Pamćenje i zaboravljanje snova

Naša celokupna realnost je po svojoj prirodi hologram. Hologram se prepoznaje kada jedan deo slike sadrži celinu. Jedan piksel je kodiran informacijama cele slike.

Baš kao što stara rolna filma radi: svetlost (svest) se projektuje kroz filter (sočivo) i stvara sliku ili film (realnost).

Naša realnost funkcioniše na isti način. Naša svest, svesnost, čista energija, usmerena je kroz sočiva naših uverenja, misli, osećanja... i stvarnost koju doživljavamo je projekcija ovih ubeđenja, misli i verovanja.

Naše celokupno spoljašnje iskustvo stvarnosti je prosto produkt i izraz našeg unutrašnjeg univerzuma... ono je u suštini MI.

Ljudi koji se pojavljuju u našem hologramu, služe našem univerzumu ili da bismo naučili nešto, da reflektujemo neka verovanja koja imamo, da nam pokažu aspekte nas samih, koje inače ne možemo da vidimo, ili da nam omoguće iskustvo da bi uživali.

Bez obzira šta radili u spoljašnjoj realnosti, ne možemo istinski promeniti okolnosti bez promene onoga u šta verujemo, mislimo i osećamo. Možemo samo da menjamo ako promenimo svoje biće i svoje stanje svesti.

Kada načinimo promenu u svesti, srećemo ljude, kreiramo iskustva i manifestujemo svet koji rezonuje sa našim stanjem svesti. Dok postajemo nova verzija sebe, celi univerzum u kome živimo i koji doživljavamo se takođe menja sa nama.

Naučio sam mnogo iz video igrica i razmišljao sam o životu kao o velikoj, multidimenzionalnoj video igrici...

holografski univerzum

Realnost je esencijalno kolekcija jedinica i nula na ekranu holograma, naš um interpretira podatke kako želi, a način na koji ćemo mi interpretirati te podatke,  potpuno zavisi od nas.

Ovu istinu je lako znati, pisati, reći... ali kada bi se istinski razumela i živela onda bi to dozvoljavalo nekome da postane gospodar sopstvene realnosti i doživi svet.

Kakav bi vaš život bio ako bi tretirali novac kao jedinice i nule? Kako bi reagovali kada bi znali da je vaša kuća samo projekcija vašeg uma, kolekcija misli koje imate i koje su projektovane od strane uma?

Kako bi razgovarali sa ostalim telima i ostalim karakterima u svom svetu kada bi znali da su oni izraz VAŠE svesti i da čitaju scenario VAŠEG kosmičkog filma?

Kako bi vam se ishrana promenila, kada bi znali da je  hrana beznačajna kodirana informacija kojoj su reči i jezik dali vrednost?

Istina je, ako bi živeli svoj život kao da je sve jedinica i nula, čisti beznačajni podaci, mogli biste da dobijete sposobnost da kreirate sopstvena značenja za podatke.

To bi bilo kao kad pogledate u oblake i možete da kreirate slike za sebe, koje su bazirane na onome šta želite da vidite i šta odaberete da vidite.

flower of life

Život je isto takav, belo platno... značenje koje mu mi dajemo je jedino značenje koje ima. Kada dozvolimo drugim ljudima, vladi, našim roditeljima, našoj deci, strukturama kontrole, medijima itd. da našem životu daju smisao... opet je to onda naš izbor da ovim entitetima dozvolimo da daju smisao našem životu. Mi još uvek pravimo taj izbor.

Vratite svoju realnost i budite jedini vlasnik svog života. Dozvolite sebi da budete kreator svog iskustva i dozvolite sebi da izaberete značenje svog života. Izaberite kako hoćete da vaše jedinice i nule budu prikazane.

Autor: Imran Hossain, www.cellularenlightenment.com

Prevela: Jelena Nakić

Da li zaista razumete da je sve oko nas HOLOGRAM?

Naša celokupna realnost je po svojoj prirodi hologram. Hologram se prepoznaje kada jedan deo slike sadrži celinu. Jedan piksel je kodiran informacijama cele slike.

Baš kao što stara rolna filma radi: svetlost (svest) se projektuje kroz filter (sočivo) i stvara sliku ili film (realnost).

Naša realnost funkcioniše na isti način. Naša svest, svesnost, čista energija, usmerena je kroz sočiva naših uverenja, misli, osećanja... i stvarnost koju doživljavamo je projekcija ovih ubeđenja, misli i verovanja.

Naše celokupno spoljašnje iskustvo stvarnosti je prosto produkt i izraz našeg unutrašnjeg univerzuma... ono je u suštini MI.

Ljudi koji se pojavljuju u našem hologramu, služe našem univerzumu ili da bismo naučili nešto, da reflektujemo neka verovanja koja imamo, da nam pokažu aspekte nas samih, koje inače ne možemo da vidimo, ili da nam omoguće iskustvo da bi uživali.

Bez obzira šta radili u spoljašnjoj realnosti, ne možemo istinski promeniti okolnosti bez promene onoga u šta verujemo, mislimo i osećamo. Možemo samo da menjamo ako promenimo svoje biće i svoje stanje svesti.

Kada načinimo promenu u svesti, srećemo ljude, kreiramo iskustva i manifestujemo svet koji rezonuje sa našim stanjem svesti. Dok postajemo nova verzija sebe, celi univerzum u kome živimo i koji doživljavamo se takođe menja sa nama.

Naučio sam mnogo iz video igrica i razmišljao sam o životu kao o velikoj, multidimenzionalnoj video igrici...

holografski univerzum

Realnost je esencijalno kolekcija jedinica i nula na ekranu holograma, naš um interpretira podatke kako želi, a način na koji ćemo mi interpretirati te podatke,  potpuno zavisi od nas.

Ovu istinu je lako znati, pisati, reći... ali kada bi se istinski razumela i živela onda bi to dozvoljavalo nekome da postane gospodar sopstvene realnosti i doživi svet.

Kakav bi vaš život bio ako bi tretirali novac kao jedinice i nule? Kako bi reagovali kada bi znali da je vaša kuća samo projekcija vašeg uma, kolekcija misli koje imate i koje su projektovane od strane uma?

Kako bi razgovarali sa ostalim telima i ostalim karakterima u svom svetu kada bi znali da su oni izraz VAŠE svesti i da čitaju scenario VAŠEG kosmičkog filma?

Kako bi vam se ishrana promenila, kada bi znali da je  hrana beznačajna kodirana informacija kojoj su reči i jezik dali vrednost?

Istina je, ako bi živeli svoj život kao da je sve jedinica i nula, čisti beznačajni podaci, mogli biste da dobijete sposobnost da kreirate sopstvena značenja za podatke.

To bi bilo kao kad pogledate u oblake i možete da kreirate slike za sebe, koje su bazirane na onome šta želite da vidite i šta odaberete da vidite.

flower of life

Život je isto takav, belo platno... značenje koje mu mi dajemo je jedino značenje koje ima. Kada dozvolimo drugim ljudima, vladi, našim roditeljima, našoj deci, strukturama kontrole, medijima itd. da našem životu daju smisao... opet je to onda naš izbor da ovim entitetima dozvolimo da daju smisao našem životu. Mi još uvek pravimo taj izbor.

Vratite svoju realnost i budite jedini vlasnik svog života. Dozvolite sebi da budete kreator svog iskustva i dozvolite sebi da izaberete značenje svog života. Izaberite kako hoćete da vaše jedinice i nule budu prikazane.

Autor: Imran Hossain, www.cellularenlightenment.com

Prevela: Jelena Nakić

12 DIMENZIJA KREACIJE

12 dimenzija Kreacije

Napisao: Owen Waters
Prevod: Milan Bojić

 

Kada sam konačno otkrio dvanaest dimenzija Kreacije, bio sam zapanjen simetrijom Stvoriteljevog dela.
U fizici, simetrija je znak da je teorija valjana, jer se priroda manifestuje kroz simetriju na bezbroj načina. Ja sam tragao za prirodom strukture realnosti decenijama, a onda, jednog dana 2002. godine, ključevi Univerzuma su došli na svoje mesto, kao delovi neke slagalice.


Dimenzije su merljive stvari, to su varijable Univerzuma. Na primer,prostor se sastoji od tri dimenzije – dužine,  širine i visine – a vreme se označava kao četvrta dimenzija. Drvena kocka  postavljena na sto ima tri dimenzije u prostoru, koje recimo iznose 5cm x 5cm x 5cm. A takođe postoji u datom trenutku vremena.
 

Vreme nije samo linearan tok, kao recimo reka vremena. To je, tačnije, dimenzija koja predstavlja izraz fizičkog kretanja. Drvena kocka je stavljena na sto u određenom trenutku vremena, i skloniće se sa stola u drugom trenutku vremena. Kada se skloni sa stola to će predstavljati njeno kretanje kroz prostor.
 

Do sada, predstavili smo ukupno četiri dimenzije, ili četiri načina da izmerimo realnost. Ali šta je sa ostalim dimenzijama postojanja? Matematičari koji su radili na teoriji struna u fizici su 1990. godine otkrili da postoji najmanje deset dimenzija, a ne samo četiri za koje se do tada znalo.
Fizika je već dokazala da je materija u stvari energija, odnosno elektro-magnetno polje održavano u stanju tenzije. Stoga, drvena kocka je napravljena od elektro-magnetne energije, što znači da su električna i magnetna energija još dve dimenzije koje se mogu izmeriti.
Neki objekat ima određenu količinu električne, i određenu količinu magnetne energije. Dimenzije su merljive varijable koje utiču na postojanje objekta, stoga su električna i magnetna energija dve dimenzije postojanja. One se uglavnom ispoljavaju u zajedničkoj formi poznatoj kao elektro-magnetna, međutim ispod toga se nalaze dve različite forme energije.
 

U eksperimentima sa subatomskim česticama, svest posmatrača je često uticala na ishod eksperimenta. Zbog toga možemo dodati još dve dimenzije – misao i osećanje, i to su komponente ljudske svesnosti.
Misao se ovde odnosi na intelekt, ili na mentalnu aktivnost linearnog smera. Na primer, aritmetika je linearna, kao i algebra, kao i kompjuterski procesi. Linearno mišljenje je osobina logike i pripada levoj hemisferi mozga. Holistička, desna hemisfera mozga, sa druge strane zadužena je za emocije, intuiciju i sposobnost da vidimo obrasce koji leže unutar celine.
Misao i osećanje se ispoljavaju u zajedničkoj formi, kao i elekro-magnetna energija, ali ispod te forme nalaze se dva različita aspekta svesti.
 

Do sada smo otkrili tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), jednu dimenziju vremena, dve dimenzije svesti (misao i osećanje) i dve dimenzije energije (elektricitet i magnetizam), što sve zajedno čini osam dimenzija.



Dimenzije su fundamentalni gradivni blokovi realnosti


Svaki fizički objekat ima tri dimenzije veličine (dužinu, širinu, visinu) i postoji na određenom mestu u određenom trenutku vremena. Prostor i vreme su opšteprihvaćeni kao prve četiri dimenzije, ali koje su ostale? Koji to osnovni gradivni blokovi realnosti omogućavaju postojanje Univerzuma?
 

Materija se sastoji od različitih količina elektro-magnetne energije, dakle električna i magnetna energija su osnovni gradivni blokovi u okviru fizičkog sveta. To ih čini dvema fundamentalnim varijablama, ili dimenzijama.
 

Ljudska svest se sastoji od osnovnih gradivnih blokova misli i osećanja, i to su takođe dimenzije realnosti. Svest ide mnogo dalje od postojanja ljudskih misli. U stvari, čitav Univerzum je napravljen od originalne svesti Stvoritelja.
Fizika je, kao i duhovna filozofija, uvek u potrazi za prirodom Univerzuma. Danas je, međutim, nepopularno uključiti Stvoritelja u fizičke teorije. To je iznenađujuće, jer su gotovo svi veliki ljudi u istoriji nauke, uključujući i Ajnštajna, bili duboko duhovni i mistični ljudi.
 

Sećam se, dok sam još bio u školi, da mi je nastavnik fizike zadao da nađem rešenje  za neki naučni problem pozivajući se na osnovne principe. “Jednom kada razumeš osnovne principe momče”, rekao mi je, “onda se sve ostalo posloži samo od sebe.” Često se setim koliko je on tada bio u pravu.
Postojanje svesti Stvoritelja je osnovni princip. Jednom kada uključimo Stvoritelja, odgovori se pojavljuju sve lakše i brže. Dovoljno je zapitati se:”Kako bi Stvoritelj to uradio?”
 

Na kraju krajeva, sigurno nećete pogledati u avion koji na nebu proizvodi buku i reći: ”Koliko mogu da primetim, izgleda da on leti tako što proizvodi veliku buku.”
Umesto toga, vi ćete istražiti ko su bili kreatori motora, šta oni znaju i kako su radili, pa ćete tek onda otkriti sve o avionu.
 

Sada, da bismo uključili osnovni princip Jednog Stvoritelja, prvo moramo definisati originalnu prirodu Stvoritelja. Nepotrebno je naglasiti da je Stvoritelj beskonačna inteligencija. Reči poput svemoćan, sveznajući, sveprisutan, opisuju ideju beskonačne svesti.
Drugi atribut koji se odnosi na originalno stanje Stvoritelja je “bivanje”. U Zapadnom načinu razmišljanja, mi smo navikli da uvek nešto radimo, uvek samo radimo, radimo, radimo. “Bivanje”, s druge strane, je odsustvo rada. U stanju “bivanja”, vi prosto Jeste. Ne morate ništa da radite da biste nešto postali, ako već “jeste” to nešto.
Stanje “bivanja” je osnova celokupnog postojanja. Bivanje je bez pokreta i to je primarno stanje pre nego što se prvobitni čin kreacije pojavio. Ovo je zbog toga što čitav Univerzum postoji unutar svesti Stvoritelja – to je još jedan osnovni princip.
 

Sva materija je energija. Čitav Univerzum je energija. A u pozadini te energije se nalazi Svest koja ju je i stvorila.
 

Originalni čin kreacije bio je beskonačan u svom potencijalu, uzrokujući tako ne samo kreaciju Univerzuma, već beskonačnog broja Univerzuma.
U tom trenutku, Beskonačno Biće je proširilo sebe u sferu misli, kao svoj prvi čin. Zbog toga je dvanaesta dimenzija prva originalna kreativna misao, ili princip Oca Stvoritelja.
Obratite pažnju na to da je u stvari takozvana “dvanaesta dimenzija”, u stvari prva koja je nastala, tako da se potpuno opravdano može zvati i “prva dimenzija”. Međutim, ljudi su navikli da je prva dimenzija ona koja je najbliža našem svakodnevnom životu na Zemlji, pa zbog toga dvanaesta dimenzija označava onu koja je najbliža izvoru Kreacije.
 

Muško - ženski princip, u samoj Kreaciji, nije isto što i poređenje muškarca i žene. Muškarac i žena na Zemlji oboje sadrže mešavinu muških i ženskih atributa. Muškarac je fizička verzija čoveka sa muškim polnim karakteristikama, a žena sa ženskim polnim karakteristikama.  Otac  Stvoritelj je princip svesti koji je energetski čisto muški, i on radi u sinhronicitetu sa čisto ženskim principom, koji se naziva Majka Božija, ili jedanaesta dimenzija. 
 

Precizan balans između muškog i ženskog kreativnog principa omogućio je manifestaciju desete dimenzije. Deseta dimenzija sadrži obrasce ili skice svesti za beskonačan broj Univerzuma.



Primarni čin kreacije od strane Boga može se prikazati na sledeći način:
 

12-ta dimenzija je prvobitna misao, ili princip Boga Oca (Tvorac, Stvoritelj).
11-ta dimenzija je prvobitno osećanje, ili princip Majke Božije (bezuslovna ljubav).

Zajedno, u preciznom balansu, Otac Tvorac i Majka Božija manifestovali su 10-tu dimenziju, gde su sadržani  obrasci ili planovi svesti za beskonačan broj Univerzuma.
 

Fundamentalna formula Kreacije je: “Misao + osećanje = manifestacija.”
 

Smatra se da se ova formula, “Misao + osećanje = manifestacija”, ponavlja u savršenoj simetriji kroz ostalih devet dimenzija. 
 

Dimenzije su osnovni gradivni blokovi realnosti. Mi živimo u svesnom univerzumu zato što je on u potpunosti stvoren od primarne Svesti. Svaki aspekt Univerzuma, od zvezda do ljudi, pa čak i sunčeve svetlosti, je 100 sastavljen od primarne Svesti.
 

Dimenzije uključuju tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), vreme, misao, osećanje, i tri fundamentalne energije koje grade fizičku i nefizičku materiju (etar, elektricitet, magnetizam).
Posle prvobitne Kreacije prve tri dimenzije (12, 11, 10), Beskonačno Biće je ponovilo proces tri puta, kreirajući trijadu koja se sastoji od Energije, Prostora i Kretanja. Svaka od ovih komponenti se potom izrazila u tri podforme, svaki put se povinujući izvornom obrascu misli, osećanja i manifestacije.

 

Obratite pažnju na simetriju 3 x 3 matrice u sledećem dijagramu.


Preostalih devet dimenzija Kreacije:

 

Princip:	Misao     +	Osećanje     =	Manifestacija
Misao kao prostor	Dimenzija 9 Linearna        + separacija (Radijus)	Dimenzija 8 Kružna            = separacija (Dijametar)	Dimenzija 7 Sferna separacija (Sfera)
Osećanje kao energija	Dimenzija 6 Eterična         + energija (Životna energija)	Dimenzija 5 Magnetna        = energija (Primarno polje)	Dimenzija 4 Električna energija (Fizička materija)
Manifestacija kao kretanje	Dimenzija 3 Mentalno        + kretanje (Ljudska misao)	Dimenzija 2 Emotivno        = kretanje (Ljudski osećaj)	Dimenzija 1 Fizičko kretanje (Vreme)

Obratite pažnju da kada definišemo vreme kao fizičko kretanje, ono se glatko uklapa u trijadu Kretanja koje obuhvata mentalno, emotivno i fizičko kretanje.

Mentalno kretanje, dimenzija 3, je misao na nivou čoveka, i razlikuje se od originalne kreativne misli iz dimenzije 12.

Emotivno kretanje, dimenzija 2, je osećanje na nivou čoveka.
 

Korišćenje električne energije, dimenzija 7, razvijalo se tek od 1800. godine. U to vreme elektricitet je bio neispitan i nepoznat. Mogao se proizvesti u veoma ograničenim količinama, koristeći recimo hemijske baterije. Takođe, primećeno je njegovo misteriozno dejstvo na magnetne igle iz kompasa, a munje su kategorisane kao električni fenomen od strane Bendžamina Frenklina, tokom njegovih čuvenih eksperimenata.
U tim ranim danima, kada su korišćene gasne lampe i sveće, vizionari poput Faradeja, Ampera i Volta, posvetili su čitave živote proučavanju elektriciteta. Znanja koja su se razvila iz tih istraživanja pretvorila su električnu energiju u radnu energiju, koja danas omogućava ogroman napredak u automatici, transportu i komunikacijama.
 

Magnetna energija, dimenzija 5, je primarno polje Univerzuma. To je materica Univerzuma, i matrica u kojoj sve energije i materija postoje. To je platno Univerzuma. Elektro-magnetna energija, uključujući svetlost, sastoji se od jednakih komponenti električne i magnetne energije. Kao što je sva materija energija, tako je i naše fizičko telo napravljeno od elekro-magnetne energije, i samo nam se čini da je od čvrstog materijala.
 

Eterična energija, dimenzija 6, se tradicionalno naziva prana u istočnjačkoj tradiciji, ili chi u orijentalnoj medicini. Kada se eterična energija u potpunosti istraži od strane novih vizionara i istraživača pionira, otvoriće potpuno novu granu fizike, mnogo veću od one koju je stvorio elektricitet.


Život na Zemlji funkcioniše u okviru matrice 3 x 3, koja se sastoji od 9 međusobno isprepletanih  dimenzija. Deseta dimenzija je takođe važna jer ukazuje u kom univerzumu, od beskonačnog broja univerzuma, mi postojimo.
 

Da zaključimo:


Prvobitne 3 dimenzije su Svest Stvoritelja
Dimenzija 12 je princip Boga Oca.
Dimenzija 11 je princip Majke Božije.
Dimenzija 10 sadrži obrasce svesti za beskonačne univerzume.

Sledeće 3 dimenzije su Prostor, koji omogućava odvajanje objekata.
Dimenzija 9 je linearna separacija.
Dimenzija 8 je kružna separacija.
Dimenzija 7 je sferična separacija.

Sledeće 3 dimenzije su Energija.
Dimenzija 6 je eterična, ili životna energija.
Dimenzija 5 je magnetna energija, ili primarno polje Univerzuma.
Dimenzija 4 je električna energija, ili gradivni blok fizičke materije.


Sledeće 3 dimenzije su Kretanje.
Dimenzija 3 je misao (mentalno kretanje).
Dimenzija 2 je osećanje (emotivno kretanje).
Dimenzija 1 je vreme (fizičko kretanje).

 

Osnovnih 9 dimenzija funkcionišu isprepletane, u harmoniji. Sve one su kreacija Svesti iz prvobitne 3 dimenzije. Energija, prostor i kretanje su sve aspekti Jedne Svesti.
Kao što je pionir istraživanja elektriciteta, Majkl Faradej, izjavio o životu: “Sve ovo je samo san.”
Mi živimo u Univerzumu koji je 100 načinjen od izvorne Svesti. Kao takvi, mi sanjamo san Kreacije, u kom svako od nas, ponaosob, igra svoju ulogu i doživljava Univerzum iz svoje jedinstvene tačke gledišta.

Ovaj tekst možete čitati i u novembarskom izdanju magazina  Nova Svest

SEDAM NIVOA ljudske SVESTI

1. PRVI NIVO SVESTI imaju oni ljudi koji se nalaze u nekoj od svojih prvih ljudskih inkarnacija. Takva svest započinje svoj razvojni put na primitivnim planetama i u narodima koji su na najnižem društvenom razvoju, kojih ima i na Planetama rada i patnje. Takvi ljudi (oni koji su u ranoj fazi prvog nivoa svesti) postoje i na našoj Planeti; pripadaju takozvanim “primitivnim narodima” koji žive u dubinama Amazona, kao i na nekim drugim zabačenim predelima naše Planete.

Svesti na prvom nivou nije potreban veći broj inkarnacija da bi prešla na viši nivo, pošto se takva svest nije čvrsto vezala za materiju.

2. DRUGI NIVO SVESTI ima danas većina živećih ljudi na zemlji. Takvoj svesti je materijalni svet primarni smisao života. Ona sebe smatra progresivno-graditeljskom, a u isto vreme je destruktivna ( rušilačka), agresivna i obuzeta sobom. Veliki broj ljudi svojom voljom „zaglavi“ na ovom nivou svesti, zbog čega su primorani da prolaze kroz bezbroj mukotrpnih inkarnacija na Planetama rada i patnje. Neke od ovakvih („zaglavljenih“) duša se u sledećem životu ponovo vraćaju na Zemlju, dok većina odlazi na Planete istog ili nižeg stepena društvenog razvoja (na različite Planete rada i patnje), a pojedine zbog izrazitog nazadovanja i na Primitivne planete; ili svoj budući život počinju kao pripadnici primitivnih naroda na Zemlji. Duhovni učitelji, kao i predstavnici različitih religija, dobar deo svojih aktivnosti upotrebe kako bi zalutale („zaglavljene“) uputili na Pravi Put.

3. TREĆI NIVO SVESTI poseduje danas između 20 i 30 procenata čovečanstva. Ovakva svest ima uvećanu potrebu za upoznavanjem duhovnih vrednosti i zato nosioci te svesti postaju duhovni tragaoci. Takvi su i vernici koji slede učenja svoji religija, na primer, oni hriščani koji žive saglasno Isusovom učenju, zapisanom u Novom Zavetu. Sa ovakvom svešću napredak je brži i već posle malog broja inkarnacija, dostiže se budućim razvojem na zemlji, ili na nekoj Suptilnoj planeti, četvrti nivo svesti.

svest

4. ČETVRTI NIVO SVESTI danas ima manje od 10 procenata ljudi na Zemlji. Njihova svest je na čistom suptilnom (osećajno-finom) nivou, pošto za njih izazovi materijalnog sveta memaju veći značaj. Njima materijalne stvari služe, nisu svrha života. Pripadaju naprednim duhovnim tragaocima. Ovakvoj svesti životni smisao je univerzalna ljubav. Te duše će se u sledećem životu, da bi im se omoguićio brži napredak, u većini reinkarnirati na Uznapredovanim planetama, manji broj dobrovoljno i na Zemlji da bi ovde pomogle opštoj evoluciji i postigle peti nivo svesti.

5. PETI NIVO SVESTI ima samo nekoliko desetina hiljada živih ljudi na Zemlji. Takva svest je uzvišena duhovna svest, jer je postigla oslobađanje od vezanosti za dualnost života, time se i potpuno oslobodila ego-želja i izazova materijalnog sveta. Postali su „Oslobođena bića“. Za takve ljude se kaže da se „sveci“ ili se za njih zna da su duhovni učitelji. To su uglavnom one duše koje su već postigle u ranijem životu četvrti nivo svesti i koje su dobrovoljno reinkarnirane u naš svet. Ovakve duše se u sledećem fizičkom životu reinkraniraju na Božanskim planetama, a jedan broj njih i na Zemlji, da bi pomogle ljudima u evoluciji svesti i postigle, u našem svetu, šesti nivo svesti.

6. ŠESTOM NIVOU SVESTI pripada vrlo mali broj živih ljudi i oni su, uglavnom, slobodnim izvorom reinkarnirani na Zemlji, da bi u našem svetu obavili određen zadatak. Zovu se uzvišenim duhovnim učiteljima, pošto su postigli Prosvetljenje. Dobili su i sve potrebne odgovore i iz Najvišeg Znanja. Posle napuštanja odlaze, posle kratkog zadržavanja u astralu, u Duhovni Kosmos. Takav nivo svesti uglavnom postižu stanovnici Božanskih planeta, a pojedini uznapredovani tragaoci mogu ga postići i u svetu kao što je naš.

7. SEDMOM NIVOU SVESTI pripadaju savršeni učitelji. Oni su se oslobodili obaveze reinkarnacije u materijalnom svetu, postigavši šesti nivo svesti. Sedmi nivo svesti može se postići i u fizičkom svetu, ali se uglavnom dostiže u Duhovnom Kosmosu. To je najviši oblik ljudske svesti. Takve duše se takođe dobrovoljno reinkarniraju (rađaju) na Zemlji, da bi svojim delovanjem pomogle spiritualnom napretku čovečanstva.

Autor: Dragiša Milovanović, odlomak iz knjige "Pomiriti se sa sobom"

PROŠLOST,SADAŠNJOST I BUDUĆNOST POSTOJE ISTOVREMENO

Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno

Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takođe uči da ono što je na Zemlji sadašnjost, u univerzumu može biti - budućnost, a prošlost može biti - sadašnjost.

Drevni Zakon analogije (Hermesov zakon)  tvrdi da se u svetu sve odražava na sve - "Kako gore, tako dole". I za male i za velike kosmički zakoni su isti - nema ni malog ni velikog. Kao i fizičari, koji izučavaju ultra male objekte u svemiru koji su otkrili suptilni i supersuptilni svet (u kojima, kako se ispostavilo, nema ni vremena ni prostora), tako i astrofizičari  proučavajući gigantske objekte u Svemiru, eksperimentalno su dokazali da je vreme ujedinjeno.

Ovo izvanredno otkriće astrofizike otkrio je u Pulkovskoj opservatoriji, koja se nalazi u blizini Sankt Petreburga (u to vreme Lenjingrada), istaknuti sovjetski naučnik Nikolaj Kozirjev.

U početku, Kozirjev je usmerio teleskop na tačku na nebu, gde je bila vidljiva zvezda. Uređaj za očitavanje uhvatio je zračenje zvezde i naravno, snimio signal. Ali to nije bila realna zvezda! To je bila samo... iluzija! Posmatrajući zvezde, mi ih zapravo ne vidimo, već vidimo samo svetlost koja dolazi od njih. Fizička svetlost se ne rasprostire trenutno. Trenutna pozicija bilo koje vidljive zvezde u prostoru - je samo njena prošlost. U stvari, zvezda, gde je usmerio svoj teleskop Kozirjev, odavno nije bila na tom mestu u prostoru gde je sada vidljiva.

Naravno, astrofizičar je to znao. Prema njegovim proračunima, ta zvezda danas bi trebalo da se nalazi u drugoj tački prostranstva. I Kozirjev je usmerio teleskop na tu tačku koju je izračunao - na "prazninu". Odatle, svetlost još nije došla na Zemlju, a i posmatrači fizičkim očima (teleskopom) još nisu videli zvezdu, iako je ona već odavno tu svetlila.

Oko ne vidi zvezdu, ali osetljivi instrument prima signal njenog zračenja. Dakle, signal koji emituje "prazan prostor", zabeležen je!

Nikolaj Kozirjev

Nikolaj Kozirjev, sovjetski naučnik

Sada je Kozirjev usmerio teleskop na mesto gde će se prema proračunima ista zvezda nalaziti u dalekoj budućnosti. To jest, teleskop je usmeren na tu tačku  u prostoru, gde će se zvezda nalaziti u vreme kada do nje dođe svetlosni signal sa Zemlje, poslat u trenutku posmatranja. Uređaji opet registruju signal. A tamo se još uvek nije nalazila zvezda! A to znači ona nije emitovala ni jedan zrak! Ali uređaji su pokazali: zračenja ima! Buduća zvezda sada je tu! I upravo se nalazi na tom mestu, koje su tačno izračunali zemaljski naučnici! Nepostojeća zvezda - postoji, i ona već sija.

Zaključak naučnika je zaista fantastičan za materijalističku nauku: "Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u isto vreme!"

Dakle, suprotno svim zakonima klasične fizike, može se stupiti u kontakt sa prošlošću i budućnošću?

Konstrukcija Univerzuma, izgrađena na strogo materijalističkoj nauci, pukla je tako da je već bilo jasno da uz još jedan dodir sa "misticizmom" - ona će se potpuno raspasti.

Eksperimente Nikolaja Kozirjeva je brižljivo testirala grupa I. Jeganove pod vođstvom akademika M.Lavrjentjeva. Rezultati su se poklopili. Godine 1991, rezultati  eksperimenata Kozirjeva su potvrđeni eksperimentima A. Pugača (Ukrajinska akademija nauka). U drugim zemljama, Kozirjevljevi eksperimenti su mnogo puta potvrđeni sa istim pozitivnim rezultatom.

vreme

Zna li se o ovom izuzetnom astrofizičkom otkriću u školama? Avaj, ne! Ali otkriće o kom govorimo, u svetskoj nauci je kao zemljotres od 12 stepeni, kao da reka teče uzvodno. To je, revizija pogleda na svet, ali ne  delimična, već principijelna. Takva otkrića su jednaka šoku kada ateista iznenada promeni svoje ubeđenje na suprotno, postane odani teista. Pri tom, ne onaj koji slepo veruje u humanoidnog Boga. Obrazovani čovek dvadesetog veka počeo je da se približava istočnom panteizmu, koji tvrdi da, postoji jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. 

Ali, kao što se desilo u svim vremenima, i ovaj prorok dvadesetog veka po imenu Nikolaj Kozirjev nije poštovan u svojoj zemlji. Ne samo to. Zahvaljujući svom otkriću, koje miriše zastrašujućim istočnjačkim misticizmom, veliki naučnik je postao disident, čovek nepoželjan. Toliko neugodan i opasan, da prijateljima velikog naučnika nije dozvoljeno da stave na stranicama sovjetske štampe dostojan nekrolog o njemu.

Neki deo velikih otkrića Nikolaja Kozirjeva, sovjetska javnost je saznala tek nakon njegove smrti, 1983. godine.

Larisa Dmitrijeva (odlomak iz knjige)

Nikolaj Kozirjev "Celog života su mi pomagale zvezde"

Prevod i obrada: Beba Mur, bebamur.com

Prilagodio na srpski: Milan Bojić

ČINJENICE O LJUBAVI KOJE NISTE ZNALI

Činjenice o ljubavi koje niste znali

1. Monogamija postoji u životinjskom svetu

Iako za sebe smatramo da smo verna bića, nismo jedini - vukovi, labudovi, giboni, crni lešinari, albatrosi i termiti su samo neke od životinja koje ostaju s partnerom ceo život.

2. Potrebno je do četiri minuta da odlučite da li vam se neko dopada ili ne.

3. Kada zaljubljeni gledaju jedno drugo u oči, otkucaji njihovih srca se sinhronizuju.

4. Neurološki efekti zaljubljivanja su slični dejstvu kokaina.

Istraživanje je pokazalo da zaljubljivanje pokreće više vrsta hemikalija koje uzrokuju euforiju, a one istovremeno stimulišu 12 zona u mozgu.

zivotinjska ljubav

5. Zagrljaji oslobađaju oksitocin, takozvani hormon ljubavi. Istraživanje pokazuje da doza oksitocina može značajno da umanji glavobolje, a kod nekih bol potpuno nestaje za 4 sata.

6. Čak i gledanje slike osobe koju volimo, umanjuje bol.

7. Veće su šanse da ljudi koji su podjednako atraktivni završe zajedno.

Eksperiment pokazuje da ljude više privlače oni koji su na istom nivou atraktivnosti kao oni, ili, drugim rečima, podjednako društveno poželjni. Čak iako se parovi razlikuju u stepeni atraktivnosti, jedno od njih će to kompenzovati nekim drugim društveno poželjnim kvalitetima.

8. Veze parova koji su previše slični verovatno neće potrajati: http://www.dailymail.co.uk/news/article-2279003/Opposites-DO-attract-Psychologists-say-couples-similar-likely-last.html

baka i deka

9. Slomljeno srce nije samo metafora- raskid, razvod, gubitak voljene osobe, odvojenost od osobe koju volimo, izdaja… su samo neke od stvari koje mogu da dovedu do „sindroma slomljenog srca“.

Ovo stanje dovodi do bolova u grudima i gubitka daha. Često se meša sa srčanim udarom i češće pogađa žene nego muškarce.

10. Romantična ljubav, povezana sa euforijom, zavisnošću od osobe koju volimo, leptirićima u stomaku- traje samo oko godinu dana. Nakon tog perioda, počinje stadijum „posvećene ljubavi“.

11. Studije pokazuju da zaljubljeni u početnoj fazi zaljubljenosti imaju niži nivo serotonina, hormona povezanog sa osećanjem sreće, i viši nivo kortizola, hormona povezanog sa stresom.

To je slično osobama koje imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD), što objašnjava čudno ponašanje kada se zaljubimo.

koraci ka zaljubljenosti

12. Razmišljanje o ljubavi i seksu podstiče kreativnost

13. Vezanost + briga + intimnost = savršena ljubav, po triangularnoj teoriji  ljubavi.

14. Privlačno lice ima prednost u odnosu na privlačno telo u dugim vezama.

15. Kada osobu koju volimo držimo za ruku, oslobađamo se stresa i bola.

16. Izražavanje zahvalnosti onima koje volimo izaziva sreću: http://www.youtube.com/watch?v=oHv6vTKD6lg

zaljubljenost

17. „Leptirići“ u stomaku su pravi i uzrokuje ih adrenalin.

18. I potpuni stranci mogu da se zaljube jedno u drugo, gledajući se u oči.

Izvor: www.dobreprice.rs

Šta znači postati DUHOVAN?

Pitanje: Mislim da je duhovni život jedina stvarnost i ono najbitnije za čoveka u dostizanju njegove svrhe. Ali isto tako primećujem da često puta padnem na iskušenjima života. Kako da ostanem povezan sa duhovnim i kako da postanem duhovniji?

Odgovor: Ono što me pitaš nema neki smisao u objektivnom stanju svesti. Čak ni u budnom stanju pitanje nema smisao. Jasno mi je šta govoriš, ali to nema nikakvu vrednost. Duhovnost nije nešto odvojeno od tebe, ona nije nešto što postaješ, ili zadobijaš, ili osvajaš. To nije “postati duhovan” jer sam sada “manje duhovan”.

Duhovnost nije nagradna igra u kojoj ogrebeš srećku i zadobiješ nagradu koju nazivaš “sad sam duhovan”. To je proces. A taj proces se naziva Duhovnim procesom samo zbog jedne jedine stvari. Odvija se duboko u tebi, povezan je sa najsuptilnijim delom tebe. Ona je izraz tebe u tvojoj najdubljoj srži, ali ne zaboravi, duhovnost je samo koncept, reč koju koristimo da bi opisali samo jedan proces i ništa više. Možemo reći da je duhovnost “pitanje duha”, povezana sa onim što bi nazvali razvoj, stapanje, sjedinjenje sa duhom, ali ni tada ne znamo šta to znači. Pretpostavljamo, ali ne znamo. Niz starih tradicija priča o duhovnosti, ali jako malo njih govori konkretno o čemu se radi. Otuda imamo niz duhovnosti ali nigde DUHOVNOSTI. Duhovnost nisu čakre, nisu kundalinii, nije pranayama, nije meditacija. To su sve derivati duhovnosti. Načini nečeg. Čega?

Pitanje: Jednom si rekao da su to alati.

Odgovor: Da alati, ali čega?

Pitanje: Ne znam. Moje svesti?

Odgovor: Alat je način da nešto napraviš, da nešto uradiš, učiniš. Alat služi tebi ne ti alatu. Iako imamo i robove alata. U Duhovnom alat je ono što ti omogućava određeni vid transformacije iz jednog stanja svesti u drugo stanje svesti. S njegovim korišćenjem omogućeno ti je da promeniš određeni vid manifestacije u neki drugi vid manifestacije, da promeniš tačku svoje percepcije u neku drugu tačku percepcije, da unutrašnji um učiniš suptilnijim, unutrašnja čula da učiniš prijemčivijim za određene procese koje sada ne primećuješ. Ali i da obratiš pažnju na ono što je stvarno unutar tebe. Ono što je iza svih procesa, bili oni spoljašnji kao događaji ili unutrašnji kao mentalno-emotivna razina. Da obratiš pažnju da sve što je spolja ima svoju određenu vrednost samo zato što si mu ti dao tu vrednost.

duhovnost u nama

Spoljašnji svet je pod uticajem tvoje unutrašnje stvarnosti. Sve što se dešava postaje događaj za tebe samo onog trenutka kada se ti sa tim povežeš, kada mu ti daš vrednost. Do tada to je samo neka situacija koja se dešava i nema dodira sa tobom. Pitanje Duha u tom procesu je preokretanje značenja koja si dao sebi i realnosti oko tebe. Ali i promena percepcije koja te definiše u svakom momentu. Dosta puta kažu da je Buddha rekao da “ono što misliš to i postaješ”. Problem sa tim citatom je u tome da ili je pogrešno prevedeno, ili je pogrešno shvaćeno šta je rekao. Buddha nije mogao biti tako ograničen. Učenici koji su to prenosili su mogli biti ograničeni i u većini slučajeva i jesu. Ono što misliš to ćeš postati nije tačno jer možeš misliti šta hoćeš ali i dalje si to što jesi. Ali ono s čim si vezan, identifikovan, tačka percepcije koja jesi u ovom trenutku definiše te šta jesi. A tu je uključeno i telesno, i vitalno-emotivno i mentalno.

Sada, da se vratimo na tvoje prvo pitanje. Ne možeš ostati ili postati duhovan. To je ideja koja ima značenje u određenom segmentu koji je povezan sa interesom ka određenom delu ili načinu života. Da možeš postati duhovan onda bi postojala reč, splet pravila i slično, što i na neki način postoji u onom što se danas naziva “duhovnost”, što bi te učinilo duhovnim i to je to. No, sva pravila koja postoje u toj disciplini imaju određeni cilj. A to je menjanje tvoje unutarnje strukture. Dovođenje te strukture kroz transformaciju ka suptilnijoj strukturi, strukturi koja sebe počinje gledati, doživljavati na drugačiji način, nevezana za telesnost, materijalnost ili umnost. A ta struktura si ti.

Niz unutarnjih impulsa na unutrašnjem nivou  koji čine tačku percepcije koju nazivaš sobom. Biti Duhovan znači baviti se sobom na određen i specifičan način. Tj. dotaći deo “u sebi” koji je suptilan, nezavisan, povezan sa višim nivoima funkcionisanja, odvojen od značenja koja je davao um identifikovan sa spoljašnjim, sa telesnim i materijalnim, i preokrenuti unutarnju percepciju ka dubljem, suptilnijem, senzitivnijem, svesnijem delu sebe. To je način na koji ćeš da se suočavaš sa svojom ljudskošću. To nije dati mantru ili inicijaciju i postati duhovan. Duhovnost je Svesnost sebe na suptilnom nivou bivanja koji ispunjava kao temelj sve oko nas. Duhovnost je osetiti i biti povezan sa onim stvarnim u tebi, ne sa iluzijom značenja koja si dao svetu i sebi. Ona je tok Svesti i Energije neodvojive od Više Realnosti. A opet ona je izgradnja ili kristalizacija određene supstance u tebi koju nazivaš “svesnim sobom” ili “pravim ja” a to se dešava samo tako da preokreneš energiju koja teče ka van i okreneš je ka unutra, ka samom izvoru osećaja života u sebi, srži tvog osećaja postojanja ili “ja”.

Stoga, ne možeš postati duhovan jer bi ti onda bio nešto drugo od “duhovnog”. Baš kao što ne možeš postati “materijalan” više nego što jesi u ovom trenutku, tako ne možeš postati ni “duhovan” više no što jesi u ovom trenutku. Čovek koji je Duhovan ne oseća se duhovnim. On je ta Duhovnost. Ali onaj koji se oseća materijalnim, čulnim, umnim, ima ideju o duhovnosti, o tome da postane nešto što sada nije. Ne možeš postati ništa što već sada nisi. Ali možeš preokrenuti unutarnji tok energije i tvoje svesti ka istinitijem ili lažnijem, ka sebi kao izvoru života koji vodiš ili ka projekciji da je život nešto izvan tebe. Baviti se pitanjem “duha” znači baviti se sa istinskim delom sebe. Biti duhovan je biti povezan sa najdubljim delom sebe i to razvijati dalje.

postati duhovan

Pitanje: Dobro. A iskušenja koja me povlače?

Odgovor: Iskušenja života postoje sve dok postoji razlika između tebe i života. Sve dok si svojim radom napravio opnu između tebe i života, između tebe i realnosti, između tebe, tj. tvoje slike o sebi i sveta oko tebe postojaće upravo “iskušenja” života. Niko te ne iskušava, ti samo padaš na delove koje nisi osvestio i koji te preuzimaju kroz proces identifikacije. Nikakav život nema ništa lično protiv tebe. Ali ti popuštaš navikama, konceptima, potrebama, strahovima i oni te tada preuzimaju. Da shvataš šta je duhovnost, šta je unutarnje i šta je svest, tada bi shvatio da je upravo u toj situaciji najveća vrednost.

Sve što te je povuklo daje ti mogućnost osvešćivanja i kristalizacije svesti. Nije problem kamen na putu već tvoje zapinjanje za njega. Nije problem slatkiš u izlogu, već je problem tvoje popuštanje vitalnom i telesnom zadovoljstvu da ti diktira način življenja i ispoljavanja. Duhovnost nije u borbi sa svetom, već u jasnoći šta je to svet i šta si to ti. Kada to budeš znao, više nećeš biti duhovan, nećeš težiti da postaneš duhovniji, ili da suočavanje tebe i sveta proglašavaš iskušenjem. Neće biti nečeg u tebi što je duhovno nasuprot onoga što nije duhovno, već ćeš shvatiti da je sve izraz tebe i da celi svet jeste izraz tvog unutrašnjeg stava i tačke percepcije. Kada zaboraviš na duhovnost i na prosvetljenje, to ćeš postati a da nećeš to ni znati, niti će ti to biti interesantno kao što sada jeste.

Preuzeto sa: bhaeravakaala.wordpress.com