ceo dan i sad se s
pravom odmara.”
O seljaku koji je sedeo na pragu
svoga doma zaista nemamo podrobnijih saznanja. Možemo, međutim, mnogo toga
zaključiti o trojici ljudi koji su prolazili: prvi je bio lenj, drugi ne baš
dobar čovek, a treći je bio marljiv radnik.
savjetnikuspjeha.com
No comments:
Post a Comment